Janis Butaris, gradonačelnik Soluna, preporodio je ovaj grad kada je ukinuo prekomernu potrošnju na užine zaposlenih u gradskoj upravi i srezao slične trivijalne troškove. Oživeo je turizam, rizikujući svoj ugled kod dela stanovništva kada je organizovao gej paradu, ali zapravo njegov najozbiljiniji poduhvat je suđenje prošlom gradonačelniku za korupciju, prvo te vrste posle mnogo vremena u ovoj ekonomski i moralno posrnuloj zemlji. Pa ipak, ni on nije uspeo da promeni grčki mentalitet.
Sa svojom dijamantskom minđušom u uhu i tetoviranim zglobom gradonačelnik Soluna Janis Butaris ne izgleda kao kandidat koji je unapredio finansije drugog grčkog najvećeg grada.
Ali ovaj sedamdesetogodišnjak je uspešno sproveo reforme koje je izbegavala grčka vlada pa sada njegov primorski grad ima manji dug od ostalih grčkih gradova, smanjuje poreze na poslovanje kako bi pomogao firmama da opstanu i isplaćuje zarade i potraživanja zaposlenima u upravi i poslovnim saradnicima na vreme.
Gradonačelnik Butaris štedi gradski novac nabavljajući na slobodnom tržištu najpovoljniji papir, plastične kese i mleko, što nije bio običaj gradske uprave koja je kupovala potrepštine od povlašćenih trgovaca. „Ranije je ovde bila pristuna nepodnošljiva inercija, čak i nesturčnost. Ja sam to presekao i rekao narodu da menjamo način funkcionisanja a kome se to ne sviđa može slobodno da ide odavde“, kaže Butaris. Zato sada zaposleni u gradskoj upravi plaćaju ono što popiju i pojedu na radnom mestu. Stanovnici Soluna ne dobijaju više koverte od grada već pri podnošenju svojih zahteva i prijava moraju sami da ih kupe.
Promena mentaliteta u Grčkoj je međutim veoma spora, tvrdi gradonačelnik Soluna, koji se zalaže za ukidanje statusa doživotno zaposlenih u državnoj upravi. On se takođe zalaže za transparentno vođenje grada, ali i države, pa je tako u zemlji koja se guši u korupciji ali u kojoj niko za nju još nije osuđen, prvo veliko suđenje za korupciju počelo u Solunu ovog septembra. Butarisov prethodnik i 17 bivših predstavnika gradske uprave optuženi su za proneveru 51 miliona evra iz gradske kase što je ekvivalentno vrednosti javnih radova u Solunu u toku jedne godine.
Mnogi Solunci cene dosadašnji rad svog gradonačelnika, uz tvrdnje da grad funkcioniše mnogo bolje sada i da bi ovakva vlast trebalo da se uspostavi u celoj Grčkoj. Solun će inače ove godine imati budžetski suficit iako će finansirati i mnoge javne radove, poput izgradnje novog šetališta, kaže Hasdai Kapon, bivši broker kome je Butaris dao upravu nad gradskim finansijama.
Sa manje novca solunska uprava je uspela da uradi mnogo više nego ostali gradovi, što je Butarisu donelo titulu gradonačelnika meseca po glasanju think-thanka City Mayors. Solunskom gradončelniku međutim ova znanja nisu pala sa neba, on ih je prikupljao putujući po gradovima uspešnijih zemalja. Najviše je boravio u nemačkim gradovima od kojih je dosta naučio o racionalnom upravljanju i sada kaže da razume nemačku frustriranost neuspešnim grčkim reformama.
“Oni su ubeđeni da finansiranjem Grčke bacaju novac kroz prozor. Ja lično sam ubeđen da je bez velikih reformi ta ali i mnogo veća svota novca uložena u Grčku takođe uzalud protraćena“, kaže Butaris.
Solun je dok Butaris nije došao na vlast 2010. godine dosta propatio zbog krize. Lokalna nezaposlenost se od 2008. utrostručila na 29 odsto, što je pet odsto iznad nacionalnog proseka.
Na stotine radnih mesta je ugašeno zajedno sa preduzećima poput Coca Cole i Simensa koja su se preselila u jeftinije zemlje iz bivšeg komunističkog bloka.
Kriza je uzdrmala i noćni život – kafići i klubovi pored obale mora u kojima su se ranije studenti provodili su ostali prazni. Ulice načičkane radnjama su postale ulice načičkane zatvorenim radnjama. Da bi popravio situaciju Butaris je oživeo turizam dovlačeći posetioce sa novih tržišta, čime je uzrokovao bes grčkih nacionalista. Međutim to ga nije interesovalo jer je imao jasan rezultat: porast stranih dolazaka u 2011. za 37 odsto.
“Kad sam putovao po Sofiji, Beogradu, Tirani, Skoplju i drugim okolnim mestima uvek sam pozivao lokalce da svrate u Solun”, tvrdi Butaris koji je inače udahnuo nov život i u selo Nimfaion iz kojeg je potekao kada je 90-ih tamo sagradio hotel, restorane i ulagao u očuvanje prirodne sredine.
Još više je uložio u privlačenje turista u Solun – potpomogao je održavanje muzičkog festivala Womex-a ali i gej parade, što je ovaj put razbesnelo njegove konzervativne sugrađane. Dolasci iz Turske i Izraela mnogo su češći otkad je namamio Turkish Airlines u grad i otkad je boravio u Izraelu kako bi evocirao povezanost ova dva naroda pre uspona nacista na starom kontinentu – Solun je inače bio poznat kao „Drugi Jerusalim“ pre nego što su Nemci optočeli etničko čišćenje u Evropi. Butaris se toliko uneo u svoju kampanju da je priznao i da mu je prva devojka bila Jevrejka a da mu je sada jedan od najbližih saradnika, pomenuti Hasdai Kapon, Jevrejin.
Međutim ova njegova prijateljstva sa Turcima, Jevrejima, gejevima, ali i otvoreno protivljenje ultra desnoj Zlatnoj zori, razbesneli su neke Solunce.
“Ovo je ponosit grad i sasvim je neprihvatljiva izjava njegovog gradonačelnika da je Grcima bilo dobro pod vladavinom Otomanske imperije”, mišljenje je trgovca Iliasa Drakopulosa o Butarisovoj ideji da neke ulice nose turska imena, kao i da se podigne spomenik Kemalu Ataturku koji je inače rođen u ovom gradu.
Međutim ozbiljnije protivljenje dolazi od strane političkih protivnika i to na argumentaciji vezanoj za komunalne poslove. „Grad se davi u đubretu, a ulična svetla se ne popravljaju pa smo verovatno najmračniji grad u Evropi“, kaže konzervativac Kostas Giolekas.
Parkinzi su takođe bolna tačka Soluna. “On je popravio finansije i unapredio transparentnost ali još uvek nisu sprovedene kozmetičke izmene u gradu”, kaže konsultant Nikos Papdopulos, građanin koji se žali ona smeće ispod svoje terase.
Butaris i sam priznaje da nije uspeo da očisti ulice, zato što je “izvođenje zaposlenih u gradskoj čistoći iz njihovih kancelarija na ulice teže nego što sam zamišljao”. Kako kaže, teško je čistiti grad bez čistača. Tu, kod promene mentaliteta, najuspešniji grčki gradonačelnik je zakazao, kao i svi ostali koji su tražili reformu sistema ali i načina razmišljanja u Grčkoj.