Ako je 2012 bila godina „fiskalne litice“ i doslovce neizmernih sredstava namenjenih spašavanju Evrope i njene monete, po čemu ćemo zapamtiti 2013.? Pravljenje ekonomskih i finansijskih prognoza nikada nije lak posao a ja se obično držim dugoročnih trendova promena, piše ekonomista i pisac Danijel Altman u štampanom izdanju časopisa Foreign Policy – ali u tekstu ipak daje izbor tema za koje očekuje da bi mogle poljuljati globalna tržišta u narednoj godini, na bolje ili na gore. Od američkog deficita do previranja na Bliskom i Srednjem istoku – sve su to pitanja koja bi mogla imati najveći uticaj na globalnu ekonomiju u narednoj 2013. godini.
Operacije centralnih banaka
U evrozoni: osoba koja je najviše pomogla smirivanju finansijskog tržišta u 2012 je verovatno bio Mario Dragi, koji je pre samo godinu dana postao šef Evropske centralne banke. Njegov dosadašnji rad najlepše bi opisala jedna njegova nedavna izjava, da je „u okviru našeg mandata, ECB spremna da učini sve što je potrebno kako bi se očuvao evro i verujte mi – to će biti dovoljno“. Predano je radio na održavanju evrozone, štampajući samo onoliko novca koliko je bilo potrebno za trgovinu obveznicama. Pitanje je hoće li njegov kredibilitet trajati i tokom 2013. godine. Čak i ako je zajednička valuta zasad sigurna, ona neće ojačati ako Dragi ne uspe da prisili ministre finansija evrozone da prihvate nova pravila o tome kako zemlje evrozone ulaze, napuštaju zonu i u njoj mogu da se ponašaju. Čak i tada, postavljanje jedinstvene monetarne politike, koja treba da važi i za jednu grupu problematičnih evroekonomija koje su u različitim fazama rešavanja pitanja održivih javnih finansija, biće nezahvalan zadatak. Njihove ekonomije tek treba da započnu snažnije usklađivanje sa evrozonom i – ako sve bude rađeno po dosadašnjem planu – to će, verovatno, biti jedna od ključnih operacija tokom 2013.
U Velikoj Britaniji: U međuvremenu, sa finansijskih tržišta pažljivo se promatraju prvi potezi Marka Karnija na mestu guvernera Bank of England. Bivši guverner Kanadske centralne banke i nekadašnji pitomac Goldman Saksa stekao je poštovanje kod investitora, ali je u Velikoj Britaniji suočen s daleko težom situacijom. Britanija je danas osakaćena recidivima svoje fiskalne politike, što je daleko veći izazov nego onaj koji je imao da rešava u resursima bogatoj Kanadi, i koja upravo zato doživljava ekonomski bum. Karni će, zapravo, raditi u okruženju koje je slično onom u kojem radi Ben Bernanke na čelu FED, gde su republikanci blokirali fiskalne podsticaje i pored napora koje ova zemlja ulaže da se što pre oporavi. Bernanke je bio prisiljen preduzme vanredne mere kako bi ispunio Fed-ov mandat; Karni, takođe, mora da u Londonu pokaže svoju kreativnost, što će mu na duge staze biti veoma teško.
U američkoj centralnoj banci: Ulagači već počinju da se pitaju ko će zameniti Bernankea po završetku njegovog mandata, januara 2014. Fed već sada u hodu radi na toj tranziciji do novog prvog čoveka koji će doći za godinu dana. Fed se odlučio da kao svoje primarne ciljeve ima rešavanje nezaposlenosti i maksimalnog praga inflacije. Malo je verovatno da će se Fed-ove zacrtane niske stope menjati do 2015. godine, osim ako globalna ekonomija u međuvremenu ne doživi neki bum. Međutim, novi predsednik (ili predsednica!) odlučivaće hoće li Fed cementirati prvu veliku promenu monetarne politike još od one koju je uspostavio Pol Volker 1979.
Deficit
Bilo da se to dogodi pre ili posle 1. januara, SAD će pronaći način koji bi većini porodica iz srednje klase obezbedio da njihovi porezi ne rastu, takođe izbegavajući proizvoljna smanjenja potrošnje u nekim državnim službama. Fiskalna litica će se pretvoriti u nešto poput fiskalne rampe. Nakon toga, deficit će ostati. Moja i konstatacija drugih je da ovo nije ni toliko glomazno niti toliko teško kontrolisati, kao što bi neki političari možda želeli da javnost poveruje. Nakon što se magla retorike bude razišla, atmosfera na tržištu će verovatno postati ugodnija, uzimajući u obzir nacionalnu fiskalnu situaciju i reakcije koje će u skladu s njom uslediti.
Japan
Da li je sretna okolnost to što je japanska centralna banka pod palicom svojih političara? Možda, budući da njen nekadašnji i budući lider Šinzo Abe, čini se, jedini koji bi svojim planom “davanja elektro-šokova a la dr. Frankenštajn” mogao da japansku ekonomiju povrati u život. Finasijska tržišta su početkom decembra 2012 pozdravila pobedu njegove partije na japanskim izborima, premda je u njegovu platformu delimično ugrađen tvrđi stav prema Kini i teritorijalnim sporovima sa susedima. Kada je o zdravlju globalne ekonomije reč, koliko god se Abeovi potezi dobro kotiraju na unutrašnjem planu, to ne znači da tekući sukob s Kinom ne bi mogao da se negativno odrazi na obe ove ekonomije, kao i na čitav region Istočne Azije. Polažu se nade da će Abe napustiti nacionalističku retoriku iz svoje kampanje, fokusirajući se na podizanje životnog standarda svojih birača.
Kina
Kada su u pitanju procesi preoblikovanja ekonomije, novi kineski lideri poseduju daleko više snage od Japana i Abea. Međutim, za razliku od njega, oni nisu signalizirali bilo kakve nagle promene. Uprkos tome, očekuju ih veliki izazovi: obuzdavanje preinvestiranosti, zadovoljavanje potražnje za robom i uslugama na domaćem tržištu, pretvaranje renminbija u konvertibilnu valutu, ublažavanje građanskih nemira i nezadovoljstva, i upravljanje hrpom deviznih rezervi s vrlo neizvesnim kursom i kamatnim stopama. Mnogi od ovih problema biće rešeni ili će barem biti značajno umanjeni – samo u slučaju ako nove vođe uspeju da “puste u pogon” novi ciklus ekonomskog rasta. Temelji pravne i regulatorne reforme, kojima bi se pokrenula veća transparentnost, jače vlasnička prava i bolja zaštita ulagača učiniće ovaj trik mogućim.
Bliski i Srednji Istok
Što će se događati na Bliskom istoku, i kako će to uticati na globalnu ekonomiju? Ne znam, ali sam prilično siguran da će se tamo nešto dogoditi – nešto što će uticati na globalnu ekonomiju u 2013. Sirija i Egipat još uvek izgledaju nestabilni, a Izrael, Liban, i Iran su uvek nepredvidive karte u tom špilu. Glavni interes velikih ekonomskih sila sada je u obuzdavanju; kako zaustaviti požar koji bi mogao prekinuti trgovinu i ekonomski rast. No, tu su dobre strane te stvari, takođe. Čim se Egipat bude stabilizovao i ponovno pokrenuo svoju ekonomiju, može postati lokomotiva regionalnog razvoja: to je zemlja sa više od 80 miliona ljudi i s rastom većim od šest posto godišnje. Vrednost egipatskih deonica, koje bi trebalo da su vodeći pokazatelj ekonomskog rasta, već je počela da raste.
Cena roba
Povratak na brži rast će neminovno značiti povratak na više cene hrane, goriva, minerala i metala. Globalna ekonomija ne mora nužno da bude glavni razlog za rast cena, jer potražnja često raste brže od onoga što ponuda u datom trenutku može da odgovori. Već smo imali prilike da vidimo kako visoke cene žitarica uzrokuju nerede svakih nekoliko godina. Ulagači će se verovatno tražiti kompanije koje mogu podstaći poljoprivredne prinose – bilo na polju ili u preradi. Ili će se, pak, pojaviti neki supstituti koji bi nadomestili nedostatke ovih resursa – poput bakra ili retkih metala. Oni su igrači na duge staze, premda ne možemo računati da će inovacije biti rešenje za nestašice u bliskoj budućnosti.
Finansijska integracija
Svakoga dana, ekonomije u razvoju postaju sve čvršće povezane s globalnim finansijskim sistemom. Ove su ekonomije među najbrže rastućim u svetu, ali strancima nije uvek lako da u njih investiraju. Sa porastom emitovanja deonica i obveznica, ova tržišta se polako otvaraju i novac iz celog sveta povezuje se sa profitabilnim projektima u ovim zemljama. Poslednjih nekoliko godina intenzivirano je izdavanje dužničkih vrednosnih papira u zemljama u razvoju, čak i pored problema s kojima se suočava rast globalne ekonomije, a fondovi koji trguju obevzenicama poslovali su veoma dobro. Ovaj trend otvara i mnogo više manevarskog prostora, što nije slučajnost: dati milijardama radnika zemalja u razvoju pristup novom kapitalu – u ovom slučaju, dovodeći strani novac koji će biti aktivno uposlen u stvaranju novih poslova radnih mesta i potrošnje; Što se više ovakvog finansiraja dogodi u 2013, tim bolje po nas u 2014, 2015, i svake naredne godine.
Daniel Altman | 24 decembar 2012, Foreign Policy (print)
Preveo: Milan Lukić