Proteklih pet godina psiholog Liza Kalbari je provela proučavajući uticaj ekonomske krize u Grčkoj na tamošnje stanovništvo. Ona veruje da se mnogim njenim pacijentima anksioznost, poremećaji spavanja, depresija i slična stanja pogoršavaju usled finansijskih problema.
„Povećao se broj napada panike. Za starije to je jedan vid posttraumatskog sindroma. Oni su iskusili i rat i siromaštvo i ne žele da budu ponovo ponižavani, što upravo ne uspevaju da izbegnu“, kaže Kalbari.
Povećan je broj dijagnostifikovanih depresija i u velikoj meri samoubistava (za 37%), ali niko ne zna koliko će se dugo Grci lečiti od mentalnih problema pošto kriza prođe.
„Raste broj gotovo svih poremećaja, pa i zlostavljanja, fizičkog i mentalnog, psihosomatskih poremećaja, antidruštvenog ponašanja i sl“, kaže Argiro Vulgari, klinički psiholog u Centru za mentalno zdravlje. „Čak su i ljudi koji imaju novac depresivni“, dodaje on.
Psiholozi smatraju da je najveći problem dužina trajanja krize i to što joj se ne vidi kraj, kao i nedostupnost zdravstvene nege, pa i psihološke pomoći za stanovništvo.