Neki od njih rade ovaj posao 15-tak dana godišnje pa se vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima i poslovima, a neki iz kostima Deda Mraza uskaču dalje u odelo Nodija, klovna ili gusara. Ali svi oni, i profesionalni animatori dece i povremene Božić Bate, suočavaju se ovih dana sa smanjenom tražnjom. Da bi povećali klijentelu strateški se pozicioniraju na internetu, vode sopstvene autdor kampanje i ulažu u profesionalnu opremu: naočare, praporce i kaiš. Ni tehnološki najnaprednije dete ne može da odoli čarima Deda Mraza.
Šale na internetu sugerišu da su irvasi ovih godina ostali bez posla jer se Deda Mraz modernizovao – na mnogim slikama je prikazan kako vozi kamion pun paketića, ponegde i porše bez krova, iz kojeg vire pokloni. Istina je međutim da su zbog krize mnogi Deda Mrazovi ostali bez posla ili rade manjim kapacitetom nego ranijih godina. Porše, da i ne spominjemo. I našim Deda Mrazovima je kriza pokucala na vrata – Deda Mraz Svitac je pre nekoliko godina u svom jarko crvenom kostimu provodio dvostruko više vremena nego sada. On trenutno radi kao animator na dečijim rođendanima i traži neki stabilniji posao.
Slična je situacija i kod Deda Mraza Igora, koji pak ima stalni posao, a u svoje slobodno vreme oblači crveno odelo, kači belu bradu i zabavlja mališane. „Ali baš u ovako teškim vremenima je bitno da Deda Mraz dobro radi svoj posao odnosno da uveseljava mališane i njihove roditelje, jer kada su srca puna, lakše je preboditi sve nedaće. Uostalom, poslovanje Deda Mraza je van standardnih oblika poslovanja pa je samim tim uvek krizno, sreća naša što ne radimo cele godine jer bismo tada bili u minusu“, kaže Deda Mraz Igor.
Paketići štednje
Kreativni studio Mreža cele godine animira decu. Jedna od popularnijih predstava im je Pepa prase, ali pred Novu godinu svu pažnju privlače Deda Mrazovi. Potražnja za trbušastim dekicama je međutim svake godine sve manja, jer „čak i jake firme štede na njima“. Njihova dva Deda Mraza su dobro raspoređena – jedan na učestvovanje u predstavama a drugi na samostalnim nastupima. Imaju po tri predstave dnevno a poslednja dva dana stare godine ih najviše iscrpe, tada obilaze decu po kućama.
Deda Mraz Svitac ponekad ima i više od pet nastupa dnevno, a najviše radi poslednjih 15 dana stare godine, obično u obdaništima. „Najviše volim da radim samostalno ali se ponekad i udružujem sa kolegama i sarađujem sa agencijama. Tako smo prošle godine gotovo nedelju dana radili ispred jednog Maksija“, kaže on.
Deda Mraz Igor pak kaže da se dešava da ima nastupe van sezone, ponekad i u septembru i oktobru. Broj klijenata mu se širi pa razmišlja da angažuje još nekog kolegu a dok to ne uradi obavljaće sam oko 50 poseta u okviru praznika. Tome svakako doprinosi i činjenica da je na internetu na vreme zakupio domen dedamraz.net, ali i da je već duži vremenski period strateški zastupljen na mreži. Ali, kaže, to nije jedini način za promovisanje: „Određeni broj ljudi se javlja zbog preporuke, što smatram velikim plusom jer znači da svoj posao radim dobro i da mogu da se pozicioniram kao „profesionalni“ Deda Mraz. Međutim, oglasi su najzapaženiji, tako se privlači najmasovnija publika, dok je dobar web sajt prilika da ta publika stekne uvid u vaš rad“, kaže Igor. Deda Mraz Svitac takođe veoma vrednuje preporuke ali uzda se i u plakate koje postavlja 15-ak dana pred Novu godinu.
Uspomene jedne vile
Negativan publicitet domaćim Deda Mrazovima pravi fotografija iz devedesetih godina prošlog veka koja već nekoliko godina kruži internetom. Na njoj se nalazi jezivo našminkan Deda Mraz sa spojenim obrvama i požutelom bradom a društvo mu prave zastražujući beli zec, jeftino našminkan namrgođeni klovn i uplašeno dete. Naziv fotografije je New year in Yugoslavia, we didn’t need Halloween (Nova godina u Jugoslaviji, Noć veštica nam nije trebala).
Danas su međutim Deda Mrazovi mnogo lepši i prijatniji. Da bi mu kostimi lepo stajali Deda Mraz Svitac ih šije. „Dobar Deda Mraz od opreme mora da ima crne čizme, naočare, zvono i džak. On mora voleti decu, biti komunikativan i veseo, a fizički ni prenizak, ni premršav, i nikako ne sme imati piskav glas“, kaže Svitac. Deda Mraz Igor nabavlja kostime iz inostranstva jer kaže da je kod nas teško naći kvalitetne materijale za njih. Kvalitet opreme je veoma bitan, tvrdi on, i dodaje: „Tu, pre svega, mislim na kosu i bradu, naočare, dobar kaiš, zvonce, praporke po mogućstvu, kvalitetne čizme.. Pritom, svi ovi elementi moraju biti skladno rešeni i u jednom tonu. Šta vredi ako imate odlično odelo a stavite na njega, recimo, najobičniji crni kaiš za pantalone?“
Deda Mraz po Igoru mora biti i tačan, strpljiv, edukativan ali i autoritativan, po potrebi. „Susrećemo se i sa vragolanima na koje je teško uticati, ali je moguće navesti ih da počnu lepo da se ponašaju“. Iz Mreže kažu da su deca veliki diskriminatori kada su u pitanju ženski Deda Mrazovi, koje jednostavno ne prihvataju. Međutim, devojke iz Mreže prave društvo Deda Mrazovima obučene kao vile. Baš prošle godine su radile sa jednom trogodišnjom devojčicom koja je stalno držala cuclu u ustima, ne pristajući da je da bilo kome. Za vreme novogodišnje posete Deda Mraza i dobre vile, svojevoljno je cuclu dala vili u zamenu za poklone. Vila još uvek čuva devojčicinu cuclu.
Da li je animatori menjaju pristup tehnološki naprednoj generaciji dece koja prvo nauči šta je kompjuterski a tek kasnije šta je pravi miš? Svitac kaže da Deda Mrazovi ne treba mnogo da se trude da osavremene svoj pristup deci – ona sada jesu informisanija nego prethodne generacije, ali i dalje su to samo deca kojoj „ne treba im ni rušiti čaroliju, odnosno bajkovitost Deda Mraza. Ne treba ih ni lagati, to ih vređa. Jednostavno, treba se osloniti na dečju maštu, i podsticati je. Njima nije najvažnije da li ste vi stvaran lik već samo da li ste im zabavni i da li im je lepo“.
Deda Mraz Igor smatra da „koliko god deca bila tehnološki napredna, kod njih se i dalje javlja onaj plamen, žar u očima, kada sretnu Deda Mraza. Zapažam sumnjičave poglede kod dece koja ne veruju u postojanje Deda Mraza, ali nakon par minuta upoznavanja kreće čarolija kojoj niko ne može odoleti. Osavremenjavanje pristupa deci je svakako nešto što se nameće u posetama, ali to ne bi trebalo raditi po svaku cenu. Naime, u redu je ako Deda Mraz zna za mnoge animirane junake i najnovije dečije filmove ali da bi se bilo šta od toga prenelo u realnost neophodno je to uraditi na najvišem mogućem nivou jer deca opažaju nesavršenost i bivaju razočarana ukoliko je to sve urađeno tek onako“.
Sigurni kafić za Deda Mraza
U svemu tome, posao Deda Mraza je i da bude edukativan, a ne samo zabavan, kažu iz Mreže, gde pomoću predstava uče decu da nije dobro samo igrati igrice, jesti brzu hranu i sl. „Deda Mraz voli dobru decu, koja vode zdrav život“, poručuju oni.
U SAD su se još pre nekoliko godina mogle čuti kritike na račun oblih Deda Mrazova koji deci propovedaju zdrav život, pa čak i predlozi da se Deda stavi na dijetu. Novogodišnjeg junaka na sreću niko još nije promenio. On ponosno nosi svoj veliki stomak, ali i dodatno opterećenje – hrpu poklona. Zato im se, kaže Deda Mraz Igor, dešavaju razne nezgode: „Prošle godine prilikom jedne posete trebalo je da prođem deo parkinga, ulicu i trotoar, sav u ledu, da bih dospeo do ulaza u koji sam išao. Ni Deda Mrazove čizme me nisu spasle da izgledam kao Bambi na ledu. Ljudima okolo je bilo neprijatno da se smeju, ali ipak nisu uspeli da se suzdrže.
Kreativni studio Mrežu pred Novu godinu najviše angažuju firme, pa i pojedinci za kućne posete. Isti je slučaj i sa drugom dvojicom sagovornika. Dok Deda Mraz Svitac najviše radi po firmama, Deda Mraz Igor najviše sarađuje sa porodicama koje na ovaj način žele da zabave decu, što mu veoma prija. U domaćinstvu se Deda Mraz opusti zajedno sa detetom, dok je u firmama veći broj dece a manje vremena za njih.
Najzanimljiviji su nastupi u kojima ima improvizacije. Tako se Deda Mraz Svitac prošle godine u jednom kafiću u kom je nekoliko porodica organizovalo dečiji doček Nove godine prepustio spontanosti. „Kada sam ušao dočekao me je aplauz roditelja i dece, međutim ja sam, znajući da je otac jednog dečaka policajac, napravio skeč, glumeći uplašenost jer su me navodno pratili kriminalci. Petogodišnji dečak iz mase mi je sav ozbiljan doviknuo da sam pobegao na pravo mesto jer je tu njegov tata – policajac“.
Marija Dukić,
broj 92/93, decembar 2012.