Pristup informacijama od javnog značaja sve češće traže učesnici na tenderima, radnici velikih državnih preduzeća, pa i sami zaposleni u državnim organima. Jedan mali uvid u to ko šta i zašto pita, pruža prelistavanje informatora Ministarstva za poljoprivredu, koji na žalost ne pruža i odgovore. Uprkos tome, informatori koje je svako ministarstvo dužno da stavi na uvid građanima – državna ustanova, fond, privredni sistem sa javnim ovlašćenjima, grad i opština – predstavljaju sve zanimljivije štivo.
Iz Informatora o radu Ministarstva poljoprivrede moguće je videti da je javnost bila duboko zabrinuta pitanjima zaštite životne sredine i životinja. Tako se prethodnih godina veliki broj pitanja odnosio na to koje su saglasnosti date kompaniji „Mombat“ za preradu hemijskog otpada u Inđiji, ko su stručnjaci koji su pisali zakon o šumarstvu i vodama, tražen je spisak zaposlenih u Ministarstvu i njegovim pojedinim upravama, kao i broj vozila koja su zatečena u Ministarstvu 2000. godine i koliko ih je i kupljeno zaključno sa 2009. godinom. Ažurnih u postavljanju pitanja bilo je i tokom 2010. godine – udruženje za zaštitu životinja „Prijatelj – Epar“ zanimalo se za rad veterinarskih službi, pa su tako tražili i izveštaj veterinara i povodom jednog konkretnog slučaja, tretiranja psa „Bruna“.
Nije neobično da podatke od javnog značaja traže i sami zaposleni u državnim organima. U kancelariji Poverenika navode primer zaposlenog u jednom velikom sistemu koji im se obratio za pomoć, a da bi proverio da li je njegova zarada u skladu sa zaradom njegovih kolega. Raspitivanje unutar kolektiva izazvalo bi u najmanju ruku neiskrene odgovore, ali i nelagodu i podozrenje. Stanojla Mandić, zamenik Poverenika smatra da objavljivanje podataka kroz informatore podiže svest građana, ali i zaposlenih unutar organa, da im takve informacije pripadaju po zakonu i da do njih mogu da dođu na jeftin, brz i za tražioca komforniji način.
Postoje poglavlja koja državni organi posebno nerado popunjavaju, a odnose se na zarade zaposlenih kao i na nabavke i rezultate javnih tendera, što su po pravilu i pitanja koja najviše interesuju javnost.
„To jesu najosetljivija pitanja, poput svih onih koja se tiču trošenja javnog novca. Ovde se najčešće i uočavaju propusti, jer organi vrlo često radije prikazuju podatke o budžetu i sprovedenim javnim nabavkama samo za prethodnu, a ne i tekuću godinu, ili ove podatke prikazuju sa nedovoljno detaljnosti. U narativnom obrazloženju budžeta gotovo da nećete naći podatak o ugovorenim obavezama koje su prenete iz prethodne godine. Plate se često izražavaju preko koeficijenata, a neke opštine su ovo poglavlje jednostavno izostavljale. Na takve propuste, Poverenik je redovno reagovao i u tom pogledu određenog napretka ima. Uz ove, vrlo često se izbegavaju informacije o stvarnom broju zaposlenih kao i radno angažovanih lica po drugom osnovu“, navodi Stanojla Mandić.
Nema pouzdanih podataka o tome koliko puta se „prelistavaju“ ovi informatori, ali se pretpostavlja da su oni sadržajniji i čitaniji. Prema iskustvu poverenika, apetit javnosti da sazna podatke na koje ima pravo i sadržaji informatora se međusobno podstiču, pa u kancelariji Poverenika kažu da su se u Uputstvu o izradi i objavljivanju informatora rukovodili i informacijama koje javnost najviše zanimaju. Zbog toga, na primer, Uputstvo sada obavezuje organe da objave podatke o broju zaposlenih ali i na drugi način radno angažovanih lica, podatke o primljenim i datim donacijama i subvencijama i platama, nabraja zamenica Poverenika.
Nevoljni pisci
Od 2005. godine ministarstva, državne ustanove, fondovi, privredni sistemi sa javnim ovlašćenjima, gradovi i opštine dužni su da objavljuju svoje informatore o radu, ali nisu svi budžetski korisnici stekli naviku njihovog pisanja.
Poslednja analiza urađena 19. novembra ove godine, a nakon što je procenjeno da je prošlo sasvim dovoljno vremena da novi ljudi izabrani u ministarstvima angažuju nadležne na ažuriranju informatora, pokazala je da i dalje postoje veliki propusti. Ministarstva saobraćaja i građevinarstva nisu objavila informatore o radu, kod Ministarstava omladine i sporta, zatim Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, te Ministarstva zdravlja i naposletku Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine informatori ne sadrže sve propisane podatke. Analiza Poverenika dala je detaljan prikaz nedostataka ovih informatora.
Za prošlu godinu služba Poverenika je na osnovu pretrage veb-stranica i objavljenih informatora o radu uputila oko 300 dopisa organima. Oni imaju zakonsku obavezu izrade i objavljivanja informatora o radu, zbog toga što svoju zakonsku obavezu nisu uopšte ispunili ili zbog neusaglašenosti objavljenih informatora, objašnjava za B&F Stanojla Mandić, zamenik Poverenika. Najveći broj pisama Poverenika, preko 120, adresirano je na gradove i opštine, budući da u to vreme 51 opština nije imala izrađen informator o radu, zatim na javna preduzeća, republičke agencije i ostale organe vlasti koji funkcionišu na republičkom nivou, kao i samostalnim državnim organima.
Među onima čiji informatori su u potpunosti ili u najvećoj meri ispunili propisanu formu su informatori Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija i privrede, Ministarstva odbrane, Ministarstva pravde i državne uprave, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.
Čije su moje pare
Sudeći prema spisku pitanja, građani su imali najviše nedoumica u oblastima koje pokriva Ministarstvo unutrašnjih poslova. U njihovom opsežnom informatoru pitanja su podeljena po oblastima rada, a ekonomično tehničko rešenje omogućava da se odgovor vidi kada se „klikne“ na pitanje. Građani su se Ministarstvu obraćali zbog mnoštva pitanja koje se tiču dobijanja ličnih dokumenata i regulisanja svog statusa (državljanstvo, prijava boravka), a navodi se da ih je interesovala i organizacija i kapaciteti samog Ministarstva. Pitanja orijentisana na dobijanje podataka važnih za lični „status“ bila su ona upućena i Zavodu za zdravstveno osiguranje. Kretanje budžetskog novca u fokusu je i onih koji su se obraćali Upravi za trezor. Tako je Uprava dostavljala podatke o isplatama ličnih dohodaka svih korisnika budžeta, koliko su političke stranke dobile novca iz budžeta, ali su bili na usluzi i poslovnim bankama koji su od Trezora tražili proveru identiteta uplatilaca novca na njihove račune.
Od ministarstava ali i ostalih „potrošača“ budžetskog novca očekuje se da informatore ažuriraju jednom mesečno i, mada se čini da je to obiman posao, (primera radi informator MUP-a ima oko 650 stranica), kada se informator jednom postavi na internet stranici, potrebno ga je samo dopunjavati novim podacima što ne iziskuje mnogo vremena. Dopune se uglavnom odnose na eventualne izmene u pogledu broja zaposlenih, i naravno podatke o raspisanim i sprovedenim javnim tenderima i nabavkama i drugim vidovima trošenja budžetskog novca.
Nakon upozorenja Poverenika, državni organi u najvećem broju slučajeva postupe po upozorenju ili nalogu, ali u kancelariji navode da ima i onih koji se potpuno ogluše, poput Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Bilo je i slučajeva da se informator o radu objavi na intervenciju Poverenika, ali se vrlo brzo prestane sa njegovim ažuriranjem i takav gotovo da izgubi svrhu ili se pak izradi tako da zadovolji samo formu, dok suštinski nema sve informacije koje treba da ima po zakonu. Mandić navodi da je takav slučaj sa informatorom JP Nacionalni park Tara, JP Nacionalni park Fruška gora, PD Elektrodistribucija Beograd, velikim brojem opština. „Kako se ne bismo vraćali na sam početak, očigledno da je nužno pokretanje prekršajne odgovornosti u vezi obaveze izrade informatora, odnosno da upravna inspekcija mora sprovoditi nadzor koji joj je zakonom poveren, navodi Stanojla Mandić. S druge strane, informatori Narodne skupštine, Privredne komore Srbije i Zaštitnika građana spadaju u one koji mogu da služe za primer“.
Petar Ilijin
MSP: 1000 zašto 1000 zato
decembar/januar 2012/13