U godini koja je upravo prošla ispostavilo se da skoro nijedna veća prognoza na Vol Stritu nije bila tačna, od Džona Paulsona koji je očekivao eskonosmki kolaps Evrope do upozorenja Morgan Stenlija o padu američkih obveznica.
Paulson, koji inače upravlja hendž fondovima vrednim 19 milijardi dolara, mislio je da će se evrozona raspasti, dok su analitičari Morgan Stenlija bili ubeđni da će indeks Standard & Poor’s 500 pasti za sedam odsto. Iz Credit Suisse su pak predviđali veće oscilacije u cenama kapitala.
Čak i najveće banke i najuspešniji investitori nisu uspeli da predvide kako će vladine mere uticati na tržišta. Tako je npr. stimulans FED-a u Americi i ECB-a u Evropi doveo do rasta indeksa S&P 500 za 16 procentnih poena.
„Svi su brinuli o disfunkcionalnoj američkoj vladi i problemima evrozone umesto da gledaju šta nije u redu u njihovoj okolini“, kaže Džefri Sot iz odeljenja Raymond James & Associates na Floridi.
Mnogi kojima je savetovano da se klade protiv oporavka su sada u gubitku. Da podsetimo, Paulson, osnivač Paulson & Co., je svojim klijentima još u aprilu govorio da će evropske obveznice doživeti oštar pad, a to se nije desilo.
Ekonomisti Sitigrupa predvođeni Viljemom Biterom u februaru su predvideli mogućnost da Grčka napusti evrozonu u narednih 18 meseci, a za to je po njima najveća mogućnost bila u julu prošle godine. Međutim ECB ih je demantovala.
Tržišna vrednost akcija na globalnom nivou porasla je za oko 6,5 biliona dolara prošle godine. Još neki pokazatelji oporavka su rasli, poput Blumbergovog indeksa hedž fondova.