Na Svetskom forumu u Davosu bankari su se založili za poboljšanje regulative finansijskog tržišta, i složili se sa političarima da je važno zadržati „postojeći momentum optimizma“ na tržištima i preneti ga na građane koji polako ali sigurno gube poverenje u političke ali i poslovne elite.
Među bankarima koji traže poboljšanje regulative je i Aleksej Kostin, direktor druge po veličini ruske VTB banke, koji tvrdi da se ni Basel II ni Basel III u potpunosti ne primenjuju i dodaje: „I onda imate tri totalno različita “polja” u kojima banke i finansijske institucije rade – jedno u Americi, drugo u Evropi a treće u Japanu. Nemamo zajednička, globalna, pravila funkcionisanja bankarskog i finansijskog tržišta”.
Za rešenje ovog problema u monetarnoj uniji Mario Dragi, predsedajavući ECB-a, nudi rešenje: “Radimo na razvoju jedinstvenog evropskog supervizornog /kontrolog/ mehanizma za sve banke. Drugim rečima, nastavljamo proces ujedinjenja svih EU banka. Strateški ciljevi ECB u 2013. godini su potpuno integrisanje finansijskog i tržišta kapitala, održavanje stabilnosti cena, pojačavanje likvidnosti banaka i sl. Za to vreme vlade moraju da nastave sa strukturnim reformama. Kada se fiskalni segment sredi njihov naredni potez treba da bude smanjenje državnih rashoda, smanjenje poreza i povećavanje svih ulaganja u infrastrukturu kako bi se otvorilo što više radnih mesta odnosno smanjile socijalne tenizije“.
Direktorka MMF-a Kristin Lagard bila je još određenija: “Izbegli smo totalni kolaps, sada se treba posvetiti oporavku ali bez opuštanja“. Ona je takođe naglasila neophodnost zadržavanja optimizma koji trenutno postoji na svetskim tržištima i upozorila da za buduće strategije treba imati u vidu četiri velika trenda u svetu:
- Potrebu za povećanjem tražnje koja bi uticala na smanjenje individualnog siromaštva, jer veliki delovi stanovništva sve više gube poverenje u političke elite, vlade, banke, poslovne krugove
- Drugo, činjenicu da će do 2020. godine 2/3 stanovništva živeti u Aziji, uglavnom mladih, što znači da je došlo do relokacije političke i ekonomske moći iz Severne Amerike i Evrope u Aziju.
- Treće, rapidno povećanje morataliteta u razvijenim zemljama i nataliteta u onima u razvoju. Ovo bi moglo biti izvorište budućeg ekonomskog razvoja ili nove nestabilnosti
- I na kraju, klimatske promene su sve izraženije a resursi, poput hrane i vode, sve ređi, što će se takođe negativno odraziti na ekonomije
Lagardin zaključak je da se finansijska kriza prenela u krizu poverenja i da bi recept za oporavak mogle biti i socijalna pravda, zajedno sa vrednostima koje obuhvataju više morala, više konkretne socijalne i društvene odgovornosti kompanija, a ne samo profit.
U istom maniru Šimon Peres, predsednik Izraela, zaključio je “da bi 50 velikih multinacionalnih kompanija za oporavak globalne ekonomije moglo više da uradi nego sve nacionalne vlade zajedno. Problem je što te korporacije moraju da pokažu da su za socijalnu pravdu, moralnu odgovornost i društvenu brigu za najugroženije stanovnike. Ukoliko se to ne dogodi nepoverenje koje postoji prema vladama biće još izraženije”.
Iza “zavesa” WEF-a u Davosu politčki i privredni lideri utrkivali su se da čuju razmišljanja i stavove jednog od najuglednijih stratega američke spoljne politike Henrija Kisindžera koji je u javnoj debati naveo da su gorući problemi današnjeg sveta pre svega politički.
“Ideal Evrope treba sačuvati, međutim u ovom trenutku je pragmatičnije, bar za neko vreme, odstupiti od velike ideje iz pedesetih godina prošlog veka o ‘jedinstvenom ekonomskom prostoru’ i vratiti se izvornoj evropskoj ideji, a probleme prebaciti na ravan političkog rešavanja. Sama kohezija Evrope zavisiće od spremnosti država da se i dalje ‘žrtvuju’ u korist drugih”, kaže on.
Analitičari primećuju da je jedno sigurno – današnje globalno društvo suočeno je sa dva totalno različita koncepta razvoja. Jedan koji forsiraju SAD, Evropa i Japan, u kojem tržište i dalje ima vodeću ulogu i drugi koncept koji je primetan u BRIK državama (Brazil, Indija, Kina i Rusija) gde se “za sve i u ekonomiji ali i u politici“ pita i država, kao regulator kretanja. U tom su kontekstu vođene i brojne nezvanične debate “da li je na delu sukob Amerike i BRIK-a po svim osnovama: od rata valuta (juana /rublje na jednoj i dolara na drugoj strani) do rata za energente.”
Prelomni momenat može biti zaoštravanje iranske krize oko nuklearnog programa. “Ukoliko se Iran ne bude ponašao kao odgovorna nacija, već kao revolucionarna, imaćemo ubrzanje trke u nukleranom naoružanju. Uz nastavak ‘takmičenja’ Amerike i BRIK država u krizama poput Sirije, Irana i Koreje, i ukoliko se Izrael odluči da preventivno deluje protiv Irana, svet se vrlo lako može približiti tački sa koje nema povratka. A to bi bilo pogubno za sve. Iskreno verujem da do toga neće doći”, zaključio je Henri Kisindžer.
Od našeg dopisnika iz Davosa, Zorana Vitorovića