Krajem januara 2013. godine eksperti Grupe trideset (G30) koju čini isto toliko najuticajnijih bankara iz celog sveta, objavili su studiju pod nazivom „Dugoročno finansiranje i ekonomski rast“.
Nakon detaljne analize globalnog finansijskog sistema, u studiji je nabrojano pet osnovnih principa i 15 predloga čijom primenom „može da se pokrene rast globalne privrede“ .
„Proces oporavka svetske ekonomije neće biti ni brz niti lak. Naši predlozi usmereni su na prevazilaženje slabosti regulatornih mehanizama globalnog finansijskog tržista, i na razvoj institucija kojima bi se obezbedilo dugoročno finansiranje privrede“, piše u njoj.
Prema bankarima, rešenje za osiguranje investicija je u partnerstvu privatnog i državnog kapitala. Zašto? Države, tj javni sektor, nisu u stanju same da obezbede dovoljno novca za obnovu privrede a privatni sektor ne može da predvidi „sve negativne socijalne posledice po društvo”. Znači, i država i privatni kapital moraju zajednički da rade i to na dugoročnim ekonomskim projektima.
„U budućnosti najvažniju ulogu u obnovi i razvoju ekonomija imaće vlade država. A vlade će morati da vode računa o strogoj kontroli i fiskalnoj konsolidaciju nacionalnih budžeta dok će privatni sektor morati da ulaže u infrastrukturu i obrazovanje, kako bi se ekonomski rast pokrenuo“.
Kada govore o „privatnom sektoru“ autori studije misle pre svega na penzione fondove, i na osiguravajuće kuće: „Deo štednje koju građani i korporacije poseduju treba preusmeriti u dugoročne investicione projekte“.
S obzirom na to da će oporavak lobalnog finansijskog tržista biti dug i težak, a transformacija osiguravajućih i penzionih fondova u investicione fondove veoma spora, firme i građani će i u narednih pet godina novac za projekte nalaziti kod banaka, kao i do sada.
Međutim, tvrde bankari, za obezbeđivanje dugoročnih „modela finasiranja projekata“ rešenje je u kombinaciji „samofinansiranja“ (korišćenjem štednih i penzionih ili fondova osiguranja) i razvoju tržista „hartija od vrednosti“ (akcije, obveznice i slično).
U studiji se naglašava potreba da se u većem delu sveta tržiste hartija od vrednosti razvije po ugledu na Ameriku, jer bi se tako „obezbedio veći broj finansijskih modela“. Kako je globalno finansijsko tržiste veoma kompleksno i razlikuje se od geografskog regiona do regiona, autori studije G30 predlažu (stranica 38, predlog 13b):
„Da donosioci političkih odluka, u svim državama sveta, uzmu u razmatranje da se Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da potpuna jurisdikcija nad nacionalnim tržistima kapitala. Time bi se MMF–u dalo dopuštenje da vodi nacionalne politike ekonomskog razvoja, pogotovo u delu gde su privremene restrikcije neophodne.“
Većom ulogom MMF-a lakše bi se uskladila ukupna državna regulativa vezana za funkcionisanje tržišta kapitala. Tim potezom, tvrde eksperti G30, dodatno bi se sprečilo izbijanje neke nove globalne finansijske krize.
Zanimljivo je da je ova studija G30 bankarskih eksperata „O dugoročnom finansiranju i ekonomskom rastu“ namenjena pre svega Rusiji (predsedava 2013. godine Grupom 20) kao i Međunarodnom savetu za finansijsku stabilnost. A autori dokumenta se “iskreno nadaju da će politički lideri, pogotovo Grupe 20, (uz rusku asistenciju) predloženo prihvatiti i sprovesti u delo, čime bi se osigurale dugoročne investicije u realnu svetsku ekonomiju.“
Da podsetimo, Grupa 30 je formirana 1978. godine na inicijativu Rokfeler fondacije a objedinjuje 30 najuticajnijih i najmoćnijih banaka i bankara iz celog sveta. Analitičari smatraju da bi se „predlozi, saveti i sugestije G30“ u suštini trebalo posmatrati kao neposredne direktive političkim i poslovnim liderima država u svetu. A od dosledne primene „saveta“ G30 zavisi i pomoć koju države mogu očekivati u daljem razvoju privrede i finansija.