Hrvatski ministar finansija Slavko Lenić smatra da su vlasnici preduzeća najodgovorniji za sve veću nelikvidnost hrvatske privrede i da će novi Zakon o finansijskom poslovanju i predstečajnoj nagodbi promeniti takva ponašanja. Ekonomisti ocenjuju da primena novog zakona nije dovoljna za uspešno restrukturiranje i reprogramiranje poslovanja posrnulih kompanija.
Problem sa kojim se suočava hrvatska privreda u vidu sve većeg broja insolventnih i nelikvidnih preduzeća je prvenstveno posledica neodgovornog ponašanja vlasnika, izričit je hrvatski ministar finanisija Slavko Linić, koji osporava predloge da se spas traži u državnoj dokapitalizaciji. „Država ne želi da uđe u vlasništvo, niti da upravlja firmama, a banke ne mogu da pređu udele veće od 25 posto. Sramota je da Vlada vodi proces restrukturiranja u privatnom sektoru, ali radićemo na tome da nađemo odgovorajuće rešenje za nedostajući kapital u preduzećima“, izjavio je Linić predstavnicima Hrvatskog udruženja banaka i Hrvatskog udruženja poslodavaca, na jučerašnjem okruglom stolu „Restruktiriranje ili likvidacija?“ u organizaciji ekonomskog magazina „Banka“.
Ministar je ocenio da je suština problema u tome što su mnoga preduzeća, zbog brze zarade, ulagala u industrije koje nemaju nikavih dodirnih tačaka sa njihovom osnovnom delatnošću, ali su u tom trenutku donosile velike profite, poput građevinarstva i nekretnina. Taj trend je bio u ekspanziji upravo u trenutku izbijanja finansijske krize 2008. godine, kada su kompanije u svetu počele da se povlače iz takvih poslova. Time je ugrožena osnovna delatnost u većem broju hrvatskih preduzeća, istakao je Linić i dodao da sa bankama tek treba naći dodatne modele spašavanja posrnulih firmi.
Prema njegovim rečima, u Vladi su ocenili da za to neće biti dovoljna sredstva iz fondova privredene saradnje, pa su na inicijativu banaka krenuli u osnivanje equity fonda, sa namerom da se privuku sredstva EU fondova i Svetske banke. U Vladi se nadaju da će na taj način pribaviti barem 100 miliona evra za dokapitalizaciju prvenstveno srednjih preduzeća, dok Ministarstvo za preduzetništvo radi na merama koje će podstaći oporavak malih firmi. U uslovima rasta javnog duga problem će biti cena kapitala, „jer država ne može da zameni banke“, ističe Linić i upozorava: „Zbog restrukturiranja državnih poduzeća javni dug će se povećati za pet procentnih poena, a to znači negativno kretanje kreditnog rejtinga. U takvim okolnostima teško možemo računati na niže kamatne stope i ulaganja iz sveta“.
Sve evropske ekonomije su suočene sa ozbiljnim strukturnim problemima, što se u Hrvatskoj reflektuje kroz dodatno smanjenje konkurentnosti i pasivnost realnog sektora, konstatuje ekonomista Vladimir Preveden, koji već godinama istražuje kapacitete restrukturiranja hrvatskih firmi. On ističe da je takva situacija u Hrvatskoj daleko više problem poslovnog ponašanja i ukupne poslovne kulture, nego nivoa ekonomske razvijenosti. „Nemačka je takođe finansirala rast BDP-a javnim dugom, ali ga je koristila za strukturna ulaganja, dok ga je Hrvatska koristila za rast plata“, naglasio je Preveden i dodao da je i sada u Hrvatskoj naglasak samo na rezanju troškova, bez strateških promena i pokretanja inicijativa za rast i prodaju.
Život na staroj slavi
Restrukturiranja i transformacije je trebalo da započnu još od 2006. godine, čak i ranije, smatra ekonomska anlitičarka Suzana Košćak. Opisujući aktuelnu situaciju, ističe da „vlasnici preduzeća žive na starim lovorikama i ne prihvataju činjenicu da im firma vredi znatno manje nego pre nekoliko godina, a zarade iz zlatnih vremena nisu se koristile za jačanje kapitala. Sada, kada su se gubitak tržišta i likvidnosti prepleli sa visokom stopom zaduženosti i manjka kapitala, u privredi dominira osećaj da su im vezane ruke“. Primera radi, analize u oblasti građevinske i drvne industrije ukazuju da je kod većine ispitivanih frimi vrednost vlasničkog kapitala negativna, da je pala vrednost kompanija, da je veoma izražen problem manjka kapitala i obrtnih sredstava. Zato je po njenom mišljenju za očekivati da će eventualni investitori ulaganja usloviti otpisom duga. „Ali, prepreka restrukturiranju je i to što vlasnici i poverioci teško prihvataju činjenicu da im kompanija i potraživanja malo vrede“, ističe Košćak.
Ministar finansija Linić uveren je da će novi Zakon o finansijskom poslovanju i predstečajnoj nagodbi promeniti takva ponašanja, ali Košćak smatra da je potrebno jš sistemskih promena da bi nova regulativa ispunila ciljeve zbog kojih je doneta. Po njenim rečima, jedno od glavnih pitanja je da li u Hrvastkoj funkcionišu tržišta i investicioni programi: „Da li postoji razvijeno tržište nekretnina i berza na kojoj se može uspešno prodati vredna oprema, budući da je to jedan od načina na koji se može brzo doći do preko potrebnih likvidnih sredstava i pokrenuti poslovni proces? Postoji li tržište rada na kojem se može zbrinuti višak zaposlenih koji su neminovni u preduzeću pod sanacijom? Imamo li sistem obtrazovanja i doškolovavanja koji će omogućiti i 45-godišnjaku da se dalje školuje i zarađuje do svoje 65 godine? Gde su programi za ulaganja koji će zaposliti nezaposlene, te odrednica jesmo li proizvođačka zemlja zdrave hrane i vode, njegujemo li samo uslugu, trgovinu i turizam ili smo zemlja koja se bavi crnom metalurgijom?“ Košćak dodaje da je za efikasnost novog zakona neophodno da se promene i drugi zakoni, poput Zakona o stečaju, Zakona o radu i Zakona o trgovačkim društvima, jer su restrukturiranje i rerpogam poslovanja jedne kompanije veoma složen proces, koji je povezan sa mnoštvom zakona i propisa. „Na primer, zašto bi banka, fond ili neki veći poverilac pretvarali svoja potraživanja u kapital ako im se ne jamči – a što u Zakonu o finansijskom poslovanju i predstečajnoj nagodbi nije slučaj – promena vlasničke strukture i minimalizacija uticaja dosadašnjih većinskih vlasnika, jer je očito da uz manadžment nije dobra ni vlasnička struktura. Ako smo ovaj put ozbiljni u namerama, onda se ne može ostavljati prostor za daljnje manipulacije, pogotovo u delu vlasničkog restrukturiranja“, zaključila je Košćak.