Zemlje koje su pre nekoliko godina bile jako pogođene finansijskom krizom ulažu velike napore da stabilizuju svoju ekonomiju, a Islanđanima, čini se, to mnogo bolje ide.
Da podsetimo, Island se pre nekoliko godina nalazio u teškom ekonomskom položaju, za mnoge čak i težem nego Grčka. Danas je međutim ova zemlja na putu oporavka. Kako je uspela da preokrene situaciju, objasnio je u razgovoru za Deutsche Welle islandski predsednik Olafur Ragnar Grimsson.
DW: U čemu je tajna vašeg uspeha?
Grimsson: Dva su razloga našeg uspeha – ekonomski rast i pad nezaposlenosti. Kao prvo, smo mi na početku shvatili da se ne radi samo o finansijskoj i ekonomskoj krizi nego o dubokoj političkoj, socijalnoj, pa može se reći i krizi čitavog pravnog sistema. Zbog toga smo u svim ovim sektorima pokrenuli temeljne reforme. Hteli smo više pravednosti i promenu mehanizama donošenja odluka. U ostalim delovima Evrope se na krizu gleda i dalje kao na isključivo ekonomsku. I drugo: mi se nismo držali dosadašnjih ustaljenih recepata za izlazak iz krize.
DW: To se pre svega odnosi na činjenicu da se niste bavili spašavanjem banaka?
Grimsson: Tačno. Mi smo banke pustili da odu u stečaj. Ja sam se uvek pitao: Zašto se ponašamo kao da su banke svete krave ekonomije? Šta banke razlikuje od ostalih preduzeća, recimo iz sektora telekomunikacija ili transporta? To su sve privatna preduzeća i ako kao takva prave greške, onda ih treba pustiti da odu u stečaj. U protivnom se bankarima šalje signal da mogu da rade šta im je volja. Ako su uspešni, žive kao bubrezi u loju, ako su neuspešni, poreski obveznici plaćaju za njihove greške.
Mi smo osim toga uveli kontrolu prometa kapitala. Jako nam je stalo do našeg socijalnog sistema pa nismo sproveli mere štednje na koje su prisiljene zemlje Evropske unije. Pre nekoliko godina su nas evropski čelnici žestoko kritikovali zbog našeg kursa ali sada je vidljivo da se Island oporavlja mnogo brže.
DW: Ali Island je ipak izuzetak – jako mala zemlja koja pri tom sama odlučuje o svojoj valuti jer se ne nalazi u monetarnoj uniji.
Grimsson: Svakako je bila od velike koristi činjenica da smo mogli devalvirati našu krunu. To je bilo jako važno. No ostali momenti nemaju veze sa činjenicom da nismo u EU. Očuvanje blagostanja, davanje građanima participaju tj da učestvuju u donošenju važnih političkih reformi, puštanje banaka da odu u stečaj, sve to smo mogli sprovesti i da smo bili članica zone evra i EU-a.
DW: Da li bi nemačka kancelarka Angela Merkel, šefica MMF-a Lagarde i svi ostali koji se bave izlaskom iz krize trebalo da se ugledaju na vas?
Grimsson: Iskustva koja je sakupio Island bi svakako i drugima mogla da posluže kao povod za redefinisanje nekih, preko 30 godina ustaljenih, pravila. Krizni program MMF-a za Island je okončan pre četiri godine. Već tada su zvaničnici ove organizacije priznali da su puno naučili od Islanda.
DW: Šta se zapravo dogodilo sa islandskim bankama?
Grimsson: One su propale i otišle u stečaj. To, ponavljam, nije ništa neuobičajeno i kod ostalih preduzeća se događa stalno. Mi smo osnovali nove banke kako bi servisirali islandsku ekonomiju. Nikada mi nije bilo jasno zbog čega bi banke u jednom modernom, globalnom društvu morale uživati specijalan status.
DW: Hoće li Island pristupiti Europskoj uniji i zoni evra?
Grimsson: O tom pitanju se na Islandu već neko vreme raspravlja. I uglavnom je velika većina građana protiv. Kada su naše banke propale, neko vreme smo mislili da bi nam bilo lakše da smo članica Evropske unije. Danas znamo da to nije istina.
Pogledajte malo severnu Evropu: Grenland, Island, Velika Britanija, Norveška, Danska i Švedska. Nijedna od ovih zemalja nije uvela evro. Većina se odlučila za posebno rešenje i danas im je bolje nego drugima.