Kineske devizne rezerve porasle su za 700 odsto od 2004. godine i iznose sumu dovoljno veliku da se njome mogu kupiti ukupne zalihe zlata svih svetskih centralnih banka, i to dvaput!
Cena zlata se je porasla za 263% od 2004. godine, prema podacima kojima raspolaže MMF. S druge strane, kineske devizne rezerve skočile su za 723% u istom periodu, na otprilike 3,3 biliona dolara, dok ukupne devizne rezerve Brazila, Kine i Rusije iznose 1,1 bilion dolara, odnosno tri puta manje.
Prema pisanju Blumberga, najmnogoljudnija država na svetu postigla je ovaj rezultat zahvaljujući sjajnim trgovinskim rezultatima. Kina je još 2009. godine prestigla Nemačku na prvom mestu najvećih svetskih izvoznika. Svaki dolar unet u zemlju komercijalne banke prodaju Centralnoj banci, koja konstantno povećava svoju zalihu. Međutim, ta ogromna količina deviznih rezervi, smatraju stručnjaci, iako je pravo blago za vreme lošeg ekonomskog perioda, predstavlja problem kada je svetska finansijska situacija u mirnijim vodama.
Skoro dve trećine kineske aktive izražen je u dolarima, dok je otprilike četvrtina u evrima, prema rečima Jao Veja, ekonomiste Societe Generale SA iz Hong Konga. To znači da kineska vlada ima donekle ograničene mogućnosti za upravljanje svojom imovinom na otvorenom tržištu. U poslednje vreme je iz tog razloga čak pokrenuta inicijativa među kompanijam u zemlji da „kriju svoje devize među ljudima“, što prema Veju znači da bi nacionalne devizne rezerve ipak trebalo da donekle izgube na svojoj vrednosti u bližoj budućnosti. Vrednost deviznih rezervi Kine procenjena je na 30,2% ukupnih svetskih rezervi.