Tokom balkanskih ratova 1990-ih, procenjeno je da je u regionu Balkana ostalo ukopano 90.000 mina. One su uglavnom nasumično raspoređene, razbacane i bez mapa koje bi obeležavale njihovu lokaciju, tako da je njihovo pronalaženje ostao težak i ozbiljan problem. Kako bi pronašli preostale mine, hrvatski profesor Nikola Kezić i njegov tim su obučili pčele, koje su u stanju da namirišu eksplozive.
Kezić i njegov rad sa pčelama deo je većeg projekta za otkrivanje mina pod nazivom „Tiramisu“. Program košta više miliona evra, a pokrovitelj je Evropska unija, kojoj će se Hrvatska i zvanično pridružiti ovog leta. Prihvatanjem Hrvatske pd svoje okrilje, EU istovremeno prihvata i njihove probleme koje imaju u razminiranju, jer prostor na kojem postoji mogućnost za potencijalna i sumnjiva minska polja koja mogu biti aktivna zahvata 466 kvadratnih kilometara.
Kao što se ispostavilo, pčele lako mogu otkriti miris eksploziva, a mogu biti osposobljene i da ga traže. Kezić i njegov tim istraživača postavljao je raznovrsna hranilišta za kolonije pčela; neka hranilišta sadržala su mešavinu šećera pomešanog s TNT-om jer pčele više preferiraju šećer nego uobičajenu, ‘dosadnu’ pčelinju hranu; one su, takođe, naučile da prepoznaju miris TNT-a i povežu ga sa šećerom. Ideja je bila ta da, ako pčele povezuju TNT sa slatkoćom ukusnog šećera, onda bi one trebalo da u rojevima saleću minska polja na kojima su punjenja sa TNT eksplozivom – ali će biti prevarene, misleći da je i ovaj “poljski TNT” takođe ukusna poslastica, baš kao i onaj laboratorijski.
Postoji jedan očigledan problem, kaže Kezić, koji nije problem za pčele da se nauče na miris eksploziva, kojeg bi potom pretraživale „na terenu“. Možete trenirati jednu ili nekoliko pčela, ali obučiti čitavu koloniju sastavljenu od hiljada pčela već postaje problem. „Trebalo bi da prođe neko vreme, možda dosta vremena, pre nego što bi se čitava kolonija pčela mogla koristiti u polju.
Pacovi i psi su takođe obučeni za otkrivanje mina, ali, s obzirom da ih oni mogu aktivirati usled svoje težine, bolje je imati “uigrane” pčele. Američki naučnici su već i ranije eksperimentisali s traženjem mina ali njihov rad nije uključivao TNT, koji je bio uobičajena vrsta eksploziva tokom balkanskih ratova 1990-tih. Miris TNT brzo isparava a nakon dugog vremenskog perioda ostaje samo u tragovima, pa ga je zaista teško otkriti. Srećom, pčele su super efikasne prilikom potrage za ovakvim razarajućim materijalima.
Ukoliko se eksperimenti s pčelama-lovcima na TNT pokažu uspešnim i pouzdanim, bile bi potom raspoređene na područja koje treba razminirati i to kao svojevrsna dopunska provera. Kezić kaže da, „s obzirom da je naučno dokazano da nikad nije moguće stoprocentno razminirati neku oblast i svesti broj mina na nula procenata, dolazi do situacije u kojoj bi pčele mogle nastupiti kao svojevrsna dodatna provera datog područja.“
Jednom puštene na područje koje treba razminirati, pčele će biti praćene toplotnim kamerama. Veruje se da će se one rojiti oko mesta na kojima se nalazi ukopani eksploziv.
Pitam se koliko bi pčela trebalo da sleti na jednu minu pre nego što se ova detonira.