Prema stepenu rizika od sajberpretnji koje dolaze sa interneta, korisnici u Srbiji su rangirani na visokom 9. mestu. U skladu sa globalnim trendovima koji govore da je broj novodetektovanih uzoraka malvera u 2024. godini porastao za 14% na 467.000 uzoraka dnevno, Kaspersky beleži umereni rast gotovo svih tipova pretnji i u Srbiji.

Posebno je uvećan broj detekcija rensomvera (71.6% više detekcija nego prethodne godine) i šestostruko veći broj finansijskog i bankarskog malvera, usmerenog na bankarske podatke korisnika, bankomate ili PoS terminale. Blagi pad registrovan je samo u broju RDP napada koji ciljaju prvenstveno zaposlene koji rade na daljinu.

“Ovakvi podaci samo potvrđuju da smo, prethodnih godina, sa pravom upozoravali da naše tržište postaje jednako privlačno sajberkriminalcima kao i ostala globalna tržišta. Digitalna transformacija i sve veća oslonjenost na online servise i kupovinu koja nam donosi brojna olakšanja u svakodnevnom funkcionisanju, postavlja pred korisnike interneta iz naše zemlje potrebu za povećanim oprezom i informisanošću kako bi ostali bezbedni, a u slučaju kompanija i donosi potrebu adekvatne zaštite kompanijske infrastrukture”, komentarisao je Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

Da smo deo globalnih trendova najbolje ilustruje činjenica da korisnici SubsCrab aplikacije u Srbiji odvajaju 784 eura na pretplatu za online servise, i to za prosečno 7.5 takvih servisa po osobi, među kojima prednjače YouTube Premium, Spotify, iCloud+, Netflix i Google One. Ovo samo malo zaostaje za globalnim prosekom od 895 izdvojenih eura za 12 takvih servisa.

Međutim, istraživanje sprovedeno u martu ove godine, na uzorku od preko 1000 ispitanika, pokazalo je da su i zloupotrebe savremenih tehnologija česte, jer je 55% ispitanika potvrdilo da je bilo (ili veruje da je bilo) uhođeno putem primene neke od tehnologija (15% korišćenjem aplikacije na telefonu, 8% kroz neovlašćen pristup web kameri, 7% kroz laptop aplikaciju). Više od petine (21%) ispitanika potvrdilo je da je iskusilo neki oblik uznemiravanja od osobe sa kojom su u romantičnoj vezi, bilo da je reč o slanju neželjene email poruke (8%), slikanju ili snimanju bez dozvole (7%), fizičkom uhođenju (5%), preuzimanju naloga na društvenim mrežama (4%) ili instalaciji stalkerver programa.

Radite svoj posao i srcem i dušom, trudite se oko svakog detalja, proizvodi su vam po kvalitetu u samom vrhu, a ne zaboravljate ni marketing. Kreirate posebne veb-sajtove za svoje marketinške kampanje, ulažete ozbiljna sredstva i posvećujete ozbiljno vreme aktivnostima koje dovode ljude na taj sajt.

Ne zaboravljate nijedan detalj. I onda o vama pišu BBC, CNN, Guardian, New York Post, desetine medija od Evrope, preko Amerike i Australije, do Indije i dalje. Hvale vas, vaše proizvode, vaše aktivnosti? Pa ne baš. Pišu o jednom detalju koji ste ipak zaboravili. O detalju koji je ozbiljno ugrozio vaš kredibilitet.

To se desilo Hajncu

Što bi australijski „TheStable“ rekao „Heinz learns about domains the hard(core porn) way“. Neprevodivo na srpski, ali je suština u tome da je Hajnc neke stvari o internet domenima naučio na (mnogo) teži način. Naime, Hajnc je 2012. za svoje potrošače organizovao takmičenje u dizajniranju sopstvenih etiketa za boce. Sajt je bio na domenu sagsmithheinz.de i do njega se stizalo putem QR koda koji se nalazio na bocama kečapa. Takmičenje je završeno 2014. i Hajnc nije obnovio registraciju tog domena, jer im domen više nije trebao. Bar su tako mislili.

Od kečapa do skandala

Kako to već biva sa dobro posećenim domenima koji dospeju na tržište, domen je registrovala porno kompanija i na njega stavila svoj sajt. Sredinom juna 2015. te boce sa QR kodom su i dalje bile u upotrebi i Damien Korell, ljubitelj kečapa iz Nemačke, rešio je da okuša sreću sa dizajnom etiketa. Skenirao je QR kod sa boce koju je imao i na svoje ogromno (i neprijatno) iznenađenje, završio je na porno sajtu. „Vaš kečap zaista nije za maloletnike“, komentarisao je on na Fejsbuku, i dodao „Neshvatljivo je da niste registrovali domen za još godinu ili dve“. Neshvatljivo, zaista.

Hajnc je tada ponudio Korelu besplatnu bocu kečapa sa etiketom sopstvenog dizajna u znak izvinjenja. Pokušao je da sanira štetu kako zna i ume, ali… priča se već proširila internetom.

Situaciju je iskoristila i porno kompanija Fundorado, čiji je bio pomenuti porno sajt, i ponudila Korelu besplatnu jednogodišnju pretplatu. Njima je novonastala situacija jako išla na ruku, ali Hajncu baš i ne. Niko ne želi da ime svoje kompanije vidi u kontekstu u kom je Hajnc bio tog juna 2015. A sve zbog jednostavne činjenice da neko ko je doneo odluku o domenu nije znao kako internet funkcioniše.

Internet pamti

Neko bi rekao „Pa to je bilo pre više od 10 godina, nije aktuelno“. Kako se uzme. O Hajncu i porno sajtovima nema novijih vesti, jer Hajnc nikad ništa slično nije ponovio. Naučio je lekciju. Na teži način. Ali neko drugi bi rekao i „To je bilo pre više od 10 godina, a još uvek se vidi u pretragama!?“. Da, vidi se. I videće se, jer to je internet. Šta se desi na internetu, ostaje na internetu. Zauvek.

Zato je uvek bolje sprečiti nego lečiti. Ako već rok trajanja boce kečapa nije mogao da se uskladi sa „rokom trajanja“ internet domena (odnosno marketinške kampanje), trebalo je registraciju domena obnavljati još nekoliko godina i na sajt postaviti adekvatne informacije.

Korisnici kečapa koji bi po završetku kampanje skenirali QR kod i odlazili na sajt, nalazili bi informaciju da je kampanja završena, a vremenom bi saobraćaj ka tom domenu postao tako mali da ne bi bio zanimljiv „lovcima na domene“ kakvi su obično vlasnici porno sajtova. Uložena sredstva bi u marketinškim budžetima bila na nivou statističke greške, a zaštita kredibiliteta kompanije na odgovarajućem nivou.

5 dobrih razloga za obnovu domena

Kad registracija vašeg domena istekne, i taj domen registruje neko drugi, na njemu se mogu naći razni nepoželjni sadržaji – od neistinitih, preko falsifikovanih, do pornografskih. Ako pretraživači i internet korisnici taj naziv domena i dalje vide kao vaš, pogotovo ako domen sadrži naziv vaše firme (kao u slučaju Hajnca – sagsmithheinz.de), to se može negativno odraziti na vaše poslovanje.

Ukoliko novi vlasnik domena kreira sajt namerno sličan vašem, predstavljajući se kao vaša firma, može vas ugroziti na više načina:

1. Ugrožavanje kredibiliteta
Na takav sajt može postaviti sadržaj koji je u suprotnosti sa vrednostima vaše kompanije ili plasirati dezinformacije za koje posetioci mogu pomisliti da ste ih vi objavili.

2. Ugrožavanje poslovanja
Može na njemu prodavati proizvode vrlo slične vašim, koji su falsifikati, i zbog toga ih nuditi po mnogo nižim cenama.

3. Ugrožavanje podataka
Ukoliko je na takvom sajtu organizovan privid kupovine i prihvatanje kartica, može doći do krađe podataka vaših korisnika. Verujući da su i dalje na vašem sajtu, oni novom vlasniku mogu dati svoje lične ili finansijske podatke, što može imati ozbiljne posledice po njih i ugroziti reputaciju vaše kompanije.

4. Reputacioni problem
Reputacija vam može biti ugrožena i bez direktnog napada sa strane. Naime, ako sa drugih svojih sajtova i dalje imate linkove ka tom sajtu, a na njemu se sada nalaze piratski sadržaji, ilegalni proizvodi, porno materijali ili drugi neprikladni sadržaji, to može ozbiljno narušiti reputaciju vaše kompanije i izazvati negativne reakcije javnosti.

5. Napad konkurencije
Promovišući sajt tokom kampanje, domenu ste verovatno obezbedili određeni autoritet i rangiranje na pretraživačima. Novi vlasnik domena može iskoristiti sav taj saobraćaj za sopstvene svrhe, postavljajući na domen svoj sajt sa svojom ponudom konkurentskih proizvoda ili usluga, i na taj način, preko pretraživača, privući vaše potencijalne kupce na svoj sajt. Ovde je sve legalno – sami ste konkurenciji “otvorili vrata”.

Zaključak

Obnova registracije internet domena nakon završetka marketinške kampanje važan je korak koji kompanije često zaborave. Ovaj proces je jednostavan i zahteva minimalne resurse, a može sprečiti mnoge ozbiljne probleme.

U svetu gde su digitalni identiteti sve važniji, zanemarivanje ovog aspekta može imati dalekosežne negativne posledice. S druge strane, negovanje digitalne imovine pokazuje stratešku zrelost i odgovornost prema korisnicima i vlastitoj kompaniji. Treba poštovati internet pravila i poslovati u skladu s njima.

Piše: Predrag Milićević, savetnik za marketing i komunikacije RNIDS

Foto: Pixabay

U izveštaju Kaspersky Security Bulletin: Kriminalni softver i finansijske sajber pretnje u 2025. godini, stručnjaci kompanije podelili su svoju viziju evolucije sajber bezbednosti u finansijskom sektoru u 2025. godini.

Jedan od trendova naglašenih u izveštaju je da, dok broj napada tradicionalnim bankarskim ili finansijskim malverima za lične računare opada, sajber pretnje za pametne telefone rastu. U 2024. godini, prema anonimizovanoj telemetriji kompanije, broj korisnika pogođenih mobilnim finansijskim pretnjama povećao se dvostruko (102%) na globalnom nivou u odnosu na 2023. godinu. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u 2025. godini.

Kaspersky Security Bulletin je godišnja serija predviđanja i analitičkih izveštaja o ključnim dešavanjima u svetu sajber bezbednosti. Prošle godine iznesena predviđanja stručnjaka kompanije Kaspersky o evoluciji kriminalnog softvera i finansijskih sajber pretnji u 2024. godini dobila su potvrdu. Tokom ove godine, došlo je do porasta broja sajber napada podržanih veštačkom inteligencijom, povećanja prevarantskih aktivnosti usmerenih na direktne sisteme plaćanja, porasta broja open-source paketa sa bekdorima, pojave još sofisticiranije ransomver tehnike i drugo.

U 2025. godini očekuju se dalji napredak ransomver tehnika. Prvo, ransomver će dobiti mogućnost tajne manipulacije ili unosa netačnih podataka u baze podataka, umesto da samo šifruje podatke. Čak i kada se dešifruju, ova tehnika “zagađenja podataka” dovodi u pitanje tačnost celokupnog skupa podataka preduzeća. Drugo, kako se kvantno računarstvo bude razvijalo, napredne ransomver organizacije počeće da koriste post-kvantnu kriptografiju.

Tehnike enkripcije koje koristi ovaj „kvantno-otporni“ ransomver osmišljene su da izdrže pokušaje dekripcije i od strane klasičnih i od strane kvantnih računara, što skoro u potpunosti onemogućava žrtvama da dekriptuju svoje podatke. Treće, predviđa se da će „ransomver kao usluga“ rasti: manje iskusni akteri će moći da pokrenu sofisticirane napade koristeći pakete koji koštaju svega 40 dolara, čime će se povećati broj incidenata.

Očekuje se i porast napada zasnovanih na ukradenim informacijama tokom 2025. godine. Popularni kradljivci, poput Lumma, Vidar, Redline i drugi će izdržati pritisak od strane organа reda, prilagoditi se i usvojiti nove tehnike. Novi akteri će se pojaviti, a sve ukradene informacije biće iskorišćene.
Ostale važne prognoze uključuju:

• Napadi na centralne banke i inicijative otvorenog bankarstva. Ovo će biti napadi na sisteme instant plaćanja koje vode centralne banke, a kao rezultat toga, sajber kriminalci bi mogli dobiti pristup osetljivim podacima.
• Povećanje napada na lance snabdevanja u open-source projektima. Nakon incidenta sa XZ bekdorom, očekuje se da će open-source zajednica otkriti nove pokušaje napada, kao i bekdore koji su prethodno uspešno implementirani.
• Više veštačke inteligencije i mašinskog učenja na strani odbrane. Očekuje se sve veće usvajanje veštačke inteligencije u oblasti sajber odbrane kako bi se ubrzalo otkrivanje anomalija, smanjilo vreme analize kroz predikciju, automatizovali odgovori i ojačale procedure za suzbijanje novih pretnji.
• Pojava novih pretnji zasnovanih na blokčejn tehnologiji. Novi blokčejn protokoli će se pojaviti zbog potrebe za sigurnom i privatnom mrežom zasnovanom na blokčejnu i peer-to-peer tehnologiji. Kao rezultat toga, novi malver razvijen korišćenjem ovih nepoznatih protokola biće distribuiran i korišćen u različite svrhe.

Prvi zajednički nastup simfonijskog orkestra i robota koji svira violončelo održan je u Malmeu u Švedskoj.

Orkestar i robot zajedno su izveli delo švedskog kompozitora Jacoba Muhlrada pod nazivom „Veer“.

Kompozitor je istakao da cilj ovakvog nastupa nije bio da ljude zameni robotima, već da stekne uvid u nove kreativne procese.

Ono što je jedinstveno u ovoj nastupu je anatomija robotovih ruku koje su sposobne da sviraju dve note odjednom, a ljudska ruka, kako se navodi, tako ne bi mogla da svira. Sve to je navelo kompozitora Muhlrada da počne da razmišlja o violončelu na drugačiji način.

„Uz nastup robota pojavilo se mnogo načina sviranja violončela o kojima nisam pre razmišljao zbog ograničenosti ljudske anatomije. Shodno tome, violončelo mi je postalo novi instrument“, naveo je on.
Muhlrad je bio zadovoljan prvim izvođenjem u Malmeu i istakao je da su ga dobro prihvatili i publika i orkestar, ali je bilo i nekoliko kritika.

„Neki muzičari bili su pomalo uplašeni, dok ljudi na društvenim mrežama preispituju ovakav potez. Mislim da svi mogu otvoreno preispitivati, čak i ja preispitujem“, rekao je on.
Takođe, ovo nije prvi put da se u orkestru pojavljuje robot.

Naime, pre nekoliko dana je i robotski dirigent s tri ruke predvodio nastup nemačkog orkestra „Dresden Sinfoniker“. Iz orkestra su naveli da im nije bio cilj samo da prikažu kako robot može da zameni čoveka, već da ljudi i mašine mogu da sarađuju.

Švedski kompozitor Muhlrad naveo je da ima još planova sa svojim robotom i da planira prvi nastup u SAD ove godine. Plan je da na narednim nastupima robot svira i druge instrumente poput violine.

Izvor: Klix.ba/021.rs
Foto: Pixabay

Кancelarija za IT i eUpravu, uz prethodnu pozitivnu ocenu usaglašenosti od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija, uvela je novu uslugu od poverenja koja podrazumeva upravljanje kvalifikovanim sredstvom za kreiranje elektronskog pečata na daljinu tj. e–Pečat u klaudu i time postala prvi pružalac ove sofisticirane elektronske usluge u Republici Srbiji.

Ova usluga omogućava institucijama javne uprave da potpuno besplatno koriste elektronske pečate bez fizičkog preuzimanja sertifikata.

,,Ministarstvo informisanja i telekomunikacija izvršilo je ocenu usaglašenosti navedene usluge i u skladu sa zakonom predložilo Vladi Republike Srbije da utvrdi da je Кancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu ispunila sve propisane zahteve za pružanje usluge upravljanja kvalifikovanim sredstvom za kreiranje elektronskog pečata na daljinu, a što je konstatovano na sednici Vlade od 7. novembra 2024. godine. Verujem da će uspostavljanje ove usluge značajno doprineti unapređenju elektronskog poslovanja organa državne uprave, kao i da će direktne pogodnosti osetiti i građani, kao i svi korisnici usluga elektronske uprave time što će se obezbediti još brže i efikasnije postupanje institucija“, izjavio je ministar informisanja i telekomunikacija g. Dejan Ristić.

„Prednosti ove nove usluge u odnosu na klasičan e–Pečat na kartici su veća bezbednost i pouzdanost, brža dostupnost i smanjenje troškova za institucije. Ovu uslugu Кancelarija za IT i eUpravu pruža besplatno za javnu upravu, a period važenja izdatog e–Pečata je do 5 godina. Implementacijom e–Pečata u klaudu dodatno se olakšava pružanje elektronskih usluga i javna uprava čini još efikasnijom“, rekao je direktor Кancelarije za IT i eUpravu g. dr Mihailo Jovanović.

Usluga podrazumeva izdavanje kvalifikovanog sertifikata i pripradajućeg para kriptografskih ključeva gde privatni ključ služi za kreiranje pečata, a javni ključ za njegovu validaciju. Svi sertifikati su bezbedno smešteni u Državnom data centru koji osigurava visok nivo bezbednosti i pouzdanosti tako da institucije mogu bezbedno da ih koriste na daljinu putem veb servisa, integracijom sa svojim informacionim sistema.

Za sve informacije i apliciranje u vezi sa novom elektronskom uslugom e–Pečat na daljinu dostupna je adresa epecat@ite.gov.rs.

Procedura za dobijanje elektronskog pečata se sastoji od procedure podnošenja zahteva sa pratećom dokumentacijom, povezivanja sa informacionim sistemom korisnika i same ceremonije generisanja ključeva, a usluga je namenjena svim državnim organima, organizacijama pokrajinske autonomije, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, kao i pravnim i fizičkim licima kojima su poverena javna ovlašćenja.

Podsećamo i na to da su državni organi dužni da pre nabavke pečata pribave saglasnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave na sadržinu i izgled pečata, kao i da je zahtev za dobijanje saglasnosti moguće podneti elektronskim putem, na portalu eUprava.