U prošloj godini osnivač prosečnog startapa u Srbiji bio je visokoobrazovan muškarac starosti 38 godina sa planom da početni deo poslovanja finansira pomoću grantova, pokazuje najnovije istraživanje Inicijative „Digitalna Srbija“.
Među osnivačima svih startapova u našoj zemlji visoko obrazovanje ima 88,9%. Većinu čine muškarci premda konstantno raste udeo žena – on je u 2024. iznosio 17,8% a u 2025. čak 21,5%. Porastao je i udeo povratnika iz inostranstva koji osnivaju startape i sada oni čine 18,5% osnivača. Sve je više onih sa iskustvom u menadžmentu, marketingu i prodaji – 68% startapa ima bar jednog netehničkog osnivača.
U pogledu tehnološkog fokusa, veštačka inteligencija i mašinsko učenje ugrađeni su u proizvode 51% startapa, što je porast od 10 procenata u jednoj godini. Dodatno, samo 44,4% osnivača radi isključivo na svom startapu, u poređenju sa 60,1% godinu ranije, što je delimično odraz finansijske realnosti u kojoj se većina startapa još nalazi.
Veće investicione ambicije
Podaci prikupljeni u 2025. godini beleže značajan rast investicionih ambicija. Čak 72,1% startapa planira da prikupi eksternu investiciju u 2026. godini, a 25,4% cilja runde iznad milion evra što je trostruko više nego godinu ranije (7,6%). Pristup pametnom kapitalu takođe raste: poslovni anđeli finansirali su 23,1% startapa, a inkubatori i akceleratori 23,8%.
Istovremeno, podaci ukazuju na izazove u komercijalnoj trakciji koji prate ove ambicije. Do sada je eksternu investiciju prikupilo 29,9% startapa, a njih 9,5% beleži mesečni rast prihoda veći od 10%. Više od trećine startapa (36,7%) još uvek ne ostvaruje prihode, dok 77,6% generiše manje od 150.000 evra godišnje. Prag od milion evra prešlo je svega 3,4% startapa.
Grantove i bespovratna sredstva koristilo je 59,2% startapa, a 61,9% oslanjalo se isključivo na sopstvena sredstva i/ili grantove, bez uključivanja pametnog kapitala. Među startapima bez mesečnih prihoda, 77,4% planira da se i u 2026. godini finansira primarno iz bespovratnih sredstava. Prema rezultatima istraživanja, startapi koji kombinuju grantove sa investitorskim kapitalom i tržišnom trakcijom pokazuju značajno bolji komercijalni učinak.
Internacionalizacija kao sledeći korak
Srbija ostaje najčešće aktivno tržište (40,8% startapa) i primarna destinacija (25,9%), dok 69,4% startapa planira širenje na nova tržišta u 2026. godini. Evropa je cilj za 98% onih koji planiraju internacionalizaciju, a SAD za 59,8% startapa. Podaci pokazuju da startapi koji od samog početka grade proizvod za globalno tržište imaju znatno veće šanse za privlačenje investicija i brzi rast.
Startapi u Srbiji kao ključne izazove i dalje navode pristup finansiranju (60,5%) i akviziciju korisnika i kupaca (37,4%). Kada je reč o zapošljavanju, najpotrebnija pozicija ostaje prodaja – navodi je 48,3% startapa.
„Nakon šest godina, Startap skener jasno pokazuje ekosistem koji se razvija u dva pravca istovremeno – ekosistem koji raste u kontekstu ambicija, ali se i dalje suočava sa izazovom da te ambicije pretvori u konkretne rezultate. Osnivači su obrazovaniji, međunarodno orijentisaniji i spremniji da privuku kapital više nego ikada – 72,1% planira da traži investiciju ove godine, a veštačka inteligencija je osnova proizvoda kod 51% startapa.
Istovremeno, 36,7% startapa i dalje ne ostvaruje nikakav prihod, samo 9,5% beleži značajan mesečni rast, a većina osnivača vodi svoje startape kao sporednu aktivnost. Ključni izazov srpskog startap ekosistema ostaje isti – premostiti jaz između onoga čemu osnivači teže i onoga što operativna stvarnost trenutno pokazuje. Za to nam je potrebno još veće prisustvo pametnog kapitala, snažniji komercijalni fokus i sistem podrške koji startape usmerava ka tržištu, umesto ka zavisnosti od grantova“, izjavila je Tanja Kuzman, direktorka Inicijative „Digitalna Srbija“.
Foto: chepko, Depositphotos
