Brisel je prvi put nagovestio svoju spremnost da opusti mere štednje širom evrozone, pošto su prognoze za EU zemlje pokazale da je recesija u zemljama evrozone i dublja i duža nego što se predviđalo pre tri meseca, piše FT. Oli Ren, komesar za ekonomska pitanja Evropske unije, izjavio je da je spreman da da Francusku – čija privreda stagnira – kao i Španiji još dve godine da dostigne teške briselske ciljeve o budžetskom deficitu ispod tri procenta. Holandiji je takođe data dodatna godina, šta znači da su tri od pet najvećih ekonomija evrozone dobile dozvolu da uspore tempo stezanje kaiša.
Prema novim pravilima usvojenim u svetlu krize u evrozoni, sve tri zemlje trebalo je da se suoče sa kaznama zbog nemogućnosti da dosegnu nisko postavljene limite za deficit . Međutim, novi podaci koje je objavio Ren je pokazali su da ove zemlje u znatnoj meri omašuju tako postavljeni cilj dok Italija, treća najveća ekonomija u Evrozoni jedva ispunjava propisani limit sa deficitom od 2,9%.
Dve godine grejs perioda za Francusku je posebno neočekivano, jer je Pariz tražio samo jednu ekstra godinu, a neki u Nemačkoj – posebno visoki zvaničnici Bundesbanke – javno su se usprotivili bilo kakvom slabljenju tek usvojenih fiskalnih pravila.
Ali, Oli Ren je rekao da je produbljivanje recesije učinilo da u ovom trenutku nije mudo terati Pariz da oštro smanjuje svoj deficit koji je u 2014 godini projektovan na 4,2 odsto na ispod tri procenta. Prema prognozama koje je izneo Ren, prognoze ekonomske aktivnosti za celu zonu su smanjene i predviđaju dalje opadanje BDP u evrozoni za 0,4 odsto.
„Da bi se francuski deficit sveo na ispod 3 odsto sledeće godine, kako je predviđeno od strane francuskih vlasti, bio bi potreban znatno veći napor u fiskalmoj konsolidaciji od onog koji je sada planiran,“ rekao je Ren.
Uprkos upozorenju Rena, francusko ministarstvo finansija kaže da će držati svog revidiranog plana da se deficit svede u okvir 3 odsto sledeće godine, i tvrdi da briselske prognoze ne uključuju uštede koje se planiraju u budžetu za narednu godinu.
Ipak, francuski zvaničnici upozorili su da bi dostizanje niskog deficita od 2,9 odsto u 2014 cilja zavisiti od privrednog rasta. Pjer Moscovici, francuski ministar finansija, rekao je da veruje da će rast biti „malo viši“ od nove prognoze koju je izneo Ren i koja predviđa pad bruto društvenog proizvoda Francuske za 0.1 odsto.
Uprkos politici oštre štednje u poslednje tri godine, prognoze koje je Evropska komisija objavola u petak pokazuju da suvereni dug evrozone nastavlja da raste, i da će iduće godine dostići rekord evro ere od 96% od bruto domaćeg proizvoda. Na provom mesto po zaduženosti vs BDP je i dalje Grčka sa 175 odsto, a za četiri zemlje se očekuje da će dostići simbolički važnu zaduženost od 120 odsto BDP sledeće godine: Italija, sa 132 odsto, Portugalija sa 124 procenata, Kipar sa 124 odsto, i Irska sa 120 odsto.