Sberbanka Srbija je do sada odobrila blizu 10 miliona evra pozajmica za više od 400 projekata u oblasti energetske efikasnosti i zelene gradnje. Program je namenjen pre svega malim i srednjim preduzećima i fizičkim licima a u planu je i saradnja sa javnim sektorom i lokalnim samoupravama u ovoj oblasti, onda kada se budu unapredili modeli finansiranja kroz javno-privatno parnterstvo.
„Energetski sektor je postao najprofitabilniji i najprivlačniji sektor za investiranje. Prema procenama međunarodnih finansijskih institucija to je, pored poljoprivrede, sektor koji će obeležiti nekoliko narednih decenija u globalnoj ekonomiji. S obzirom na dosadašnje aktivno iskustvo u finansiranju u segmentu zelene gradnje i energetske efikasnosti naš cilj je da budemo dobro pozicionirana banka i istrajemo kao lider u ovom segmentu, kako bi na pravi način iskoristili mogućnosti finansiranja i dali konkretan doprinos očuvanju životne sredine“, kaže Nenad Lućić, stručnjak za razvoj novih proizvoda Sberbanke Srbija, u razgovoru o o motivima i budućim planovima ove banke za intenzivnu finansijsku podršku projektima energetske efiksanosti u Srbiji. Sberbanka, bivša Volks banka, u Srbiji je jedna od vodećih banaka u kreditiranju projekata iz oblasti energetike, a ta pozicija je sticana u protekle četiri godine, u vreme kada po oceni našeg sagovornika niti je bilo dovoljno svesti o značaju ulaganja u obnovljive izvore energije i zaštitu okoline, niti dobrih projekata na ovom tržištu koje bi banke finansirale.
BiF: Kako komentarište odluku države da se iz bužeta daju subvencije bankarskim klijentima koji projektima iz oblasti energetske efikanosti konkurišu za pozajmice?
Nenad Lučić: Subvencija je pokazala da postoji interesovanje građana za ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti, jer su sredstva za tu namenu potrošena u rekordno kratkom roku, u trajanju programa subvencija od svega nekoliko nedelja. Pored jeftinijih kredita koji su bili glavni podsticaj za investiranje, veoma važno je i podizanje svesti o značaju ulaganja u ove projekte, imajući u vidu višestruke koristi za svakog pojedinca, kao i za društvo u celini. Kao zemlja sa veoma ograničenim energetskim resursima imamo mnogo potencijala za uštede, a unapređenje energetske efikasnosti je glavni preduslov energetske stabilnosti i bezbednosti zemlje, i konkurentnosti ukupne privrede.
BiF: Po kom kriterijumu se biraju projekti iz oblasti koje Sberbnaka kreditira?
N.Lučić: Pored kreditne sposobnosti, bilo pojedinca ili kompanije, svaki projekat mora da ispuni propisane kriterijume. To znači da efekat svake pojedinačne investicije ili mera koje se preduzimaju u cilju povećanja energetske efikasnosti mora ostvariti minimalno 20 odsto uštede u energiji, praćen uštedom emisije ugljen dioksida u istom procentu, nastao kao posledica potrošnje finalne energije. Kriterijum smanjenja emisije ugljen dioksida ne važi ukoliko se radi o investiciji u obnovljive izvore energije, već se procenat ušteda u energiji uzima kao referentan za dalju analizu ostvarenih ušteda.
BiF: Da li za kreditnu podršku mogu da konkurišu i lokalne samouprave?
N. Lučić: Fokusirani smo na privatni sektor, jer su krediti iz namenske linije za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije pre svega podrška malim i srednjim preduzećima i stanovništvu. Imajući u vidu potencijale za investiranje, naši planovi su usmereni i ka javnom sektoru i lokalnim samoupravama, a razlog što do sada nismo finasirali projekte na nivou loklanih samouprava je u nedakvatnim modelima finansiranja. Oni u skoroj budućnosti mogu biti unapređeni definisanjem javno-privatnog partnerstva, kao modela finansiranja koji bi bio adekvatan kako za banke tako i za ostale učesnike. Pravni okvir postoji, ali su banke i drugi finansijeri oprezni jer još uvek nema dovoljno realizovanih projekata po ovom modelu.
BiF: Koliko ste do sada odobrili pozajmica u oblasti zelene gradnje i energetske efikasnosti i koliki je to udeo u portfelju banke?
N.Lučić: Do sada je realizovano blizu 10 miliona evra u više od 400 projekata. Najveći deo realizovanih projekata se odnosi na investicije u zgradarstvu, bilo da se radi o rekonstrukciji stambenog ili poslovnog prostora, a nešto manji broj se odnosi na zamenu opreme i mašina u proizvodnim procesima, kao i kupovinu vozila u sektoru usluga i transporta.
BiF: Koje izvore finansiranja koristi banka pri odobravanju takvih pozajmica?
N. Lučić: Koristimo namenska sredstva Nemačke razvojne banke (KfW) i uz njihovu podršku smo razvili poseban program finansiranja.
BiF: Da li su te kreditne linije za projekte iz oblasti zelene gradnje i energetske efikasnosti povoljnije od drugih?
N. Lučić: S obzirom da se radi o namenskoj kreditnoj liniji, za nas kao banku to predstavlja dodatni motiv da klijentima ponudimo daleko povoljnije uslove nego što su to komercijalni, prosečni uslovi na tržištu. Glavna karakteristika kredita iz programa za energetsku efikasnost jesu niže kamatne stope. Koristeći kreditnu liniju pod posebnim uslovima, klijenti istovremeno unapređuju energetsku efikasnost, što se odražava i kroz smanjenje troškova koje izdvajaju za utrošenu energiju.
BiF: Koje su prednosti Sberbanke u odnosu na konkurenciju u Srbiji kad je reč o ovoj vrsti kredita?
N.Lučić: S obzirom da smo jedna od prvih banaka na tržištu koja je počela sa kreditiranjem ovih projekata, naše glavne prednosti su iskustvo i znanje koje smo stekli u protekle četiri godine. Uz pomoć konsultantskih timova koji su bili sastavni deo realizacije kreditne linije sa KfW-om, dobili smo određena znanja i minimum ekspertize neophodne za aktivniji pristup zaposlenih u prodaji. Zaposleni su prošli nekoliko nivoa obuke o energetskoj efikasnosti, a neki od njih su stekli i dodatna znanja, pa smo oformili interni konsultantski tim za energetsku efikasnost čija je primarna uloga procena usklađenosti projekata sa kriterijumima o finansiranju, kao i konstantno sticanje novih znanja o ovoj oblasti.
BiF: Šta bi država trebalo da preduzme da bi se brže realizovali projekti u oblasti ulaganja u eneregetiku?
N.Lučić: Vođeni iskustvom zemalja iz Evropske unije, ključni faktor je donošenje zakonske regulative koja će stvoriti pogodan teren za promociju i podstaći dalje investiranje u ovom sektoru. Očekujemo donošenje niza zakonskih i podzakonskih akata koji su u postupku implementacije. Pomenuo bih samo neke od njih: najavljene izmene Zakona o planiranju i izgradnji, puna primena energetske sertifikacije zgrada, primenu Zakona o efikasnom korišćenju energije koji uvodi niz neophodnih mera za povećanje energetske efikasnosti, pre svega mislim na naplatu toplotne energije prema utrošku u sistemu daljinskog grejanja, uspostavljanje energetskog menadžmenta na nivou kompanija i lokalnih samouprava i mnoge druge.
BIF: Zašto je malo odobrenih kredita za projekte obnovljivih izvora energije i gde je smetnja u poslovanju?
N.Lučić: Imajući u vidu veoma složene administrativne procedure koje se dodatno ogledaju i u nedostatku standarda u vezi sa opremom koja se koristi, kao i postupaka za samu eksploataciju električne energije iz obnovljivih izvora, broj realizovanih projekata na tržištu je zanemarljiv u odnosu na ukupan potencijal obnovljivih izvora energije. Verujemo da će najavljena relaksacija neophodnih dozvola i saglasnosti, kao i pojednostavljen i organizovan proces za investitore doprineti boljoj klimi za investiranje u obnovljive izvore energije, pa će i broj realizovanih projekata biti mnogo veći.
BiF: Priprema li banka neke nove proizvode i u segmentima poljoiprivrede i putne infrastrukture, za koje i država najavljuje da su među prioritetima ekonomske politike?
N.Lučić: Pratimo dešavanja na tržištu i zainteresovani smo za učešće u svim značajnim projektima. Naravno, svaki će projekat biti sagledan posebno i na isti način doneta odluka o eventualnom učešću banke u njemu.
Marica Vuković