Kipar je dobio prvu tranšu pomoći od ranije dogovorenih 10 milijardi evra sa međunarodnim kreditorima.
Prvi deo novca dobio je u vidu pozajmica u vrednosti od 2 milijarde evra, a još milijardu dobiće pre 30. juna.
Sada je glavna tema sastanka ministara finansija evrozone u Briselu Slovenija, u kojoj vide potencijal da završi kao Grčka ili Kipar. Mnogi ne veruju da će plan slovenačke vlade koji se sastoji od restrukturiranja bankarskog sistema, podizanja poreza i privatizacija biti dovoljno uspešan.
Naš novinar Milutin Mitrović pak piše da Slovenija verovatno neće deliti sudbinu Kipra jer se njena ekonomska situacija dosta razlikuje od situacije male mediteranske zemlje – saldo uloga u slovenačkim bankama iznosi 144 odsto njenog BDP, a Kipar i Malta imaju saldo od 800.
Najveći problem Sloveniji prave gubici akumulirani u bankama koje je ljubomorno čuvala u državnom vlasništvu, zapravo najviše u Novoj ljubljanskoj banci (NLB). Zato bi deo rešenja zaista mogao da bude u prodaji banaka.
Izvor: BBC