Kreator prvog univerzalnog sajber-novca (“Bitcoin)” je japanski matematičar Šinići Močizuki, kaže pronalazač hiperteksta Ted Nelzon, američki akademik koji je pre tačno pola stoleća (1963) skovao termin “hipertekst”, te se stoga smatra jednim od osnivačkih otaca Svetske računarske mreže (World Wide Web). On je upravo objavio 12-minutni video sa velikim otkrićem na njegovom kraju: pronalazač univerzalnog “sajber-novca”(Bitcoin), tvrdi on , verovatno je japanski matematičar Šinići Močizuki.
Nelzon je posle ovog posta odgovorio i na upit sa bloga ‘Quartz’ bloga (pri američkom listu The Atlantic) o tome da li je do takvog zaključka došao sam ili uz nečiju sugestiju. Njegov komentar bio je da nije dobio pomoć ili instrukcije/ naznake/ od bilo koga prilikom izvođenja svojih zaključaka, te da je njegova pretpostavka bila podstaknuta nedavnim člankom o Močizukiju. Nakon čitanja, piše Nelzon u e-mailu za blog ‘Quartz’, „Bilo je očigledno (da je pronalazač bio Močizuki), poput tanjira pite bačenog u lice.“ On nije direktno kontaktirao Močizukija. „Učinio sam to što sam brže mogao, u nadi da biti prvi koji će ga upoznati s ovim zaključkom (tj. da je on pronalazač Bitkoina). Ipak, nisam bio prvi koji ga je o tome obavestio, što sam doznao tek kasnije”.
Nelzon ne pruža nikakve direktne dokaze za svoj zaključak da Šinići Močizuki stoji iza pseudonima tvorca Bitkoina, ‘Satošija Nakamotoa’. Umesto toga, na svoj već ekscentrični način, on nudi uverljive indicije o svojoj teoriji, naglašavajući suštinu u svom zaključku. Internet surferi i saopštenja sada su se žestoko poduhvatili ovog zadatka (uzgred, ‘Quartz’ je od Močizukija zatražio komentar ali ga od njega nije dobio).
Evo njegovih argumenata:
1. Močizuki predstavlja onu vrstu genija koji je mogao stvoriti Bitkoin. Ko god da je stvorio Bitkoin, ta osoba (ili više njih) poseduje intelektualne moći jednog Isaka Njutna, kaže Nelzon. Močizuki radi aktivno kao matematičar i zaslužan je za rešavanje nekih kako najjednostavnijih tako i najtežih problema u svom području, čime je privukao globalnu pažnju medija. „Ne optužujem ga ni za kakav zločin!“, kaže Nelzon za ‘Quartz’, „već ga optužujem za veličanstveno otkriće.“
2. Močizuki, kao i onaj ko je stvorio Bitkoin, bio je sklon da svoje briljantne radove kači na internet – ali da ih istovremeno i povlači s njega. Bitkoin je objavljen pod programerskim pseudonimom ‘Satoši Nakamoto’ (ili je u pitanju više programera), koji je potom nestao s interneta. Nelzon upoređuje Močizukijev stil plasiranja kao stil identičan ‘Nakamotovom’: objavljivao je svoje radove ne kroz akademsku periodiku već putem interneta – a onda bi svoj rad, prosto, napustio i otišao dalje (značajno je i to što je autentični istorijat Bitkoina Nelzon unekoliko pogrešno shvatio: ‘Satoši Nakamoto’ nije tek tako prosuo “sajber-novčiće” (Bitcoin) na internet i nestao. On – ili ona, ili oni – su ga već neko vreme razvijali na internetu u saradnji sa zajednicom, preko četa i elektronske pošte, pre no što je Nakamoto nestao)
3. Močizuki je lako mogao da svu korespondenciju povezanu sa Satošijem Nakamotoom izmisli i napiše sam. Uprkos tome što je japanski profesor koji radi na japanskom univerzitetu, Močizukijev engleski morao bi biti prilično dobar, kaže Nelzon. Uostalom, Močizuki je bio izvođač vežbi i to studentima u svojoj klasi, još dok je studirao na Prinstonu – što je u neku ruku posao asistenta – a svoje studije je završio za samo tri godine (Nelzon to eksplicitno ne pominje ali je razumno očekivati da Močizuki barata engleskim kao da mu je to maternji jezik: preselio se u Sjedinjene Države sa svojim roditeljima kada je imao samo pet godina.)
Treba napomenuti i to da barem jedan stručnjak za kriptografske aspekte Bitkoina ne veruje u Nelzonovu teoriju. Rajan Leki , tvorac Sealanda, prve svetske slobodne baze podataka, (ili, možda još preciznije, prve svetske baze slobodnih podataka), ne slaže se s tvrdnjama iz Nelzonovog videa. Imam izuzetno malo poverenja u izjavu Teda Nelzona, koji tvrdi da je jedan japanski matematičar bez dev /kripto iskustva razvio takav koncept kao što je Bitkoin”, kaže Leki.
Laki je komentarisao Nelzonove zaključke s Jutjuba:
“Da li osoba koju Nelzon zastupa kao verovatnog izumitelja Bitkoina ima bilo kakve veze sa činjenicama utvrđenim u nekom programerskom iskustvu? Čini se da je Močizuki samo matematičar, što je vrlo korisno ali ne i dovoljno kako bi se sačinila prva verzija Bitkoina. Bitkoin poseduje kako neke teorijske pomake tako i proširenja postojećih protokola (Vei Daijev ‘bmoney’, Hal Finijev ‘RPOW’, i sl.), ali su svi oni sasvim razumno ustanovljeni unutar koda po kojem funkcioniše Bitkoin. Ne vidim apsolutno nikakvog razloga da se o ‘Satošiju Nakamotou’ razmišlja kao o pseudonimu matematičara Šinićija Močizukija.”
Matematičar Tajler Džarvis, koji je diplomirao zajedno sa Močizukijem, takođe ne veruje kako je njegov bivši kolega sa studija imao bilo kakve veze sa pronalaskom Bitcoina.
I ranije su neki drugi pokušavali da identifikuju tvorca Bitcoina, mada to dosad nikome nije pošlo za rukom. Pišući za ‘Fast Company’, Adam Penenberg ponudio je ono što bi za sada mogla biti najuverljivija priča: da su Bitcoin smislile tri osobe sa ciljem da iz ove’cyber-monete’ izvuku profit.
[Apdejt br.2: Nelzon je izjavio za ‘Quartz’ da će ponuditi donaciju u dobrotvorne svrhe ako Močizuki porekne da stoji iza pseudoima ‘Satoši Nakamoto’. „Ako ta osoba (Močizuki) porekne da stoji iza pseudonima ‘Satoši Nakamoto’, ponizno ću dati jedan Bitkoin (u ovom trenutku vredan oko 123 dolara) u bilo koju dobrotvornu svrhu po njegovom izboru. A ako je on Satoši – a ipak to i dalje poriče – barem će se osećati krivim zbog svog upornog poricanja (Mesec dana poricanja – i vrednost Bitkoinu skače].“
Kristofer Mims i Leo Mirani 19. maj 2013
(M.L.)