Izveštavanje o održivom poslovanju sve više postaje predmet pažnje zakonodavca, posebno na nivou EU, a za Srbiju će ova oblast postati naročito značajna u momentu kada budu počeli pregovori o pristupu Evropskoj uniji. Za ona preduzeća čije poslovanje zavisi od poverenja građana ovakvi izveštaji bi mogli biti tas na vagi koji će odrediti njihov opstanak na tržištu. U Srbiji su pioniri u ovoj oblasti kompanije Delta, NIS, Holcim i Titan koje su na vreme shvatile svoju odgovornost prema zajednicama u kojima rade.
Knjiga mog zemljaka Čarlsa Dikensa „Teška vremena“ jedan je od najpotresnijih opisa nehumanih uslova rada u Engleskoj 19. veka. Objavljivanje ovog romana pokrenulo je tadašnje društvo na akciju i ubrzo je u Engleskoj zabranjen dečiji rad, zakonski su propisani uslovi bezbednog rada i utvrđeno trajanje radnog vremena. Započet je proces nakon kojeg je Evropa postala humanije mesto za rad, a time su stvoreni i uslovi za još brži ekonomski razvoj kontinenta.
Globalizacija, kao proces koji je obeležio kraj 20. veka, pomogla nam je između ostalog da razumemo kako poslovanje kompanija utiče ne samo na pojedinca već i na neposrednu okolinu i globalni ekosistem. Onog dana kada smo shvatili da poslujemo u globalnom selu počeli smo i da razumemo komplikovane veze između kupaca, snabdevača, lokalne zajednice, životne sredine i sopstvenog uspeha. Nažalost, globalizacija je pokazala i da se dečija i čak robovska snaga još uvek smatraju prihvatljivom, a da su pravna, socijalna i medicinska zaštita još uvek nedostupne milionima ljudi širom sveta.
Zahvaljujući medijima, a posebno razvoju Interneta, planeta je postala svesna izazova koji stoje na putu njenog održivog razvoja i opstanka. Tako se danas odgovoran odnos i prema zaposlenima i prema životnoj okolini, zahteva ne samo od vlada već i od privatnih kompanija, a građani su postali spremniji da odgovorno ponašanje kompanija nagrade kao potrošači. Kao reakcija na zahteve za društveno odgovornim poslovanjem, kompanije su (pre nešto manje od 20 godina) počele da izveštavaju o aktivnostima koje vode ka stvaranju uslova za održivo poslovanje.
Imperativ održivog poslovanja nije samo pitanje altruizma. To je pre svega pitanje fizičkog opstanka kompanija u svetu ograničenih resursa. Usvajanje održivog modela poslovanja omogućiće preduzećima ne samo da opstanu u uslovima ograničenih resursa veći i da se dugoročno razvijaju.
Izveštaji o održivom poslovanju donose podatke o ekonomskim, socijalnim i aktivnostima na polju očuvanja životne sredine koje kompanije preduzimaju kako bi svojim poslovnim partnerima i široj javnosti pokazale koje korake preduzimaju kako bi se pored profita ostvarila i prava zaposlenih i pritom zaštitila životna sredina. Danas su očekivani dodatak izveštajima o finansijskom poslovanju i povećavaju izglede kompanija da posluju sa velikim poslovnim sistemima širom sveta.
Kompanije danas sve više paze sa kim posluju, kako bi u uslovima maksimalne transparentnosti sačuvale svoju reputaciju. Zbog toga čak 95 odsto od 250 najvećih svetskih kompanija redovno pruža javnosti izveštaje o održivom razvoju. U Srbiji su pioniri u ovoj oblasti kompanije Delta, NIS, Holicim i Titan koje su na vreme shvatile svoju odgovornost prema zajednicama u kojima rade.
Standardi u izveštavanju o održivom poslovanju
Paralelno se razvijaju i standardi u oblasti izveštavanja, pa je danas preko 80 odsto izveštaja izrađeno po standardima Global Reporting Initiative (GRI). Standardi pomažu da izveštaji budu uporedivi i da ispunjavaju zajedničke indikatore, kako bi se kompanije mogle upoređivati sa konkurencijom.
Izveštavanje o održivom poslovanju postaje sve više i predmet pažnje zakonodavca, posebno na nivou EU, a zakonska obaveza izveštavanja danas već postoji u Francuskoj, Danskoj i Švedskoj.
Za Srbiju će ova oblast postati naročito značajna u momentu kada budu počeli pregovori o pristupu Evropskoj uniji. Koncept izveštavanja je kod nas relativna novina i većina naših kompanija se još uvek trudi da prepozna svoj interes u ovoj oblasti, kao i da se upozna sa standardima, načinom izveštavanja, značajem verfikacije itd. Važnu ulogu u procesu popularizacije izveštavanja igraće i firme koje verifikuju izveštaje, kako bi potvrdili tačnost njihovih podataka i njihovu relevantnost.
Uloga Vlade Republike Srbije bi ovde mogla biti ključna jer bi uvođenje poreskih olakšica za odgovorne kompanije dodatno unapredilo održivi razvoj naše zemlje. Ovakav bi potez pomogao i građanima jer bi osigurao još jedan mehanizam za zaštitu njihovih prava. Mesta ima i za nevladin sektor, posebno ekološke i organizacije potrošača, koje bi kroz izveštaje o održivom poslovanju mogle dobiti alat za dodatnu zaštitu prava građana.
Gde je korist od izveštaja za kompanije?
Pored toga što im stvaranje modela održivog poslovanja garantuje opstanak, izveštaji o održivom poslovanju pomažu kompanijama i da identifikuju one procese koji poslovanje mogu učiniti efikasnijim. Oni upotpunjuju sliku o kompaniji i pomažu potencijalnim investitorima ili poslovnim partnerima da pravilno ocene sve rizike poslovanja. Takođe, to je jedan od načina da se popravi kvalitet odnosa sa različitim interesnim grupama, od zaposlenih preko lokalne zajednice do Vlade, a bitni su i pri procesu izrade korporativnih strategija, ali i razvoja novih usluga i proizvoda.
Proces izveštavanja nažalost stavlja firmu pred nove izdatke, a tu je i problem naizgled komplikovane procedure izveštavanja. Praksa pokazuje da ovde ipak postoji ekonomska računica, što dokazuje činjenica da se kompanije uprkos troškovima i dalje dobrovoljno odlučuju na izveštavanje. O pojednostavljenju procedura brine GRI koji nude kompanijama razne formate u odnosu na to da li su u početnoj ili naprednoj fazi izveštavanja.
Za ona preduzeća čije poslovanje zavisi od poverenja građana izveštaji o održivom razvoju bi mogli biti tas na vagi koji će odrediti njihov opstanak na tržištu. Skorašnja suša u Srbiji dovela je do pojave aflatoksina najpre u kukuruzu, a potom i u mleku. Prema nalazima globalnog istraživanja o održivom razvoju koje je uradio KPMG, u godinama koje su pred nama, suša i nestašica vode biće među glavnim problemima na planeti, pa je realno očekivati i više problema sa aflatoksinom. Kompanije koje izveštajima pokažu šta već danas rade kako bi time sprečili neku novu kontaminaciju mogle bi osigurati poverenje potrošača i opstati na tržištu.
Za Srbiju će pored bezbednosti hrane biti naročito važna i pitanja klimatskih promena, nestašice energenata i vode, a tu je i problem migracija. Ovo će imati velikog uticaja na našu sposobnost da živimo i privređujemo pa je pažnja koju moramo posvetiti održivom razvoju kao društvo davno prestala biti parada ekološke dobre volje i prerasla u nasušnu potrebu.
Ukoliko se nađe rešenje za ujednačavanje kvaliteta i kvantiteta podataka u izveštajima i zajednički standard, izveštavanje o održivom razvoju bi mogli značajno unaprediti kvalitet života ne ugrožavajući pritom privredni rast, a iskustvo koje postoji iz oblasti uređenja finansijskog izveštavanja moglo bi značajno pomoći bržem rešenju ovih problema.
Dikensova „Teška vremena“ počinju rečenicom „Dajte mi sve činjenice!“ a čini se i da je taj zahtev podjednako aktuelan i danas. Izveštavanje o održivom poslovanju moglo bi biti naš odgovor na ovaj zahtev koji će nam omogućiti da onima koji tek dolaze ostavimo bolji i humaniji svet. Svet u kojem se u isto vreme može i sticati profit i čuvati životna sredina. Uz svu nauku i tehnologiju kojom danas raspolažemo, moramo se složiti i učiniti da u XXI veku nema mesta za teška vremena i da nam izveštavanje o održivom razvoju može značajno pomoći da to pretočimo u stvarnost.
Džejms Tornli, partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju u KPMG
broj 96, april 2013.