Privrede evrozone nastavljajau da tonu – nemački privredni rast od 0,1 odsto u protekla tri meseca, uz Francusku recesiju, prema podacima EU Eurostata ne obećavaju nikakv skori rast. Smanjenje privrednog rasta evrozone u prva tri meseca 2013 za 0,2 posto znači da je evrozona sada u recesiji godinu i po dana, što je najduže razdoblje od 1995, od kada je Eurostat počeo prikupljanje podataka.
Najgori su Grčka – čiji se privredni rast smanjio za za 5,3 posto – i Portugal (-3,9%) u odnosu na isto razdoblje prošle godine.
Francuska se i službeno vratila u recesiju, nakon što je njen privredni rast opao za 0,2 posto u poslednjih šest meseci, a njena stopa nezaposlenosti došla na preko 10 posto uz nepoverenje poslovnog sektora i potrošača.
U međuvremenu, Njemačka je zabeležila minoran rast nakon tromesečne kontrakcije na kraju 2012, od 0,1 posto – uglavnom zbog povećane potrošnje – što nije bilo dovoljno da vrati ukupnu ekonomiju evrozone na put rasta.
Podaci Eurostata takođe pokazuju pad nemačke privrede za 0,3 posto u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Nemački zavod za statistiku smatra da su loši rezultati posledica „ekstremnih zimskih vremenskih uslova“, koji su se produžili duboko u mart.
Na suprotnom kraju, Latvija je objavila rast od 5,6 posto a Litvanija 4,1 posto u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Obe zemlje nadaju se skorom pridruženju evrozoni, u 2015.
Susedna Estonija, koja je u evrozonu ušla 2011, imala je najveći rast u evrozoni u odnosu na prošlu godinu: 1,2 posto. No, u odnosu na prethodna tri meseca, estonska privreda zabeležila je pad za jedan posto.
Podaci za Kipar pokazuju da su se ekonomski uslovi u toj zemlji dramatično pogoršali tokom razdoblja u kojem se pregovaralo o njegovom spasavanju: BDP je smanjen za 4,1 posto u odnosu na januar-mart 2012.
Italija, Španija, Finska i Holandija takođe su zabeležile pad u odnosu na prethodno tromesečje, kao i prethodne godine.
Evropska centralna banka je ranije ovog meseca snizila ključnu kamatnu stopu na rekordno nizak nivo od 0,5 posto, u pokušaju da pokrene privrede evrozone. No, banke u zemljama južne Evrope i dalje pozajmljuju novac po znatno višim kamatnim stopama, a Mario Dragi je rekao da da jeftini krediti još nisu ušli u realni sektor.