Neki Evropljani su pre neki dan zakovali svoj pogled ka Malmeu, gde se odigravala još jedna ‘Pesma Evrovizije’ čiji je domaćin bila Švedska. Mada, možda vredi obratiti pažnju na ono što se dešava u Londonu, Parizu i Berlinu, gde se “čuje pesma” o sasvim oprečnim vizijama Evrope – koncepti o kojima bi trebalo da raspravljamo, brinući se u kakvom se to pravcu razvijaju.
Pre nedelju dana (14. maja) britanska Konzervativna stranka podnela je svoj predlog kojim se poziva na referendum, a koji bi se održao najkasnije do 31. decembra 2017. Referendumsko pitanje glasi: „Da li mislite da Velika Britanija treba da i dalje ostane članica Evropske unije?“ Stekli su se uslovi za pokretanje debate na ovu temu koju je prošlog januara pokrenuo premijer Dejvid Kameron, pozivajući tada na „novi dogovor“ koji bi se postigao između njegove zemlje i “jedne fleksibilnije” EU. Učinivši ovo, i sam je nesmotreno postao meta pritisaka evroskeptika iz redova kako svoje partije tako i iz britanske Partije za nezavisno Ujedinjeno Kraljevstvo – “solirajući” u koncipiranju ovog referenduma i gurajući njegovo provlačenje kroz zakonski sistem, postigao je to da je sada veoma teško da od njega odustane. Međutim, Kameron je od strane svojih partnera takođe primoran i na suočavanje sa svojim sopstvenim odgovornostima.
Na evro-kontinentu, Fransoa Oland je konačno isporučio jednu široku skicu svojih zamisli o Uniji. On je 16. maja dao Evropskoj Uniji rok od dve godine da definiše sadržaje i ciljeve Evrope kao političke zajednice. „Ovo je hitna stvar za Evropu“, izjavio je francuski predsednik. A ono što nas je u poslednje dve godine dovelo do okončanja vlade Dejvida Kamerona možda i nije slučajnost.
Francuski predsednik je takođe predložio jednu “ekonomsku vladu” koja bi bdila nad evrozonom. Ova vlada bi imala predsednika i svoje mesečne sastanke, i bila aktivna povodom „nove faze integracija sa fiskalnim kapacitetom koji bi se dao evrozoni, kao i davanje mogućnosti za postepeno sve intenzivnije podizanje, tj davanje kredita.“
Ostaje da se vidi šta će predložiti Nemačka. A za to će morati da se pričeka do 23. septembra i na ishod nemačkih izbora. Izgleda da je Angela Merkel zauzela čvrstu busiju u svojoj kancelariji, mada je Nemci nisu čuli šta misli još od zasnivanja crveno-zelene alijanse (socijal-demokrate udružene sa pokretom environmentalista).
Ovo možda objašnjava i zašto je šef socijaldemokrata Per Štajnbruk 14. maja takođe izašao sa svojom vizijom Evrope. Program predviđa jačanje uloge Evropskog parlamenta, koji bi učestvovao na sastancima Evropskog saveta. On se zalaže i za to da se Komisija transformiše u svojevrsnu Vladu, koja bi se birala na izborima i bila odgovorna parlamentu.
A Angela Merkel? Kancelarka je pre godinu dana izrazila želju da vidi jednu Evropsku Komisiju koja bi igrala ulogu vlade, želeći da Savet šefova država ili vlada funkcionišu kao “donji dom” parlamenta, koji bi imao pojačana ovlašćenja. U skorije vreme, nemački ministar finansija Volfgang Šojble ponovio je kako sindikat bankara, kojeg smatra ključnim elementom u stabilizaciji evrozone, ne bi trebalo da kreće napred bez novog Evropskog ugovora. Zbog toga se očekuje da je njemu poznato šta to ovih dana Merkelova predlaže.
Govor Fransoa Olanda oprezno je primljen u Berlinu, gde je ovaj gest iz Pariza – čiji je glas bilo teško čuti tokom poslednjih godinu dana – primljen kao očekivan. Međutim, nikakva eventualna francusko-nemačka inicijativa nije na pomolu sve do kraja godine, kada će se znati da li su Oland i Merkelova osuđeni na zajednički rad još narednih nekoliko godina, te da li je francusko-nemačku socijaldemoratsku osovinu uopšte moguće realizovati.
Najteži deo uslediće tek kasnije, kada će ova potencijalna vizija morati da se suoči sa britanskom vizijom; kada će to „kontinentalci“ morati da se suoče kako sa realnošću u odnosu na Britance, kao i s realnošću odnosa, koncepata i razmišljanja među samim članicama unutar “kontinentalne EU”. Sa te tačke gledišta, ovo bi trebalo da bude još jedna francusko-nemačka inicijativa koja može – i mora – promovisati konkretnu viziju budućnosti Evrope: da onaj koji je izašao u prvi plan do narednog evropskog samita mora izneti koncept borbe protiv nezaposlenosti mladih. Ovo je, u svakom slučaju, tema o kojoj će se tek mnogo raspravljati.
17. maj 2013, Presseurop
(Priredio: M. L.)