Prema podacima Ministarstva finansija i privrede, u aprilu su prilivi u budžet iznosili 70,2 milijarde dinara, izdaci su iznosili 96,3 milijarde, te je ostvaren deficit u iznosu od 26,1 milijardi dinara. Prilivi su nominalno povećani za 6,5%, dok su realno smanjeni za 4,4%, u odnosu na april 2012. godine. Inače, realno su smanjeni šesti mesec uzastopno, što je u skladu sa „grčkim scenariom“ fiskalne konsolidacije: više poreske stope – manji poreski prihodi – veći deficit – veći dug –manji BDP – veći dug u odnosu na BDP – pa ponoviti opet: veći porezi i otpuštanja u javnom sektoru, manje plate i penzije…prenosi sajt Makroekonomija.org
Budžetska slika izgleda predizborno: javni izdaci bili su samo veći u decembru 2012 (99,7 milijardi dinara), dok su po 96 milijardi iznosili i u decembru 2010, i u aprilu i oktobru 2012. godine. Veći prilivi u budžet od aprilskih bili su u decembru 2010. i 2011. i u oktobru 2012. godine. Veći mesečni deficit registrovan je u februaru 2012 (30,2 milijarde dinara), decembru 2011 (30,6), aprilu 2012 (30,2), i u decembru 2012 (28,3 milijardi).
Izdaci budžeta bili su za 0,3% nominalno veći nego u aprilu 2012, ali su realno smanjeni za 10%. Ukoliko isključimo troškove kamate, izdaci su bili 80,1 milijardi dinara i nominalno su smanjeni za 9,9%, a realno čak za 19,1% u odnosu na prošlogodišnji, predizborni, april.
Iz osnovna tri poreska izvora, PDV-a, akciza i carina, prikupljeno je 57,4 milijardi dinara, što je za 14,9% nominalno, a za 3,1% realno više nego u aprilu 2012. PDV je naplaćen u iznosu od 40,4 milijardi dinara, i veći nominalan iznos je prikupljen samo u decembru 2011 godine, i u odnosu na april 2012 povećan je za 27,7% nominalno, a za 14,6% realno. Akcize su prikupljene u iznosu od 14 milijardi dinara, što je nominalno smanjenje za 8,3%, a realno za 17,7%, a carine su prikupljene u vrednosti od 3 milijarde dinara, što je nominalno manje za 1,4%, a realno za 11,5%.
U periodu januar-april 2013, u odnosu na isti period 2012 godine, primanja budžeta su povećana za 4,5%, izdaci su povećani za 1,2%, a deficit je smanjen za 8,4%. Primanja su povećana za 10,7 milijardi dinara, izdaci za 3,7 milijardi dinara, te je deficit smanjen za 7 milijardi dinara (sa 82,9 na 75,9 milijardi). Kada se isključe rashodi po osnovu otplate kamate (koji su povećani za 12,7 milijardi dinara, sa 21,2 na 33,9 milijardi), izdaci su smanjeni za 3% nominalno, ili za 9 milijardi dinara, a deficit je smanjen za 31,9% (sa 61,7 na 42 milijarde dinara), što je poboljšanje salda za 19,7 milijardi dinara.
Rast primanja budžeta za 10,7 milijardi dinara posledica je veće naplate PDV-a za 16,4 milijardi, akciza za 7 milijardi, poreza na dohodak građana za 0,6 i ostalih poreskih prihoda za 0,5 milijardi dinara, dok su smanjeni prilivi od neporeskih prihoda za 7,4 milijardi i poreza na dobit preduzeća za 6,1 milijardi dinara, a što je bilo i očekivano usled pogoršanja finansijske pozicije preduzeća i rasterećivanja privrede od taksi i sličnih troškova.
Ukupni izdaci su povećani za 3,7 milijardi dinara u čemu je najveći bio rast rashoda za kamatu, za pomenutih 12,7 milijardi, socijalne zaštite iz budžeta (5,9 milijardi), rashoda za zaposlene (5,7), transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (2,7) i transfera ostalim nivoima vlasti (0,4 milijardi dinara). Najviše su smanjene subvencije, za 8,7 milijardi dinara, dok su smanjeni još i rashodi za kupovinu roba i usluga (za 5,2), kapitalni izdaci (4,6), neto budžetske pozajmice (3,6) i ostali tekući rashodi (1,7 milijardi dinara).
Do kraja godine, ukoliko se izdaci budžeta budu držali pod kontrolom, a ne nastavi se smanjivanje primanja, može se očekivati deficit od oko 175 milijardi dinara. Manji deficit od ovog iznosa moguće je ostvariti ukoliko se učine dodatne uštede u diskrecionoj potrošnji, poput subvencija, kupovine robe i usluga i slično. Moguć je manji deficit i uz rast privredne aktivnosti, kao što je moguće i da deficit bude veći od prošlogodišnjih 192 milijarde dinara, daljim padom poreskih prihoda i povećavanjem troškova za otplatu kamata i za druge namene.