„U Vipu smo odlučili da budemo zahtevniji prema dobavljačima i da smanjimo interne rashode. Tako smo, i na taj način nastavili da korisnicima iz godine u godinu pružamo više saobraćaja i usluga za iste ili niže cene. Na menadžmentu je svake kompanije je da izvuče najviše iz recesije, tei da sačuva poverenje deoničara da je određena odluka bila ispravna čak i ako su se vremena promenila“, kaže Tanasis Kacirumpas, direktor kompanije Vip mobile u razgovoru o aktuelnoj situaciji na tržištu i promenama koje će obeležiti usluge mobilne telefonije u neposrednoj budućnosti.
BiF: Prema izveštaju A.T. Kearney i GSMA, mobilna telefonija u Evropi je doživela pad prihoda sa 187 milijardi evra u 2008. godini na 163 milijarde evra u 2012. godini. Koji su, po Vašem mišljenju, glavni razlozi za pad prihoda mobilne industrije na evropskom tržištu?
Tanasis Kacirumpas: Najveći uticaj na naše poslovanje imaju, s jedne strane, stabilan rast potražnje za data saobraćajem, koji od provajdera i dalje zahteva tekuće investicije u budući razvoj i širenje mrežne infrastrukture, a, s druge strane, pritisak konkurencije i regulatorne odluke kojima se smanjuje kapacitet telekomunikacionih kompanija za ostvarivanje zarade. U toku 2012. godine, evropsko tržište mobilnih komunikacija obeležilo je dodatno intenziviranje konkurencije što je dovelo do značajnog smanjenja nivoa cena, kako za standardne mobilne pakete tako i za data tarife. Analitičari govore o “ratu cena” u mnogim evropskim zemljama kao što su Austrija, Velika Britanija, Holandija i Skandinavske zemlje.
BiF: Nasuprot takvom trendu, Vip mobile je u Srbiji prošlu godinu završio sa rastom prihoda od 24%, porastom broja kostisnika za 13,2%, čime je ostvaren tržišni udeo od 17,6% u odnosu na 6% u 2007. godini kada je počeo da posluje u Srbiji. Da li možete da istaknete tri ključna faktora vaše poslovne politike koji su kompaniju doveli do ove pozicije?
T. Kacirumpas: Za nas je važno da Vip beleži trend održivog rasta, kvartal za kvartalom, i da svojim korisnicima pruži još više. Zato među zaposlenima posebno gajimo orijentaciju ka korisniku, dugoročno smo orijentisani da korisnicima nudimo najbolju vrednost, a treći ključan faktor je nastojanje da unapredimo i inoviramo naše usluge.
BiF: Vi ste operater sa najvećim brojem prenetih mobilnih brojeva u Srbiji. Koja ciljna grupa dominira među novim korisnicima koji su izvršili prenos mobilnog broja?
T. Kacirumpas: Više od polovine od ukupno 111.038 korisnika koji su preneli svoj broj kod novog operatera dolaze u Vipovu mrežu. U proseku najveći broj prenosa mobilnog broja stiže iz segmenta stanovništva i pretežno se radi o postpaid korisnicima, što je uslovljeno pravnom regulativom procesa prenosa mobilnog broja koja od pripaid korisnika traži da prethodno budu registrovani. Pošto je Uredba o prenosu mobilnog broja umanjila prepreke za poslovne korisnike u pogledu promene operatera, imamo dobar rezultat i u ovom segmentu korisnika.
BiF: Za sedam godina na srpskom tržištu Vip je investirao 428 miliona evra, ne računajući troškove licence, a pozitivan učinak je po prvi put imao u 2011. godini. Taj rezultat je daleko lošiji od Telenorovog koji je svoje investicije u Srbiji brže otplatio. Da li ste morali da promenite prvobitne planove vezane za ulaganja?
T. Kacirumpas: Dozvolite mi da naglasim da je Vip do sada investirao 748 miliona evra zajedno sa licencom, dok je Telenor kupio Mobtel 063 za dvostruko veći iznos. Najznačajnija je razlika u tome što smo mi, kao greenfield investicija, krenuli od „nule“, dok je Telenor kupio postojeće novčane tokove. Takođe, u poslednje četiri godine ekonomsko okruženje je značajno pogoršano, podsetiću da je samo jedan od parametara – kurs dinara prema evru – pogoršan za 40%. Ovakve promene uvek zahtevaju izmenu originalnih planova, a izazov je kako ne prevaliti na krajnjeg korisnika porast cene poslovanja. U Vipu smo odlučili da budemo zahtevniji prema dobavljačima i da smanjimo interne rashode, i na taj način nastavili da korisnicima, iz godine u godinu, pružamo više saobraćaja i usluga za iste ili niže cene. Na menadžmentu je svake kompanije je da izvuče najviše moguće iz sadašnje ekonomske iz recesije, te i da sačuva poverenje deoničara da je određena odluka bila ispravna čak i ako su se vremena promenila.
BiF: Koja vrsta klijenata Vipu donosi najviše prihoda u odnosu na račun prosečne visine? Kakvi su zahtevi poslovnih ljudi koji koriste Vipovu mrežu i koja vrsta saobraćaja preovlađuje u njihovoj komunikaciji?
T. Kacirumpas: Vip ima pun portfolio najnaprednijih usluga, a neke segmente i po najpovoljnijim cenama. Korisnici su ovo prepoznali, tako da su naši prihodi po korisniku prilično stabilni i u porastu. Poslovni korisnici su jedan od najvećih potrošača u našoj mreži, ali treba naglasiti da oni koriste i najsavremenije usluge kao što je VPN, a imaju i privilegovan tretman u komunikaciji sa korisničkim servisom, pošto o njima brinu posebni savetnici. Njihov saobraćaj je i dalje uglavnom glasovni, ali brzi porast data potrošnje ukazuje da ovdašnji menadžeri sve više koriste mobilne uređaje za poslovanje u pokretu. Kod stanovništva uočavamo porast „velikih potrošača“ kod starijih omladinaca, usled velike penetracije pametnih telefona u ovom segmentu korisnika i njihove potrebe da komunikacija prati njihov dinamičan stil života.
BiF: Da li su mladi i dalje pretežno „mali“ prepaid potrošači, ili su, naprotiv, okrenuti najnaprednijim uslugama?
T. Kacirumpas: Mladi ljudi su veoma važan deo Vipove baze korisnika. Oni su rođeni zajedno sa mobilnom tehnologijom i veoma su navikli na napredne proizvode, usluge i telefone visokog ranga. Povećana upotreba pametnih telefona predstavlja dominantan trend koji se poklapa sa porastom u korišćenju podataka, prvenstveno od strane mladih. Oni filtriraju sve nove usluge koje se pojavljuju na tržištu i priklanjaju se onima koje najbolje odgovaraju njihovim potrebama. Segment mladih je i dalje pretežno prepaid, ali broj postpaid korisnika među njima je u značajnom porastu. Glavni razlozi su mogućnost dobijanja subvencionisanog mobilnog telefona sa postpaid ugovorom kao i porast nivoa svesti o tome da je postpaid jevtiniji i da za istu mesečnu potrošnju dobijate veći obim saobraćaja, a te cene su još niže u okviru paketa proizvoda. Sada imamo ponude za postpaid hibridne tarife koje korisniku omogućuju da u potpunosti kontroliše svoju potrošnju i da pritom ima sjajan telefon i koristi veliki broj usluga iz paketa.
BiF: Stopa penetracije korisnika mobilnih telefona je 2011. godine iznosila 147 procenata. Kada će ovaj trend dostići svoj limit?
T. Kacirumpas: Naše mišljenje je da se stopa penetracije u Srbiji u narednom periodu neće značajno povećavati s obzirom da je već veoma visoka. Usled toga, kao i činjenice da su korisnici sve zahtevniji, nastojimo da zadobijemo njihovo poverenje stalnim investiranjem u inovativne tehnologije, i ponudom novih usluga po pristupačnim cenama.
BiF: Kada ste došli na ovo tržište, poređenja između Austrije i Srbije po broju baznih stanica i sistema za mobilni broadband internet pokazivala su da samo jedna austrijska mreža (od četiri sa sopstvenom infrastrukturom) ima dvostruko više baznih stanica nego svi operateri u Srbiji zajedno. Šta to znači za investicije u infrastrukturu u Srbiji i šta bi bili prioriteti?
T. Kacirumpas: Sadržaj mobilnog saobraćaja se u proteklom periodu dramatično promenio. Od dominirajućeg glasovnog saobraćaja prelazi se na dominirajući data saobraćaj, koji je veoma zahtevan u pogledu obima i širine pojasa koji su potrebni za usluge (video stream, brzi pristup internetu…). Drugim rečima, operaterima su potrebne ogromne investicije u infrastrukturu da bi mogli da obezbede dovoljne kapacitete. U bliskoj budućnosti, u skladu sa trendovima rasta u obimu saobraćaja, biće nam potreban širi frekvencijski spektar, a to znači još investicija. Napomenuo bih u vezi sa investicijama da administracija EU i drugih zemalja, kao vid podrške operaterima, posebno onim koji kasnije ulaze na tržište, snižava cene interkonekcije među operaterima, za šta se Vip mobile u Srbiji godinama bezuspešno zalaže.
BiF: U razvijenim zemljama prisutan je značajan trend da svi mobilni operateri zajedno grade infrastrukturu, a bitka za zadržavanje korisnika se premešta u sferu usluga. Da li mislite da bi do takvog razvoja događaja uskoro moglo doći i u Srbiji?
T. Kacirumpas: Sa naraslom konkurencijom na tržištu, korisnici očekuju sve više usluga po povoljnijim uslovima. S druge strane, operateri i cela industrija, moraju da optimalizuju svoje troškove kako bi preživeli u uslovima redukovanih profitnih marži. Jedan način je deljenje infrastrukture između operatera koje bi moglo dovesti do potencijalnih ušteda za svakog od njih. Na nekim tržištima vlasti su proaktivno odvojile pružanje usluga infrastrukture od usluge obezbeđivanja telekomunikacionog saobraćaja. Kada sve druge mogućnosti optimizacije budu iscrpljene, ovaj trend će doći i kod nas. Shodno tome, istina je da će se bitka premestiti u sferu telekomunikacionih usluga i ponuda, ali ne u tako kratkom roku u Srbiji. U ovom trenutku, sva tri operatera imaju veoma dobru saradnju u pogledu deljenja lokacija za antene mobilne telefonije i ona se može dodatno proširiti.
BiF: U kojoj meri se realni napori u cilju liberalizacije tržišta telekomunikacija poklapaju sa vladinim planovima za razvoj domaćeg IT sektora?
T. Kacirumpas: RATEL je prošle godine završio prvi krug analize tržišta. Ipak, još mnogo toga treba da se uradi na svim nivoima, kako bi propisi omogućili zadovoljavanje zahteva i potreba stanovništva i industrije. Informaciono komunikacione tehnologije u velikoj meri utiču na svakodnevni život i ekonomske aktivnosti, a internet u tome ima ključnu ulogu. Mobilni širokopojasni internet je prepoznat kao veoma važan faktor za ekonomski rast. U Srbiji je nivo penetracije mobilnog širokopojasnog interneta ispod evropskog proseka, premda se broj pretplatnika svake godine uvećava. Utisak je da su zahtevi same industrije u većoj meri pokretači promena u poslovnom okruženju nego što je to država. Regulatorne promene koje je vlada uvela nemaju zadovoljavajuću brzinu koja je potrebnu kako bi se ispunili ciljevi koji su postavljeni u okviru IT strateških planova.
BiF: Paketi za glasovne i tekstualne poruke su i dalje dominantni na lokalnom tržištu, ali, prema nekim procenama, za deset godina operateri će na njima jedva zarađivati. Koliki prihod trenutno ostvarujete od mobilnog interneta u odnosu na prihode od glasovnih i SMS usluga?
T. Kacirumpas: Mobilna industrija u Evropi se suočava sa rastućim trendom „kanibalizacije“ glasovnog i SMS saobraćaja od strane data saobraćaja, usled rastuće penetracije pametnih telefona i češće upotrebe mobilnog interneta radi izlaska na socijalne mreže i platforme za instant poruke. Ovaj trend je takođe postao primetan i na srpskom tržištu i operateri svojim tarifama obuhvataju sve više besplatnog data saobraćaja. Iz ovih razloga, Vip je kreirao „Smart tarife“ koje korisniku daju maksimalnu fleksibilnost u odnosu na bilo koju vrstu saobraćaja – orijentisanog ka glasovnim ili data uslugama i maksimalnu prilagodljivost trendu pametnih telefona koji je u porastu. Podržavamo sve vrste poslovanja koje dodaju jasnu vrednost našim ponudama. Ne vidimo potrebu za vertikalnom integracijom, ali se fokusiramo na naše ključne kompetencije: pružanje najboljih mobilnih glasovnih usluga i usluga mobilnog interneta.
BiF: U prvih 100 dana, srpska vlada je usvojila Plan raspodele, koji obuhvata digitalnu dividendu, spektar koji će biti oslobođen nakon digitalizacije za razvoj broadband-a, čime će se omogućiti napredak u ruralnim sredinama. Kako to utiče na vaše planove?
T. Kacirumpas: Dok je u većini evropskih zemalja proces digitalizacije već završen, sa digitalizacijom u Srbiji se nažalost značajno kasni. Završetak procesa digitalizacije, prvobitno je planiran za april prošle godine, međutim taj rok je produžen na jun 2015.godine, što je konačan rok za prelazak sa analognog na digitalni TV signal u Evropi. S obzirom na aktivnosti koje su nedavno pokrenute, srpska vlada i nadležno ministarstvo su završetak projekta digitalizacije uvrstili među prioritetne ciljeve. Jedna od glavnih komponenti celokupnog procesa digitalizacije je realizacija spektra za digitalnu dividendu koji će mobilnim operaterima omogućiti da pruže kvalitetniji i širi spektar broadband usluga. Takođe je neophodan razvoj optičke infrastrukture kako bi se značajnije poguralo celo ICT tržište, kao i brže sprovođenje digitalizacije na teritoriji cele zemlje.
BiF: Na tržištu telekomunikacija pojavili su se novi akteri kao što su Google, Apple, i, prema prognozama IDC, ove godine će prodaja pametnih telefona na globalnom nivou po prvi put premašiti prodaju standardnih mobilnih telefona. Da li delite stav da će mobilni operateri u bliskoj budućnosti morati da postanu mobilne aplikacije i proizvođači, ukoliko žele da opstanu?
T. Kacirumpas: Okruženje komunikacija se brzo menja istovremeno sa sudaranjem svetova tradicionalnih komunikacija i interneta. Tradicionalni provajderi usluga i sadržaja, kao što je Google, ušli su u posao proizvodnje hardvera, dok, s druge strane, mobilni operateri nude ODM uređaje i razvijaju aplikacije. Proizvođači hardvera nastoje da kreiraju uređaj koji je u najvećoj meri konvergentan. Pitanje da li tablet može da prevagne nad pametnim telefonom, ili će veći pametni telefon predstavljati savršen konvergentan uređaj, ostaje otvoreno.
Globalno, operateri se pridružuju različitim inicijativama za novo okruženje mobilne telefonije, ali ne očekuje se da će to biti glavna oblast njihovog poslovanja u narednih nekoliko godina. Strateška tačka budućeg poslovanja se menja u pravcu održavanja jakih veza između korisnika i mobilnih operatera, uglavnom kroz kvalitet za usluge koje prevazilaze tradicionalni glasovni i data saobraćaj.Vip, kao mobilni operater, mora da se fokusira na brzu i pouzdanu mrežu koja bi trebalo da bude glavni nosilac prihoda u bliskoj budućnosti, prvenstveno sa trendom povećanja prenosa podataka.
broj 96, april 2013.