Od nedostatka investicija u nedovoljno razvijenom sektoru obnovljive energije, do konkurentnog američkog uglja: evropska energetska tržišta suočavaju se s mnoštvom prepreka. Ovakav trend zabrinjava evropske energo-grupe, koje su započele vršenje pritiska na čelnike EU. Energetska politika nalazi se vrlo visoko na zvaničnom dnevnom redu Evropskog samita 22. maja. Razlog više da se i vaš glas čuje. U pitanju je strategija usvojena od strane svih energetskih firmi sa Starog kontinenta koje će, ovog puta, podneti svoje zahteve Evropskoj Komisiji.
Njihova poruka je jasna: stabilnost snabdevanja energijom u Evropi je u opasnosti. Zato, energo-grupa poziva Brisel u pomoć. Mnogo je uzroka za aktuelnu evropsku energetsku krizu, uključujući dramatičan pad investicija u velike infrastrukturne projekte, nepostojanje preciznog zakonskog okvira i sasvim relativna „težina” koju ima zajednička EU energetska politika. „Ukratko, očigledan nedostatak vizije, u vreme kada je gigantima ove industrije, da bi postigli neki efikasan manevar, potreban određeni broj signala koje danas ne uočavamo“, ističe izvor koji dobro poznaje ovaj sektor.
Ove firme suočavaju se s još većim stresom i usled niza problema koji se ponavljaju. Cena njihovih akcija doživljava veliki pad, a njihov dug raste do nivoa neprihvatljivog za investitore, koji ih primoravaju da prodaju ogromne količine svoje imovine – kao rezultat toga, njihova sredstva za ulaganje u energo-industriju ozbiljno su nategnuta. Nekoliko proizvodnih pogona moralo je biti zatvorene, ili su ih pojeli moljci usled nedovoljne profitabilnosti.
Ovo poslednje se često ticalo proizvodnog ciklusa kombinovanih postrojenja za dobijanje prirodnog gasa, koja su pala kao žrtve porasta proizvodnje škriljčanog gasa u Severnoj Americi. Ne samo što je gas četiri puta jeftiniji sa druge strane Atlantika nego u Evropi, već, oslanjajući se na ovaj novi resurs, Amerika sada može da izvozi velike količine uglja. On se koristi za snabdevanje evropskih pogona u proizvodnji električne energije, a po ceni konkurentnijoj od gasa koji se koristi u kombinovanim gasnim postrojenjima, koja su bila prinuđena da prestanu sa radom.
Energetski paradoks
„Kao rezultat toga, što je lep paradoks, zemlja kao što je Nemačka nikada nije snažnije podržavala termo-centrale na ugalj, dok, istovremeno, ima i nikad veća ulaganja u razvoj svojih obnovljivih izvora energije“, kaže menadžer jedne evropske energetske kompanije. Ipak, ovo ne znači kako brzi razvoj „zelene“ energije ima sveopštu podršku. Termoelektrane (na gas ili ugalj) su neophodne kako bi dopunjavale energiju prirode dobijenu iz fotoelektričnih ćelija vetrogeneratora – ovakvi izvori nisu stabilni i zato se na njih ne možemo sasvim osloniti. Međutim, u Nemačkoj je proizvodnja obnovljivih izvora energije dostigla takav nivo da ulaganje u termoelektrane, koje su neophodne ali skupe zbog troškova izgradnje, više nije isplativo. Ova dilema muči sve električne i gasne kompanije.
U poruci koju je ove nedelje poslala Evropskoj Komisiji, pismeno i usmeno, grupa energetskih kompanija pozvaće na prilježnije praćenje finansiranja kroz evropsku energetsku politiku. Cilj je obezbediti da sistem subvencija obnovljivih izvora energije ne narušava konkurentnost od jedne do druge evropske zemlje. Giganti iz energetskog sektora se takođe nadaju rešenju za pitanja tržišta emitovanja ugljenika, posebno kvota na emisiju ugljen-dioksida – oni se nadaju da će nekim dogovorom u Briselom postati kako jeftiniji tako i efikasniji nego do sada. Takođe, energetske korporacije nadaju se i podsticajima za ulaganja u proizvodne kapacitete, potrebne kako bi se ispunili maksimumi i potražnji.
Sporedno od glavnih pitanja, a što nije i najmanji problem, svaka zemlja se gura za sopstvene projekte koji bi trebalo da budu usvojeni. U Nemačkoj je u toku razvoj mreže čiji je cilj povezivanje severa i istoka zemlje, gde se uglavnom i proizvodi solarna i energija vetra – kako bi se potom distribuirala na jug i zapad, gde se nalazi industrija koja troši najveće količine energije, što je od vitalnog značaja za uspeh nemačke “energetske tranzicije”. Nemci su odlučili da do 2022. zatvore sve svoje nuklearne elektrane i povećaju udeo obnovljivih izvora energije na 40 odsto.
Proizvodnja gasa iz škriljaca kao ključ
Prema planu savezne vlade, 4.000 km dalekovoda mora biti optimizovano, kao i 1.700 kilometara električnih dalekovoda i “magistrala – sve ovo mora biti izgrađeno najkasnije do 2022. Berlin želi da njeni evropski susedi dele troškove razvoja mreže koja bi širom kontinenta snabdevala tržište obnovljivom energijom.
Osim toga, Nemačkoj bi u prilog išla eksploatacija gasa iz škriljaca, kako bi osigurala stabilnost svog snabdevanja i cenu energenata. Nemačka kancelarka Angela Merkel trebalo bi da sa zadovoljstvom primeti da, u nacrtu zaključaka za samit u sredu 22. maja, Evropska komisija po prvi put pominje mogućnost “sistematičnijeg“ oslanjanja na „domaće“ izvore energije – što je, zapravo, briselska šifra za gas iz škriljaca.
Iako ovaj nacrt kao predlog za usvajanje nigde ne pominje potencijale gasa iz škriljaca koji bi eksploatisale države članice – što je npr. tabu tema u Francuskoj – škriljčani gas je noga zaglavljena u vratima Brisela. A to može biti dovoljno kao dodatni, novi kamen spoticanja u već kompleksnom pitanju energetskog razvoja Evrope.
20. maj 2013, Frederik de Moniko | Patrik Se-Pol | Fabris Nod-Langlua
Evropska unija bi uskoro mogla pokrenuti izradu studije o hidrauličkom lomljenju, prenosi Špigl. Cilj studije je utvrđivanje pravne osnove za „demonstracione projekte i elaborate“, kao i sticanje većih saznanja o ovoj tehnici vađenja gasa iz škriljaca i njegovoj ceni. Moguće je da će ovi propisi biti doneti već tokom ove godine.
Evropska energetska politika: Gas iz škriljaca – EU gaji nadu u hidrauličko lomljenje
Hidrauličko drobljenje je kontroverzna metoda, piše ovaj list, jer vađenje gasa iz slojeva stena može dovesti do toga da se ostaci hemijskih sredstava iz ovog procesa pojave kao zagađivači vode za piće. „Zaštita područja s podzemnim vodama, vode za piće, kao što je npr. voda iz Bodenskog jezera, apsolutno je pravi smer kojim se treba kretati“, kaže evropski komesar za energetiku Ginter Etinger. Međutim, upozorava on, ne bi trebalo „previše brinuti o rizicima“ prilikom primene ovakve metode.