Zašto opet o penzijama, kad smo o njima govorili prošle nedelje kao o predmetu mogućeg zamrzavanja?
Evo hiljadu zato:
1. Ako ste danas zaposleni, male su šanse da ćete se susresti sa penzijom još duže vreme. Iako je za sada vlada odložila razmatranje reforme penzionog sistema, nesumnjivo je da će njega biti i da će radni staž biti produžen i (najverovatnije) izjednačen za žene i muškarce.
2. Ako vam poslodavac nije ranije plaćao poreze i doprinose, novim Zakonom će biti ohrabren da to i dalje čini, smatra zaštitnik građana Saša Janković. Po njegovom mišljenju usvajanjem predloga o zastarevanju poreza i doprinosa za PIO država je zaštitila poslodavce koji su se oglušili o zakon.
„To je nož u leđa radnicima i šamar u lice savesnim poslodavcima“, rekao je Janković. Prema njegovim rečima, građani kojima poslodavac nije uplaćavao doprinose 10 godina neće imati pravo ni da tuže poslodavca za neisplaćene doprinose, a u penzijskom fondu neće moći da ostvare pravo na punu penziju, jer u njihovom stažu nedostaju uplate.
3. Ako se i penzionišete, teško da će penzija imati isto značenje koja je imala za naše roditelje: spokojno uživanje u plodovima rada i slobodno vreme (pri dobrom zdravlju). Sve je više vesti da penzioneri u zapadnoj Evropi moraju da zarađuju da bi popunili svoje male prihode, a ideja o dopunskom radu posle penzije pojavila se i kod nas (ne samo u pojedinačnoj praksi) nego i u programima partija. Tako je u Beloj knjizi SNS navedeno i sledeće :
SNS predlаže usvаjаnje zаkonskih okvirа kroz koje će se stvoriti uslovi dа se rаdno sposobno stаro stаnovništvo, sаglаsno svojim godinаmа i zdrаvstvenom stаnju, uključi u: а) projekte edukаcije, b) prekvаlifikаcije, v) rаdno аngаžovаnje, i g) volonterski rаd. Sigurno je dа uz prаvilno usmerаvаnje i kontrolu, nаši nаjstаriji grаđаni mogu biti rаdni i intelektuаlni potencijаl Srbije. Mogućnosti su mnoge: konsultаnti pri lokаlnim, grаdskim i držаvnim uprаvаmа (posebno u delovimа Srbije gde nedostаje iskustvo) kаo i mogućnost dа se mnogi poslovi obаvljаju od kuće. Više o ovome možete pročitati ovde.
4. Dok radite vrlo je verovatno da spadate u grupu ljudi koju bar delimično izdržavaju roditelji penzioneri. Iako imaju mala primanja, penzioneri su postali ekonomski stub porodice. Često izdržavaju ne samo decu nego i unuke.
Zvanična statistika pokazuje da milion i osamsto hilljada penzionera izdržava oko tri miliona stanovnika Srbije, a da trećina ukupne potrošnje dolazi upravo od penzija.
One su, kaže ekonomista Miroslav Zdravković, najveći izvor socijalne stabilnosti u zemlji. “Mi smo specifična zemlja zahvaljujući tome što ljudi žive sa roditeljima koji su u penziji – kaže on i dodaje da „penzioneri zapravo finansiraju ne samo nezaposlene, nego i članove domaćinstva, decu koja rade“.
U Ministarstvu rada i socijalne politike svesni su problema, i ukazuju da čitav niz opština u Srbiji u kojima je stala proizvodnja, živne dva puta mesečno i to kada legne penzija, koja je jedini redovan izvor prihoda pored plata zaposlenih u državnom sektoru.
5. Potencijal penzionera kao potrošača prvo su prepoznali veliki trgovinski lanci koji rutinski uvode posebne promocije za penzionere, najčešće u danima kada dobijaju penzije.
6. Potom su im se pridružile i banke, neke odobravaju kredite do 72, neke do 75. godine života a neke čak i doživotno ako penzioner ima hipoteku. Do pre nekoliko godina banke su davale kredite prvo samo stalno zaposlenima, a nikako penzionerima, potom građanima do 65 godine a onda su, kako su penzije bivale jedini izgledan prihod, počele da menjaju svoje kriterijume.
7. Ako za trenutak ostavimo po strani demografske trendove i razmislimo o tome kolika je nezaposlenost među mladima vredi razmisliti i o sledećem podatku: prema izveštaju koji je objavila istraživačka agencija EU, „Eurofand“, od ukupno 94 miliona ljudi u dobi između 15 i 29 godina samo 34 posto ih je bilo zaposleno na puno radno vreme, što je najniža brojka ikad zabeležena u istoriji Unije. U izveštaju se navodi i da dugotrajna nezaposlenost mladih može izazvati masovne nemire i pobunu, jer „desetkuje poverenje u demokratske institucije, potkopava legitimitet vlada i izaziva socijalnu i nacionalnu nestabilnost“. Kod nas je nezaposlenost mladih 51,2 odsto i porasla je za 16 odsto u poslednje četiri godine. Takva deca u ekonomiji u kojoj ima malo nade da će skoro doći do otvaranja novih radnih mesta još će više biti zavisna od prihoda svojih roditelja i imaće još manje šanse da jednom stignu do penzije.
8. Penzija je dakle reč našeg danas i našeg sutra, svake nedelje, svakog meseca i svake godine. Možda je baš zato dospela i na listu najvećih želja generacije X i Y. Milenijumska generacija želi ravnotežu između primanja i kvalitetnog života, život sa udobnom kućom i penzijom kakvu su imali njihovi roditelji. A danas smo izgleda baš daleko od toga.
Zato su penzije i dalje glavna tema u medijima, kako štampanim, tako i elektronskim.
Da podsetimo, svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.