Globalno tržište fosilnih goriva je iz godine u godinu sve nestabilnije i nepredvidivije. Od konstantnog rasta globalne tražnje do političkih faktora koji ometaju proizvodnju, preko sve komplikovanijeg lanca nabavke i uplitanja države u proces ekstrakcije da bi se zaštitila životna okolina, mnogo je faktora koji će u budućnosti preduzećima širom sveta – bez obzira na industrijski sektor u kojem posluju, veličinu ili lokaciju – značajno otežati poslovno planiranje.
Razloga za paniku nema. Kako će svi ovi elementi neminovno dovesti do rasta cena energenata koji potiču iz fosilnih goriva, jedini racionalan izbor za kompanije koje žele da opstanu je prelazak na energetski efikasnije poslovanje kao i upotreba alternativnih i obnovljivih izvora energije. Ovaj prelaz neće biti lak. U ukupnom energetskom bilansu, energija iz obnovljivih izvora danas jedva da učestvuje sa 13 odsto, dok se iz fosilnih goriva podmiruje čak 81 odsto svetskih potreba za energijom. Kada je reč o obnovljivim izvorima, prema podacima iz 2010. godine čak 97 odsto električne energije iz obnovljivih izvora dolazi iz hidro elektrana.
Jedan od glavnih razloga za ovakvu dominaciju fosilnih goriva su veliki državni podsticaji. Bez dalje reforme u ovoj oblasti ukupna vrednost državnih podsticaja za fosilna goriva će u 2020. godini dostići vrednost od 660 milijardi dolara i činiće 0.7 globalnog BDP-a. Svi korisnici fosilnih goriva, međutim, moraju biti svesni činjenice da će uporedo rasti i pritisak za ukidanje ovih podsticaja koji su u 2010. iznosili 409 milijardi dolara, čitavih 100 milijardi više nego u 2009. godini. Očekuje se i rast vrednosti globalno raspoloživih državnih podsticaja za korišćenje obnovljivih izvora energije na čak 250 milijardi godišnje u 2035. godini.
Državni podsticaji i potrošnja
Ipak, fosilna goriva će još dugo dominirati energetskim sektorom . Za dve decenije iz njih će dolaziti 75 odsto ukupne električne energije, a 2035. godine trošiće se više fosilnih goriva na proizvodnju struje nego danas kako bi se zadovoljio rast potražnje. Ovo će u isto vreme dovesti i do porasta emisije CO2 koji nastaje tokom procesa proizvodnje struje i to za čitavu petinu.
Istovremeno, proizvodnja struje iz nuklearki će zabeležiti rast od 70 odsto do 2035. godine, ponajviše zahvaljujući Kini, Južnoj Koreji i Indiji. Najveći rast zabeležiće proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije, pre svega vode i vetra, ali će 2035. u apsolutnim vrednostima ovaj izvor energije i dalje manje zastupljen u poređenju sa fosilnim gorivima.
Uz porast broja stanovnika i dalje ekonomsko jačanje zemalja u razvoju proizvođači nafte i gasa će do 2035. beležiti konstantan rast potražnje. Međutim, nestanak lako dostupnih rezervi nafte i gasa, te rastuća konkurencija nacionalnih naftnih kompanija (koje kontrolišu oko 80 do sada identifikovanih zaliha nafte i gasa) dovešće do preorijentacije privatnih kompanija na do sada slabije eksploatisana područja planete kao što su okeani.
Proporcionalno gledano nafta će ostati vodeći globalni izvor goriva, ali će do značajnijeg rasta doći samo kada je u pitanju potražnja za prirodnim gasom.
Procene su da će transportna industrija u zemljama u razvoju podići tražnju nafte za 15 odsto u periodu do 2035. Svetska proizvodnja nafte će do tada porasti sa sadašnjih 13 na 96 miliona barela dnevno uz cenu barela od oko 120 dolara. Rast proizvodnje nafte i gasa u periodu do 2035. Biće omogućen početkom eksploatacije novih nalazišta identifikovanih duž obala Brazila i u Meksičkom zalivu. Očekuje se da će najveći deo ove povećane proizvodnje zadovoljiti proizvođači sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike.
Smanjenje dostupnih rezervi će uticati i na način na koji se koristi prirodni gas pa će sve više energije dolaziti od tečnog prirodnog gasa i drugih, danas nekonvencionalnih izvora.
Istraživanja tržišta nafte i gasa koje KPMG sprovodi ukazuju na rastući interes za eksploatacijom nafte i gasa iz škriljaca. Realno je očekivati da će do 2035. upravo ovaj segment naftne idustrije privući najviše investicija i predstavljati jednu od značajnih razvojnih šansi. Primera radi očekuje se da će gas iz škriljaca obezbediti i do 60% gasa u SAD do 2030. godine. Međutim, ovde je realno očekivati probleme uzrokovane sve izraženijom nestašicom i povećanjem cena materijala i resursa koji se koriste za vađenje iz ovih za sada nekonvencionalnih izvora nafte i gasa.
Naftne kompanije otklanjaju deo ovih problema preuzimanjem preduzeća koja se bave proizvodnjom ovih resursa i ulaganjima kako u istraživanje tako i u iznalaženje novih, efikasnijih metoda eksploatacije. U ove procese je samo u 2012. godini utrošeno blizu 600 milijardi dolara ili 10% više nego u 2011. godini. Očekuje se da će ulaganja u istraživanja i efikasniju eksploataciju rasti do 2035. godine dvocifrenim tempom.
Regulatorni pritisci i rast cena
Istraživanje KPMG sprovedeno 2011. godine pokazalo je da širom sveta jačaju regulatorni pristisci u sektoru energetike, a značajan izazov predstavlja i stalno povećanje cene energenata. Ovakav rast cena biće konstanta tokom sledećih 20 godina, a u cenu konačnog proizvoda biće uračunata i cena otklanjanja negativnih uticaja na životnu okolinu tokom proizvodnje. U nekim delovima sveta, pre svega onim razvijenijim, postoji mogućnost i potpunog ukidanja podsticaja za korišćenje fosilnih goriva, kao i uspostavljanje sistema naplate emisije CO2 i rast naknada za emitovani CO2.
Dostupni podaci već sada pokazuju da će puna cena otklanjanja negativnog uticaja na životnu sredinu prilikom eksploatacije nafte i gasa sve više uticati na zaradu (EBITDA) preduzeća. Procene su da je cena otklanjanja negativnih uticaja na životnu sredinu u 2010. godini iznosila oko 152 milijarde dolara što predstavlja 23% ukupne zarade čitavog sektora prerade nafte i gasa. Ono što je realno očekivati jeste da će se pokrivanje ove cene preneti na krajnje korisnike povećanjem cene krajnjeg proizvoda.
Za mnoge kompanije uspešan izlazak na kraj sa energetskim izazovima postaće ključni faktor opstanka.
Na primer, u slučaju transportne industrije koja je tradicionalno orijentisana na fosilna goriva kao i industrijske grane koje, poput hemijske industrije na primer, koriste petrolej kao sirovinu u proizvodnji, glavni izazov do 2035. godine će biti kako urediti proces nabavke sirovina i učiniti ga nezavisnim od promena cena na tržištu energenata i njihovim eventualnim nestašicama. Promene se očekuju i u auto-industriji i industriji elektičnih aparata gde će ključ opstanka biti uspešna istraživanja i proizvodnja energetski štedljivih vozila i proizvoda.
Ovakva situacija na tržištu energetike nametnuće i novi talas inovacija u industriji koji će joj omogućiti da preživi. Što se tiče šansi za razvoj najviše prilike da zarade od ovakvog rekomponovanja tržišta energenata imaće kompanije koje pronađu proizvodni model sposoban da najsiromašnijim stanovnicima planete ponudi pristupačnu električnu energiju. I to iz procesa koji ima nizak CO2 otisak. Ukratko, opstanak preduzeća do 2035. godine biće povezan sa njihovom sposobnošću da svoje aktivnosti usklade sa principima održivog razvoja.
Izvor: KPMG
Biznis & Finansije broj 97, specijalni dodatak o energetici