Koosnivač kompanije Epl, Stiv Voznijak, kaže da se divi Edvardu Snoudenu koliko i ekonomisti i analitičaru Danijelu Elzbergu, koji je početkom 70-tih godina američkoj javnosti dostavio dokumenta iz Pentagona. On je podržao uzbunjivača iz američke bezbednosne agencije NSA, Edvarda Snoudena, priznavši da se oseća „pomalo krivim“, jer su nove računarske tehnologije, koje su se duboko ukorenile u naš svakodnevni život, uvele i nove načine kojima vlade vrše nadzor nad svojim građanima.
„Za Edvarda Snoudena osećam isti ono što osećam u vezi Danijela Elzberga, koji mi je promenio život i naučio me mnogim stvarima“, rekao je on.
Govoreći kod Pirsa Morgana na CNN-u on je rekao da nije takav tip osobe koja bi „tek tako nekom držala stranu, povodeći se za bilo kim – „Uvek sam bio protiv bilo čega što potiče od vlade (a ne od građana), protiv bilo koje agencije koja ima tri slova u skraćenici, kao i protiv stava ‘Ja sam za njih’.“
„Pročitajte činjenice: vlada je ta koja je postavljena od strane nas građana i treba da radi u korist nas građana. Imamo vladu, i plaćamo je za to da radi u korist svih nas. A onda, otkrijemo da se radi nešto sumnjivo, a to se plaća našim novcem – to prosto ne ide, taj nivo (državnog) kriminala.“
Kada mu je Morgan sugerisao da vlada ne bi bila u stanju da tako dobro nadzire građane bez inovatora poput njega, Voznijak je priznao: „Zaista se osećam pomalo krivim zbog toga – ali ne i u potpunosti. Stvorili smo računare kako bismo oslobodili ljude, pruživši im trenutnu komunikaciju bilo gde u svetu; svaku vašu misao možete slobodno podeliti s dugima. Već sama ova činjenica prevazilazi mnogo od nametnutih vladinih ograničenja…“
„Nismo shvatali da je (od samog svog početka) u digitalnom svetu postojalo mnogo načina da se digitalna tehnologija iskoristi kako bi nas kontrolisala, njuškala po našim privatnim životima. Nismo tada ni predviđali mogućnost da se takvo šta dogodi. U starim dobrim vremenima slanja poštanskih pisama, liznuli biste markicu i nalepili je na kovertu, zatvorili je, pa niko nije čitao ono što je u pismu napisano – imali ste privatnu komunikaciju. Danas, naša vlada kaže: pošto je u pitanju e-mail, on ne može biti privatan. Bilo ko može da njuška po vašoj prepisci i pošiljkama…“
Na pitanje o američkim programima nadzora, u jednom ranijem intervjuu za španski IT sajt FayerWayer, Voznijak je rekao: „Sve te stvari u Ustavu koje su učinile da budemo toliko dobri – jesu, nekako postale – ništa.”
„Sve te dobre stvari iz našeg Ustava, koje su nas činile ponosnima, obezvređene su zakonom koji se zove ‘Patriot Act’. To je, zapravo, čitav niz takvih zakona koji nam naprosto govore: ‘potajno možemo nazvati terorizmom bilo šta, možemo činiti šta god hoćemo, bez sudova koji bi imali prava da intervenišu i kažu kako činimo loše stvari“… Čak više ne postoji ni otvoren sud i suđenje sa slobodnim pristupom. Pročitajte ustav. Ne shvatam kada nas je takvo šta snašlo… Svima bi trebalo da bude jasno šta piše u američkom Ustavu.“
Vozniak je rekao da je vaspitan da veruje kako je „komunistička Rusija (SSSR) bila toliko loša upravo zato što je vlast pomno nadzirala svoj narod, njuškajući po njihovim privatnim životima, hapseći ih i držeći ih po tajnim zatvorima, a onda bi ljudi odjednom nestali – takve stvari su bile deo života nekadašnjih Rusa. Sve smo više nalik njima.”
Najnovija saznanja pokazuju da su sudije odobrile NSA agentima „proizvoljno”, korišćenje informacija, metodom slobodnog izbora. Ovo se tiče podataka prikupljenih unutar domaće, američke komunikacije, a praćenje se može vršiti bez naloga i u skladu s poverljivošću dokumenata koji se podnose sudu, čiji je zadatak da nadzire američke obaveštajne agencije.
Tania Branigen, Hong Kong, guardian.co.uk