Hakeri imaju tendenciju da budu žestoki zagovornici građanskih sloboda. Otkad je Gardijan prošle sedmice prvi preneo ovu vest – da američka služba NSA slobodno špijunira ne samo Amerikance već čitav svet – kultnim društvenim sajtom Hacker News dominiraju komentatori koji prevashodno podržavaju Edvarda Snoudena, koji se nalazio u srcu najnovijeg američkog programa za praćenje, PRISM.
Kada je Gardijan predstavio svoj profil Edvarda Snoudena, tu je bila slika 29-godišnjeg preduzetnika sa svojim laptopom. Na poleđini računara tj na “poklopcu” bile su nalepnice za Electronic Frontier Foundation, grupe za digitalne građanske slobode, i Tor, softver koji omogućava ljudima da anonimno pretražuju internet.
Laptop računari sa EFF ili Tor nalepnica su uobičajeni na tehnološkim konferencijama, a ljudi koji ih lepe međusobno pokazuju mnogo toga zajedničkog. Oni su tehnički potkovani, skeptični prema vlasti, i ležerno prkose društvenim konvencijama. Kao i Snouden, kod njih je prisutan visok procenat napuštanja škole sa tendencijom da njihove karijere imaju nekonvencionalne puteve.
Ove osobine opisuju i ličnost Bredlija Meninga, mladog vojnika optuženog za odavanje tajnih dokumenata na sajtu Vikiliks. Ove bi se osobine takođe mogle pripisati i osnivaču Vikiliksa, Džulijenu Asanžu. A to verovatno nije slučajnost.
Pol Grejem, poznati programer i investitor iz Silikonske doline, tvrdio je da su osobine koje čine neke ljude dobrim programerima iste one koje u njima bude neposlušnost prema autoritetima i društvenim konvencijama. Ovi programeri, koji sebe često nazivaju hakerima, stručnjaci su za ispitivanje kompleksnih sistema i pronalaženje načina da ovi funkcionišu bolje. Hakeri pokazuju tendenciju da o društvu razmišljaju kao o još samo jednom složenom sistemu kojem je potrebna “optimizacija”, što ih ponekad dovodi do zaključaka koji su u oštroj suprotnosti sa uvreženim načinima razmišljanja.
Tu je i slučaj Džejsona Triga, programera sa Volstrita koji je zaključio da je njegova moralna obaveza da polovinu svojih prihoda da u dobrotvorne svrhe. MIT-ov programer po imenu Ričard Stalmen je još 1980. ustanovio kako je nemoralno distribuirati i/ili koristiti softver kao vlasničku formu, već da ga treba pružiti svima, i to besplatno. Rezultat – tri decenije kasnije smo u eri savremenih pokreta koji propagiraju slobodan, besplatan softver.
Programer, preduzetnik i aktivista Aron Švarc verovao je kako je nemoralno da znanje bude zaključano u bazama podataka širom sveta, dostupnim samo bogatim univerzitetima. Njegovi napori da preuzme hiljade članaka iz akademske baze podataka dovelo je do podizanja optužnice protiv njega za krivično delo hakovanja. Suočen s mogućnošću višedecenijskog boravka u zatvoru, Švarc je u januaru 2013. oduzeo sebi život.
Obojica, Mening i Snouden, zaključili su da imaju moralnu obavezu da objave dokumente koji otkrivaju nedolično ponašanje vlade/vlada. I Asanž je zaključio kako treba da pomogne Meningu pri distribuciji tih dokumenata širom sveta.
Očigledno, radoznalost hakera i njihova sklonost ka nekonvencionalnom načinu razmišljanja može stvoriti tenzije sa ljudima iz vlasti, koje hakeri podrugljivo nazivaju “odelima”(“suits”). Na hakere ponekad gledaju kao na samožive usamljenike koji nisu u stanju da poštuju društvene konvencije (konvencije koje kancelarijski život čine glatkim i funkcionalnim). Ipak, dok neposlušnost hakera zadaje glavobolju njihovim gazdama, nijedan posao ili organizacija ne može bez njih. Njihova intelektualna radoznalost i talenat za pronalaženje kreativnih rešenja za teške tehničke probleme čini ih neophodnima i nezamenljivima.
Hakeri imaju tendenciju da budu žestoki zagovornici građanskih sloboda. Otkad je Gardijan prošle sedmice prvi preneo ovu vest – da američka služba NSA slobodno špijunira ne samo Amerikance već čitav svet – kultnim društvenim sajtom Hacker News dominiraju komentatori koji prevashodno podržavaju Edvarda Snoudena, koji se nalazio u srcu najnovijeg američkog programa za praćenje, PRISM.
„Društvo u kojem ljudi mogu da urade i kažu šta žele biće, takođe, onaj tip društva kojim će dominirati najbolja i najefikasnija rešenja, a ne ona koja sponzorišu najuticajniji“, pisao je Pol Grejem. Drugim rečima, hakeri imaju tendenciju da budu žestoki građanski libertarijanci, upravo zato što su osetljivi na probleme koji se javljaju kada njihovi stalni neprijatelji, “odela i kravate“, pridobiju previše vlasti.
Kako bi se stekao bolji uvid u razloge zbog kojih je toliko hakera uključeno u razotkrivanje tajnih informacija – ili razloge zbog kojih se međusobno tako strastveno podržavaju – Timoti Li iz ‘Vašington Posta’ pozvao je Jakoba Apelbauma, programera uključenog u projekat ‘Tor’ (premda je naglasio da govori isključivo u svoje ime), kao i dugogodišnjeg podržavaoca Vikiliksa.
Apelbaum ne razmišlja mnogo o mojim pretpostavkama, kaže Li ovom tekstu. „Ovde se radi o hrabrosti, a ne o učenju kako koristiti Linuks,“ kaže ovaj haker. „Hrabrost, moralne i etičke komponente daleko su važnije od svake tehnologije.“
„Izuzetno moralna osoba će imati problema da samo i isključivo izvršava naređenja koja su mu naložena“, rekao je on. „Isključivo izvršavati naređenja, u dugom vremenskom periodu, jeste pogrešna postavka stvari. To je ključna stvar koja je zaista važna. “
Naravno, Apelbaumovo i Lijevo objašnjenje se međusobno ne isključuju. Stalmen, Švarc i Trig – svako od njih trojice pokazao je ličnu hrabrost svoje vrste, sva trojica se dosledno drže svojih ideala. Uradili su ono u šta su verovali da je ispravno, bez obzira na to kako će na njihove poteze gledati ljudi sa strane. Tako verovatno i nije slučajnost što su baš oni bili ti koji su obelodanili svetu osetljive informacije – ovi hakeri imali su osobine koje su ih činile spremnima da rizikuju sve – ne bi li doprineli većoj transparentnosti aktivnosti pod okriljem američkih službi nacionalne državne bezbednosti.
Timoti B. Li, 11. jun, 2013, Washington Post
(M.L.)
