Evropa je druga najatraktivnija destinacija na svetu za poslovanje, odmah nakon Kine. Poljska je od svih evropskih zemalja imala najveći rast direktnih stranih ulaganja tokom 2012. godine, a Srbija se nalazi na 11. mestu po broju direktnih stranih investicija i na 6. mestu po broju radnih mesta koje su te investicije obezbedile. Ipak, percepcija stranih investitora o atraktivnosti ovdašnjeg tržišta je i dalje lošija od realnog stanja, pokazuje ovogodišnje istraživanje revizorske kuće Ernst & Young o atraktivnosti evropskog tržišta .
Problemi u evrozoni nisu ugrozili priliv direktnih stranih investicija na evropskom tržištu u 2012. godini, pokazuje ovogodišnje istraživanje revizorsko konsultantske kompanije Ernst & Young o atraktivnosti evropskog tržišta (“European Attractiveness Survey”). Ovo istraživanje, koje se sprovodi već jedanaest godina, kombinuje analizu međunarodnih investicija u Evropu tokom protekle godine sa anketom koja je sprovedena među više od 800 izvršnih direktora širom sveta o tome gde i kako će se usmeravati investicije u narednoj dekadi.
Prema nalazima istraživanja, uprkos recesiji, u 2012. godini došlo je do blagog smanjenja od 3% u broju projekata direktnih stranih investicija u odnosu na 2011. godinu (3,906 u 2011. godini u odnosu na 3,797 u 2012. godini.) S druge strane, nivo investicija ostao je viši u odnosu na period pre krize, a broj novih radnih mesta porastao je za 8% u odnosu na 2011. godinu, tj. na 170,434. I pored konkurencije brzorastućih tržišta, Evropa i dalje ostaje najveća svetska destinacija prema vrednosti stranih ulaganja, mada je, kako navodi Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), njen udeo na svetskom nivou pao sa 28.6% koliko je bio u 2011. godini na 22.4% u 2012. godini.
Marc Lhermitte, vodeći ekspert za savetovanje pri izboru međunarodnih lokacija kompanije Ernst & Young i autor ovog izveštaja ocenjuje da je kriza navela strane investitore da aktivno traže retke prilike i da restrukturiraju svoju proizvodnju u Evropi. „Kao rezultat toga, svedoci smo povratka investicija na ključne destinacije, uključujući Veliku Britaniju, Nemačku i Irsku, ali i Poljsku i Rusiju. Strani investitori su uglavnom sigurni da će Evropa prebroditi ova teška vremena i vratiti se jača i drugačija”, ističe Lhermitte.
Velika Britanija i dalje prednjači
Velika Britanija i dalje prednjači u direktnim stranim investicijama sa 697 projekata u 2012. godini, što predstavlja povećanje od 3%, a više nego ikad konkuriše joj Nemačka koja je na drugom mestu sa 624 projekata, što je povećanje od 5%. Zemlje zapadne Evrope koje su dobile znatno veći broj projekata u odnosu na 2011. godinu su Španija (273), Irska (106), Belgija (153) i Finska (62). Ove investicije su prevashodno rezultat pada cene radne snage, što je doprinelo poboljšanju konkurentnosti.
Druga grupa zemalja zapadne Evrope, uključujući Francusku (471), Holandiju (161), Italiju (60) i Švajcarsku (61), privukle su manje investicija i relativno manje poslova. Razlozi variraju od stagnirajućeg rasta u Francuskoj i Italiji do visokih operativnih troškova u Holandiji i Švajcarskoj.
Centralna i istočna Evropa su nakon dve razočaravajuće godine, u 2102. ponovo postale interesantne za direktna strana ulaganja. Iako je broj investicija opao za 5% tokom godine, region je zabeležio 26% više vrednosti. To ukazuje da su zemlje centralne i istočne Evrope obezbeđivanjem konkurentnih troškova poslovanja, preuzele primat od zapadne Evrope i postale vodeća evropska destinacija za direktne strane investicije, pre svega zbog povećanja proizvodnje.
Evropska ulaganja dominantna u Srbiji
Srbija se po broju direktnih stranih investicija tokom 2012. godine nalazi na 11. mestu u Evropi, sa ukupno 78 projekata, što predstavlja povećanje od 16.4% u odnosu na prethodnu godinu. U prošloj godini kreirano je 10,302 radnih mesta, što je Srbiju pozicioniralo na šesto mesto u Evropi po broju radnih mesta koja su generisale direktne strane investicije. Projekti u Srbiji spadaju među radno intenzivne, sa prosekom od 132 radna mesta po projektu. Gotovo 90% projekata u Srbiji realizovale su evropske kompanije, a više od polovine radnih mesta obezbedila su italijanska preduzeća. Nemačka i Austrija takođe predstavljaju velike investitore kada su u pitanju ulaganja u proizvodnju, pre svega u sektorima automobilskih komponenti, mašina i opreme. Italijanski proizvođač automobila Fiat SpA najavio je planove za izgradnju proizvodnih pogona u vrednosti od 1.3 milijarde evra u Srbiji. Fiat je pohvalio mere koje je preduzela Vlada Republike Srbije kroz zajednička ulaganja i podsticaje, uključujući poreske olakšice, infrastrukturu i edukaciju radnika.
Poljska je od svih evropskih zemalja imala najveći rast tokom 2012. godine od 22%, privukavši 148 projekata. U okviru centralne i istočne Evrope, Poljska je prevazišla i Rusiju (128) i tako postala vodeća destinacija za direktne strane investicije. Srbija je takođe dobro pozicionirana sa 78 projekata. S druge strane, investicije u Tursku (95) i Češku Republiku (64) bile su u blagom padu.
Percepcija se razlikuje od realnosti
Istraživanje je pokazalo da investitori i dalje smatraju da je Nemačka najatraktivnija u zapadnoj Evropi za direktna strana ulaganja, i da je njena privreda najotpornija u Evropi. Smatra se najkonkurentnijim automobilskim centrom za inovacije i kvalitet proizvoda. Francuska je na drugom mestu po atraktivnosti za ulagače, a odmah za njom i Velika Britanija.
Među zemljama centralne i istočne Evrope, ispitanici su naveli Poljsku kao najatraktivniju destinaciju. Što se tiče Češke Republike, Mađarske, Rumunije i Ukrajine, percepcija atraktivnosti gotovo da se poklapa sa realnim brojem direktnih stranih investicija.
Istovremeno, Turska i Srbija pokazuju potpuno drugu vrstu jaza u percepciji. Samo 2 odsto investitora navelo je Tursku kao najatraktivniju destinaciju među zemljama centralne i istočne Evrope, dok je Srbiju navelo samo 1 odsto ispitanika. U realnosti, Turska je tokom 2012. godine prikupila 13% direktnih stranih investicija u regionu, a Srbija 11%. Ovaj očigledni jaz sugeriše da bi vlade ovih zemalja možda mogle da urade više po pitanju edukacije poslovnih lidera o šansama za investiranje koje pružaju ova tržišta.
Predviđanja za 2013. godinu
Ovogodišnje istraživanje je pokazalo da uprkos tome što je 2012. bila još jedna u nizu teških godina za Evropu, evropske kompanije su uspele da se prilagode ekonomskoj situaciji i iskazale sposobnost da iskoriste značajne šanse koje još uvek postoje. Region je ponovo ocenjen kao druga najatraktivnija destinacija na svetu za poslovanje, odmah nakon Kine. Ipak, iako je rizik od ugroženosti evrozone stavljen pod kontrolu, investitori su “realistično” optimistični. Dok s jedne strane veruju da će se recesija okončati, svesni su da će za to najverovatnije biti potrebno više vremena nego što je to bio slučaj u prošlosti. Polovina ispitanika predviđa da će za oporavak biti potrebne tri godine, dok svaki treći ispitanik veruje da će biti potrebno pet godina. Marc Lhermitte zaključuje, “Ključna snaga Evrope – stabilnost, veštine, struktura i kupci – i dalje su jače od ekonomskih slabosti kontinenta. Iako senka krize i dalje stoji nad evrozonom, međunarodna poslovna zajednica veruje u ove prednosti Evrope i dalje je vidi kao dobar ulog na duže staze.”