Vrednost obrazovanja raste za vreme krize, ali ulaganje u njega opada

U novom godišnjem izveštaju OECD „Obrazovanje na prvi pogled“ naglašava se da se jaz između mladih sa visokim obrazovanjem i onih koji su ranije završili školovanje u vreme finansijske krize još više dolazi do izražaja. Kvalitetno obrazovanje najbolje nadomešćuje nedostatak radnog iskustva u većini zemalja obuhvaćenih istraživanjem.

Iako su očigledni budžetski rezovi u oblasti obrazovanja u zemljama EU, kao rezultat pogoršanog tržišta rada veći broj studenata u poslednjih nekoliko godina odlučuje se za nastavak svojih studija u vidu doktorskih studija ili nekog drugog oblika stručnog usavršavanja kako bi što spremnije dočekali ekonomski oporavak. Iako se stopa nezaposlenosti povećala u gotovo svim zemaljama obuhvaćenih studijom u periodu 2008-2011. njen porast je mnogo već kod ljudi bez višeg sekundarnog obrazovanja (13% u proseku za zemlje OECD, uz rast od 4%) nego kod osoba koje poseduju visoko obrazovanje (5%, uz rast nezaposlenosti od 1,5%). Međutim, u izveštaju se posebno ističe sve veći jaz u visini zarada između zapsolenih sa nižim stepenom obrazovanja i visokoobrazovanih.

U proseku, relativne zarade odraslih sa trećim stepenom obrazovanja veće su jedan i po put nego kod odraslih zaposlenih sa obrazovanjem višeg drugog stepena. Što se tiče budžetskih odvajanja za obrazovanje, u 15 zemalja došlo je do njihovog smanjenja.  Proesečno, zemlje OECD ulažu 9,313 dolara po učeniku, ali ta ulaganja rastu u zavisnosti po stepenu stručne spreme pa po studentu doktorantu on aiznose u proseku 13,528 dolara.  S druge strane, samo u Francuskoj i Japanu je u periodu 2000-2011. došlo do smanjenja plata prosvetnih radnika.

U periodu od 2000. godine EU je za svoj zadatak postavila značajno povećanje broja diplomaca u matematici, ostalim prirodnim naukama i tehnološkim disciplinama, ali je do danas malo tog akonkretnog i postignuto. Od članica EU jedino se u Češkoj, Slovačkoj i Nemačkoj povećao odnos diplomiranih žena u ovim oblastima, za oko 10%, pa je na nivou čitave EU njihov udeo sada 42%. U proizvodnim i građevinskim delatnostima njihov udeo je najmanji i dostigao je 28% zaključno sa 2011. godinom.

Izvor: http://www.oecd.org/edu/eag.htm