Sve češće u medijima slušamo optimistične najave ekonomskog oporavka od strane političara, među kojima prednjači ministar finansija Mlađan Dinkić. Tako nas je skoro obradovao podatak da je javni dug Srbije u junu treći mesec zaredom smanjen pa je njegov nivo spušten na 57,4 odsto BDP-a.
Ništa manje optimistično je Ministarstvo finansija nedavno objavilo da su mere za stabilizaciju državnog budžeta u junu dale prve rezultate kroz rekordno smanjenje budžetskog deficita ove godine u iznosu od oko pet milijardi dinara.
Međutim, ljudi od struke očigledno ne nose iste ružičaste naočare kao ministri.
Naime, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović nije se složio sa ovom ocenom Ministarstva finansija, jer smatra da će deficit državnog budžeta u 2013. iznositi oko 200 milijardi dinara, dakle 22 milijarde dinara više od onoga što je planirano rebalansom. Rashodi budžeta biće za oko 10 milijardi dinara veći od planiranih, a prihodi između 10 i 15 milijardi dinara manji. Pored toga, ovogodišnji manjak u kasama države, fondova i lokalnih samouprava ostaje visok – čak šest odsto svega stvorenog u ovoj godini.
Po Petroviću će smanjenje deficita od jedan odsto BDP-a biti ostvareno ograničenjem rasta državnih plata i penzija u narednoj godini, ali i dalje nedostaju dodatne uštede za još jedan odsto BDP-a.
“Ako se to ne učini, javni dug će nastaviti da raste sve do 2017. godine i to može da dovede do krize javnog duga”, tvrdi Petrović.
Zahvalnicu za smanjenje junskog deficita po Pavlu Petroviću treba poslati našim susedima, jer je na njega najviše uticao povećan uvoz hrvatskih cigareta u Srbiju pre ulaska u EU, dakle veći prihodi od carine. Ovo međutim znači da je priliv u budžet porastao sasvim slučajno a ne kao rezultat nekih ozbiljnijih ekonomskih mera naše vlade.
Toliko o strategiji države, a kada se radi o građanima, njihovo zaduživanje stagnira – zaduženost građana Srbije po bankarskim kreditima minimalno je povećana u prvoj polovini godine, za 0,4 odsto. Tokom juna dug stanovništva prema bankama povećan je za 1,3 odsto, sa 594,1 milijardi dinara na 601,89 milijardi.
Da situacija nije nimalo ružičasta govori procena koju je pre neki dan izneo Blic da je u ovom trenutku za proglašenje ličnog bankrota u Srbiji “zrelo” oko 150.000 građana, a u susednoj Hrvatskoj čak deset puta manje njih.
Mediji se ovom temom bave u kontinuitetu otkad traje ekonomska kriza, a prošle nedelje je reč “dug” pominjana više na TV-u nego u dnevnim novinama, I to najviše na RTS-u.
Inače, Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.