Od mladih u Srbiji su izgleda „digli ruke“ i domaći mediji, s obzirom da je od 11 pominjanja reči „mladi“ tokom prošle nedelje, ona bila u žiži 3. jula, kada se izveštavalo sa samita u Berlinu koji je bio posvećen problemu nezaposlenosti mladih u EU.
Naširoko se pisalo o tome šta bi Unija trebalo da preduzme povodom problema što svaka peta mlada osoba ne radi, ali gotovo ništa o činjenici da u Srbiji više od polovine njihovih vršnjaka (51%) niže godine na birou za (ne)zapošljavanje. Za njih je slaba uteha da od 27 država Unije samo Grčka i Španija imaju veći procenat nezposlenih mladih (55,4% i 53,2%), dok je ta stopa ispod 10% u Nemačkoj, Austriji i Holandiji. S obzirom koliko su ove zemlje privlačne za mlade iz Srbije kao destinacije za „bekstvo od slobode na srpskom birou“ i započinjanje egzsitencije u daleko normalnijim uslovima, možda i ne čudi što su se domaći mediji toliko bavili Berlinom, umesto Srbijom.
Ovde se, ionako, ništa ne menja po pitanju kvalitetnijeg obrazovanja ili kakvog takvog planiranja prema potrebama tržišta rada, a udarna „obrazovna“ vest je kada testovi za malu maturu završe na ulici. Čak i među onima koji još uvek relativno mladi dobiju posao, on je najčešće „na crno“, a ko ima više sreće potpisuje ugovor na određeno, koje se „reprodukuje“ u beskraj. Među „najzaposlenijim“ mladima su i dalje oni sa srednjim obrazovanjem, dok viskoobrazovani, iako je njihov procenat u Srbiji (10%) daleko manji nego pre dve decenije, često nemaju drugog izbora no da pristanu na slabije plaćene poslove, kako bi dobili bilo kakvo radno mesto. Kada je reč o najtalentovanijima, kakve su im perspektive govori nedavno održani protest naučnih radnika koji još nisu odbegli u svet.
Najtraženiji posao u Srbiji i najveća sreća za mlade je državni posao. To uliva optimizam da država, za razliku od privrede, nikada neće izumreti.
Inače, Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.