Nagli politički (vojni?) prevrati kratkoročno nikada ne donose dobre ekonomske vesti. U Egiptu previranja traju praktično još od februara 2011. kada je smenjen Hosni Mubarak i od tog trenutka sve je krenulo nizbrdo.
Egipastko ministartsvo zdravlja izvestilo je da je od poslednjih nemira, u poslednjih nedelju dana, stradalo 50 Egipćana, dok je povređeno još njih 2.600. Zemlja se podelila između pristalica sada svrgnutog predsednika Morsija, koji je na vlasti bio tek 16 meseci, i antivladinih protestanata. Kao posledica stalnih nemira, ekonomija zemlja nema prilike da ponovo stane na svoje noge, a statistički pokazatelji sve su gori. Moody’s predviđa da će rast egipatskog BDP za ovu godinu iznositi oko 2%, što je otprilike bio nivo i u 2012. i 2011, za razliku od 2008. (7%), 2009. (4,75%) i 2010. (5%).
Nezaposlenost je sa nivoa od 9% prevazišla 13% u prvom tromesečju 2013. sa tendencijom daljeg rasta. Međutim, najgore od svega je što se deficit državnog budžeta rapidno povećava u poslednje tri godine te na taj način efikasno utiče i na dalji porast državnog duga: trenutno javni dug Egipta iznopsi 85% BDP. Istovremeno, kako to obično biva, strani investitori u zemlji povlače svoj kapital i smanjuju ulaganja. To se odslikava i u količini američkih dolara u državnim rezervama – sada su na nivou ispod 10 milijardi, za razliku od 2010. kada ih je bilo 30 milijardi. Kao posledica toga dolazi i do inflacije nacionalne valute, egipatske funte, koja je samo od decembra izgubila 10% svoje vrednosti u odnosu na američki dolar.