Evropska unija planira da promeni pravila vezana za državne subvencije koje bi omogućile zemljama članicama da lakše subvencionišu izgradnju elektrana na nuklearni pogon. Taj plan koji je u formi nacrta, verovatno će pokrenuti talas različitih političkih reagovanja širom EU, piše Fajnenš Tajms koji je došao do dokumenta koji nije trebalo da bude prezentovan pre okončanja nemačkih izbora, budući da moratorijum na državnu pomoć u izgradnji nuklearki predstavlja jednu od važnih komponenti izbornog programa nemačke kancelarke Angele Merkel.
Izuzimanje svih nuklearnih projekata od opštih ograničenja o državnoj pomoći – pod određenim uslovima – izazvalo bi olakšanje u u Velikoj Britaniji i Francuskoj, i bes u Nemačkoj i Austriji.
Komisija je planirala da odloži predstavljanje svog predloga do posle jesenjih izbora u Nemačkoj, gde postoji ogroman politički otpor ka nuklearnoj energiji. Ali procurela kopija nacrta smernica o energetskoj pomoći, koju je objavio Financial Times, uključuje kriterijume koji će omogućiti zemljama članicama da ponude državnu pomoć za nuklearnu energiju. Nuklearni kompanije već mogu da podnesu zahtev za izuzeće od pravila državne pomoći, od slučaja do slučaja.
Odluka će biti dočekana s dobrodošlicom u Britaniji, gde vlada nudi različite mehanizme podrške, uključujući garantovanu cenu za nuklearnu energiju i finansijsku „garancija“ u pokušaju da inicira izgradnju novog talasa nuklearnih reaktora koje bi gradio privatni sektor. EDF, francuski energetski gigant, pokušava da u pregovorima sa ministarstvom finansija Velike Britanije ustanovi dugoročni cenovni mehanizam za energiju koja bi dolazila iz planiranog novog reaktora u Hinkli Pointu u jugozapadnoj Engleskoj.
Ipak Angela Merkel, nemačka kancelarka, izjavila je u petak da i dalje podržava otpor svoje zemlje da pod bilo kojim uslovima odobri pomoć koja bi favorizovala nuklearnu opciju. U 2008 je EU izradila posebne smernice za državnu pomoć da omogući subvencije za obnovljive vidove energije, kao što su vetar i solarna energija, kao i za projekte energetske efikasnosti – ali ne i nuklearne.
Proponenti nuklearne energije, naročito Francuska, su dugo pokušavali da činjenicu da nuklearke imaju nisku emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte iskoriste kao argument za davanje posebnog tretmana nuklearkama u okviru energetske politike EU.
Klod Turmes, član Zelenih iz Luksemburga u Evropskom parlamentu nazvao je ovaj dokument „smešnim“, i tvrdi da on favorizuje nuklearnu energiju na račun obnovljivih izvora. „To je zaista veliki korak unazad“, rekao je Turmes.
Nemačka je ranije izjavila da planovi Evropske komisije „nisu prihvatljivi“, tvrdeći da širi obuhvat troškova nuklearne energije – kao što su obaveze za dekomisiju i nezgode – čine da je teško utvrditi potencijalni obim državne podrške.
Posle nuklearne katastrofe u Fukušimi u Japanu, Nemačka je odlučila da uspori svoj nuklearni program do 2022. Ona sada dobija 25 odsto svoje energije iz obnovljivih izvora, sa ciljem da dostigne 80 odsto do 2050. Ginter Etinger, nemački komesar za energetiku, i dalje ima mogućnost da se suprotstavi stavovima Komisije.
Portparol Žoakina Almunia, komesara za konkurenciju, rekao je da je ovaj papir bio „pripremni dokument za javne konsultacije“ i priznao da nije trebalo da bude objavljen do posle nemačkih izbora u septembru. On je rekao da je cilj predloženih izmena bio da dovedu do jasnije politike EU pre nego do subvencionisanja industrije proizvodnje nuklearne energije.
„Evropska komisija ne želi da na bilo koji načinn podstakne subvencionisanje nuklearne energije“, rekao je on. „Međutim, čini se da neke zemlje članice žele da subvencionišu nuklearnu energiju.“
Dokument koji je procureo, predlaže da pomoć treba da bude data u „istinski konkurentnim uslovima nadmetanja“. On takođe ukazuje da svaka državna podrška treba da bude dizajnirana tako da može da se podesi, tako da “višak pomoći” može da se oduzme onom kome je dat, ako se okolnosti na tržištu promene.