Lideri evropskih zemalja su u petak 28. juna odobrili pokretanje pregovora o pristupanju Srbije i Hrvatske i pozdravili njen prijem u EU.
Na Samitu je rečeno da će se prva runda pregovora sa Srbijom održati najkasnije u januaru 2014.“Ovo je zaista istorijski momenat… Ne treba zaboraviti da smo donedavno u ovom delu Evrope bili svedoci jednom od najnasilnijih ratova, a sada počinjemo pregovore,“ izjavio je novinarima šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, osvrnuvši se na situaciju na Balkanu tokom 90-tih godina.
Konstatujući da su EU lideri podržali predpristupne pregovore Srbije sa svojim starim neprijateljem, Kosovom, Barozo je dodao: „Ovo je demonstracija sile privlačnosti koju Evropska unija poseduje.“
Najveći deo samita posvećen je antikriznim merama, a Barozo je istakao još jednu evropsku odluku – dozvoliti Letoniji da se pridruži valutnoj evro-zoni.
„Doskora su mnogi govorili o raspadu evra Ono što vidimo je suprotno – početkom naredne godine imaćemo još jednog člana evrozone.”
Kada je u pitanju Srbija, šef Saveta EU Herman van Rompej je, sa svoje strane, umanjio značaj svih formalnosti i propisa (koje ona treba da ispuni).
Sitnim slovima napisano je da lideri EU, a ne ministri inostranih poslova, moraju da potpišu pregovarački mandat Evropske komisije pre no što su razgovori budu započeti.
Detaljima se uvećava mogućnost da EU lideri sankcionišu Srbiju ako ona ponovo zakaže na svom poslu popravljanja odnosa sa Kosovom.
Van Rompej je, međutim, istakao: „Ovo je normalna praksa koju sledimo. Nakon što Evropski savet potvrdi mandat (za pregovore), neće biti dodatnih uslova.“
Samit je održan samo 48 sati uoči prigodne hrvatske proslave.
Barozo i Van Rompej su juče doputovali u Zagreb na prigodnu svečanost, a potom će danas doputovati u Beograd i Prištinu.
„Zorane, s naše strane imate najsrdačniju dobrodošlicu u ovaj klub“, rekao je u petak Van Rompej hrvatskom lideru Zoranu Milanoviću.
Milanović je rekao: „Ponele su me emocije u ovom trenutku… Pre 22 godine izgledalo je kao da će sve biti rešeno za nekoliko nedelja, a onda je počeo rat.“
On je dodao: „Učinićemo zaista sve kako bismo pomogli našim susedima koji nisu u ovom klubu.“
Pristupanjem ove male zemlje EU, broj evro-građana popeo se sa 502.4 miliona na 506.8 miliona.
Hrvatski komesar pri EU obavljaće poslove od interesa za hrvatske građane, trgovinu i potrošače. Zagreb dobija sedam glasačkih mesta u Savetu EU i 12 članova u Evropskom parlamentu, a komisija će zapošljavati 249 hrvatskih zvaničnika, uključujući i generalnog direktora. Na pres brifingu, francuski i nemački lideri nisu rekli gotovo ništa o Hrvatskoj.
Prošle sedmice nije promakao ni jedan nepredviđeni detalj – Angela Merkel je prošle nedelje (pre osam dana) otkazala svoj put na proslavu u Zagrebu.
Njeno osoblje izjavilo je kako je razlog njenog izostanka prezaposlenost usled agende. Međutim, hrvatski i nemački mediji pišu kako je ovo povezano sa odbijanjem Zagreba da izruči špijuna kojeg je, u vreme postojanja Jugoslavije, Nemačka tražila zbog ubistva.
Drugi ‘detalj’ tiče se hrvatske borbe protiv korupcije na visokom nivou. Finski tužioci su u petak izjavili da će pokušati da procesuiraju tri osobe osumnjičene zbog podmićivanja hrvatskih zvaničnika u poslu s vojnim naoružanjem.
U međuvremenu, nevesele ekonomske cifre pokazuju kako je Zagreb već napravio faul, i to u momentu svog pristupanja EU.
Njen deficit je ove godine već dobacio do 4,7 odsto, razbijajući tako neprikosnoveno EU pravilo od maksimalnih tri odsto, dok je njihov dug otišao na 62,5%, u poređenju sa evropskih 60 odsto, koliko je normirano EU pravilima.
Nakon četvorogodišnje recesije, stopa nezaposlenosti je 18 odsto, dok je stopa nezaposlenosti mladih građana do 25 godina porasla na 51 odsto.
Milanović je za francuski dnevnik Mond u petak izjavio kako je „apsurdno“ porediti Hrvatsku s Grčkom i njenim planom za spasavanje.
Konstatujući kako je njegova vlada miks levičarske i liberalne politike, on je dodao: „Rizikujući da zvučim pretenciozno, rekao bih da je naša vizija skandinavski [ekonomski] model.“
Endrju Retman, Brisel, EUObserver