„Građani su postali opasniji od preduzeća koja se bave privatnim obezbeđenjem jer poseduju mnogo veće količine oružja nego kompanije iz ove delatnosti“, ocenio je Đorđe Vučinić, predsednik Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbiije na skupu povodom predstojećeg usvajanja Zakona o privatnom obezbeđenju koje se očekuje najkasnije ove jeseni.
Na okruglom stolu „Regulisan privatni sektor bezbednosti – bezbedniji život građana“ u organizaciji Centra za evroatlantske studije (Ceas) i Privredne komore Srbije istaknuto je da je Srbija jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja još nije zakonski regulisala privatni sektor bezbednosti, što bi predstavljalo prvi korak u smanjivanju prostora za zloupotrebe i malverzacije. Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Vladimira Božovića, u Srbiji ne postoje precizni podaci o broju zaposlenih u ovom sektoru, već samo procene da se on kreće od 30.000 do 60.000 ljudi, ne uključujući menadžment i administrativno osoblje u preduzećima. „Zaposleni u ovim kompanijama poseduju oko 50.000 komada oružja, 53.000 komada oružja poseduje policija, a građani čak 1.506.000 komada“, potvrdio je Božović. On je dodao da se procenjuje da u sektoru privatnog obezbeđenja ima oko 3.000 firmi, a da prema istraživanju CESID-a, percepcija javnog mnjenja o njihovom radu je veoma negativna. „Samo 25% građana ima poverenja u privatno obezbeđenje, dok 44% ispitanika smatra da ove kompanije doprinose opštoj nebezbednosti u zemlji“, rekao je Božović.
U raspravi o rešenjima koje sadrži predlog Zakona o privatnom obezbeđenju rečeno je da podstiču mnoštvo dilema, poput one da li bi aktivnim pripadnicima policije trebalo omogućiti da se kao dopunskim poslom bave radom u privatnom obezbeđenju, što se već događa u praksi, a što predlog zakona isključuje. Oni koji se zalažu da se ovaj rad legalizuje, smatraju da bi se na taj način umanjio prostor za rad na crno pripadnika policije, te da bi suzbijanje sive zone u ovom tržišnom segmentu doprinelo boljoj kontroli u funkcionisanju celokupne delatnosti, a time i višem nivou bezbednosti građana.