Pametni telefon, koji vam operator nudi kao “besplatan” ili “za 1din”, plaćate mesečno 10-20$ skuplje nego ako bi ga kupili direktno u radnji, piše Agustin Dijaz-Pines iz Direktorijata OECD za nauku, tehnologiju i industriju
Godinama su mobilni operateri u svojoj trgovačkoj strategiji nudili smart telefone po veoma niskim početnim cenama. Potrošači su se navikli na reklame kao što su „besplatni“ ili „smart telefoni po 0 dolara/ evra/ funti na dvogodišnji ugovor“. Većina ovih ponuda obezbeđuje uređaje besplatno ili po veoma niskim cenama u zamenu za ugovorne obaveze.
Ova strategija se pokazala izuzetno uspešnom u poslednjih nekoliko godina, što pokazuje i trend intenzivnog uzimanja smart telefona koje u nekim zemljama prelazi 50%. Ali, koliko vas jeftini telefon, zapravo, koštaju? Novi izveštaj OECD iz 2012. baca svetlo na rast kupovine ‘smartova’, pružajući informacije o cenama odabranih operatora u 12 zemalja OECD-a.
Kada potrošači žele da se prijave za mobilne komunikacione usluge, oni ili mogu doneti svoj uređaj (buy your own device – BYOD) kupljen po punoj ceni direktno od operatora ili od nezavisnog prodavca, ili ući u ugovorni sporazum za određeni period sa mobilnim operatorom, koji uključuje telefon po već unapred sniženoj ceni.
Ovo je netačno opisano kao „subvencionisani mobilni“ od strane većine aktera (mobilnih operatora), mada bi ga trebalo nazvati “otkupom paketa uz telefonski uređaj”. Postavlja se pitanje da li bi ukupna cena uređaja, zajedno sa ugovorom za mobilne usluge bila veća ako kupci odaberu da uslugu i telefon kupe “u paketu” od operatora, ili ako samostalno kupimo svoj mobilni, a potom, zasebno od kupovine mobilnog, odaberemo tarifni paket.
Da li vam je, dakle, povoljnije ako “upakujete” kupovinu telefona zajedno sa tarifnim paketom operatora?
U nekim zemljama, potrošači i nemaju mogućnost izbora da li će kupiti telefon s popustom uvezan u tarifni paket ili ne, baš kao što su neki od najpopularnijih smart telefona dostupni jedino nakon potpisivanja dugoročnih ugovora (npr. sve donedavno tri godine za iPhone u Kanadi, gde su vlasti učinile korake u pravljenju tržišta konkurentnijim i atraktivnijim). U mnogim drugim zemljama, većina tarifnih paketa uvek uključuje i pravo na prateće popuste za mobilne uređaje – obično su ti popusti viši što su tarifni paketi skuplji – što, samim tim, BYOD opciju čini neprivlačnom (npr. Kanada, Italija i Španija). U zemljama kao što je npr Koreja, međutim, popusti na telefone su relativno mali čak i za one koji ih intenzivno koriste, a operateri se u manjoj meri oslanjaju na popuste za uređaje.
Za one zemlje u kojima postoje obe opcije, poput Francuske ili SAD, opcija kupovine uređaja zajedno s tarifnim paketom (i uz popust na smartfon) je, u proseku, između 10 i 20 dolara mesečno skuplja od BYOD opcije. Naravno, ove razlike mogu zavisiti i od drugih aspekata, kao što su kvalitet mreže ili dodatne usluge kupcima. Postoji, međutim, zabrinutost jer ove razlike još uvek nisu jasne i evidentne za potrošače.
Konačno, u nekim zemljama kao što su Australija ili Italija operateri razdvajaju troškove uređaja u njihovim mesečnim računima , što potrošačima omogućava da pokazivanje troškova povezanih sa smart telefonom.
Da li cene za smart uređaja utiču na statistiku OECD koja se tiče određivanja cena mobilnih telefona? Izveštaj OECD tiče se toga da li i koliko cene pametnih telefona utiču na reperne operatorske cene prenosa glasa i podataka. To se postiže mapiranjem cene mobilnih usluga i popularnih smartphone uređaja (iPhone 4S 16GB), ustanovljavajući ukupne troškove u periodu od tri godine.
Za mobilne usluge, na usklađivanje cena tj benčmarking* samo neznatno utiče prisustvo tarifnih paketa s popustima za popularne smart telefone. U stvari, troškovi koji se tiču isključivo vlasništva nad smart uređajem su između samo 6% i 24% od ukupnih troškova vlasništva, u zavisnosti od potrošnje. Na primer, troškovi za sam mobilni telefon predstavljaju samo 11,44% (ili 9.67$ u paritetu uslova kupovne moći za npr ukupne troškove paketa koji ima 300 poziva, plus 1 GB, što je paket čija je ukupna cena 84.51$). U nekim zemljama, međutim, deo troškova (za otplatu) mobilnog telefona uključen je u terifni paket. (Benčmarking* – Procena ili provera neke usluge/ proizvoda u poređenju sa već postavljenim standardima)
Ove promene se ne odražavaju značajnije kada su u pitanju rangiranja i procene pojedinačnih zemalja. U stvari, kada se uporedi rangiranje pre i posle dodavanja troškova za mobilni uređaj, mereno u okviru skupa od 12 OECD zemalja, promenom više od jedne pozicije odigralo se samo u dva navrata u 36 tačaka podataka*, dok je rang-lista ostala nepromenjena u ostalihih 19 tačaka podataka*.
(Tačke Podataka*, Data Points – u statistici, skup izmerenih vrednosti na jednom pripadniku statističke populacije, ili podskup tih merenja za određenog pojedinca. Osim toga, u statističkim graficima, „tačke podataka“ mogu biti pojedini predmeti na statističkom grafikonu – i takvi bodovi se mogu odnositi ili na jednog člana populacije ili na sažetak tj sumiranu statistiku izračunatu za datu subpopulaciju).
U 2012, u Francuskoj, novi učesnik Ilijada (Free Mobile) pokrenula je novi paket za smart telefone koji korisncima dozvoljava da razdvoje troškove uspostavljene ugovorom sa operatorom od troškova napravljenih sa prodavcem pametnog telefona. Ovo je prava “mala revolucija” u načinu na koji francuski pretplatnici kupuju smart telefone, koji im omogućava veću transparentnost paketa i fleksibilniji ulazak/izlazak/prelazak iz jednog tarifnog paketa u neki drugi.
Ove godine se u Kanadi, uvođenjem novog bežičnog broja rešava postojeći problem koji kanadski pretplatnici imaju kada je u pitanju dužina ugovora sa operatorom ili naknada za otkazivanje ugovora. Kanadski korisnici će sada biti u mogućnosti da raskinu svoje ugovore s operatorom posle dve godine, bez naknade za otkazivanje, čak i ako su se prijavili na duži rok, uz mogućnost da njihovi mobilni telefoni budu otključani još 90 dana nakon raskida ugovora – ili da se potpuno otključju ako, tokom raskida ugovora, isplate svoj uređaj u potpunosti – između ostalog, rešava se i pitanje data-rominga, protoka podataka van ugovorne mreže.
U drugim zemljama, kao što je to Holandija, operatori brzo reaguju na pritisak od strane konkurencije, unapređujući podsticaje za korišćenje ‘smartova’. Na primer, troškovi KPN-ove ponude „Bel-SMS-Web SO 1500“, koja obuhvata 1500 SMS poruka i 1GB podataka su u februaru 2012 iznosili oko 120 dolara . Troškovi ekvivalentnog paketa godinu dana kasnije – u februaru 2013 – smanjeni su za čitavih 65$!
Pametni telefoni igraju važnu ulogu u razvoju Internet – ekonomije. 3G i 4G mobilne mreže, zajedno sa brzim usvajanjem smart telefona, omogućilo je mobilnu širokopojasnu mrežu. Prodaja smart telefonskih uređaja u tarifnom paketu – uz značajan popust unapred zajedno sa tarifnim paketom – odigrala je značajnu ulogu u ubrzavanju tempa kojim korisnici prihvataju nove ili nadograđuju svoje stare smartphone uređaje.
Mobilni ekosistem kao i sami potrošači mogu imati koristi od ovakve prakse, smanjenjem “zaključanih” potrošača (npr. putem kupovine smartphone na mesečne rate), povećanjem transparentnosti (npr. razdvajanjem troškova za smartfon i tarifni paket u okviru mesečnog računa) ili promovisanjem “otključavanja” mobilnog, što bi moglo stimulisati prebacivanje iz paketa u paket. Potrošači i dalje mogu imati koristi od “upakovane” kupovine smart telefona dokle god su dovoljno informisani i sposobni da uporede različite tarifne pakete, uključujući tu kvalitet i cene.
Sve ovo je, napokon, pitanje konkurencije koja je sve jača ali i potrošača čije su mogućnosti, sve veće.
(više informacija na OECD portalu za širokopojasne usluge mobilnih operatora)