Administrativne naknade u sektoru trgovine „pojedu“ godišnje oko 107,8 miliona evra, što je iznos koji bi omogućio otvaranje više od 19.000 novih radnih mesta, ističe se u najnovijoj studiji Unije poslodavaca Srbije (UPS) i konsultantske kuće CEFE, u kojoj se predlaže hitno osnivanje međuresorne radne grupe za reformu trgovinskog sektora.
Prethodno navedena računica bazira se na podacima da su prosečni troškovi poslodavaca u delatnosti trgovine za jedno radno mesto iznosili oko 5.000 evra u 2012. godini, objašnjava ekonomista i analitičar CEFE Aleksandar Stevanović. On podseća da je analiza Međunardne organizacije rada u okviru projekta „Podsticajno okruženje za održiva preduzeća“ pokazala da brojni propisi i normativi trebaju da se menjaju kako bi se smanjili troškovi poslovanja. Po njegovim rečima, spisak „paprenih“ stavki je ogroman, pa tako, na primer, za obavezu polaganja higijenskog minimuma mora se za četiri godine izdvojiti 6,5 miliona evra, za propisano uzorkovanje proizvoda 3,6 miliona evra godišnje, za uzimanje briseva radnih površina 2,9 miliona evra. Stavka za procenu radnog rizika za svaku novu izdvojenu trgovinu iznosi 1,7 miliona evra. Pri tom, gomila novca, čak oko 12 miliona evra, troši se zbog neažurnosti admnistracije, dok usluge i cenovnici državnih agencija „koje formiraju državne i regionalne monopole koštaju dodatnih 3,2 miliona evra“. Na raznoraznu papirologiju i administrativne troškove odlazi još oko 6 miliona evra.
„Stanje u trgovini je sve teže, u periodu od 2008. do 2012. zatvorilo se 27 odsto trgovinskih preduzeća i radnji, a promet je opao za više od 30 odsto. To je skoro dvostruko više nego u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili Makedoniji“, ističe Dragoljub Rajić, direktor UPS-a. On dodaje da su otpuštanja u ovoj delatnosti postala kontinuirana, te da je broj zaposlenih sa više od 197.000 u 2008. godini, pao na manje od 184.000, uz istovremeno jačanje „sive zone“ na tržištu.
Poslodavci ukazuju i na neracionalno organizovane inspekcije, kratke rokove za otklanjanje grešaka i milionske kazne. Po njihovom mišljenju, „giljotina“ nepotrebnih propisa u trgovini i inspekcijskom radu, već u prvoj godini poslovanja osetilo bi čak 32.200 malih, srednjih i velikih firmi u oblasti trgovine, a korist bi imali i potrošači. Rezultati istraživanja na domaćem tržištu i predlozi navedeni u studiji upućeni su na 14 nadležnih adresa, na prvom mestu Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.