Do 2020. godine, centar svetske trgovine pomeriće se ka istoku, i ostaće tamo. Kina i Indija će same pokrivati jednu petinu svetske trgovine. Izvoz iz Kine u Evropu premašiće 1 bilion dolara što je dvostruko više od izvoza iz SAD u Evropu. Izvoz iz Evrope u Afriku i na Bliski Istok biće 50% veći od izvoza u SAD. Američka ekonomija će doživetu uspon zahvaljujući „azijskoj karti“ a Evropa zahvaljujući samoj sebi. Unutar kontinenta, tokom narednih deset godina, trgovina će doživeti ubedljivo najveći rast meren ukupnom vrednošću roba.
Globalna trgovina kojom su doskora dominirale razvijene zemlje sada pravi trajan zaokret ka istoku, ključni je nalaz studije „Zamena mesta – novi trendovi u međunarodnoj trgovini“ koju je objavila revizorsko-konsultantska kompanija Ernst & Young. Prema ovoj studiji, globalna trgovinska razmena će do 2020. godine najviše porasti u Aziji i Pacifiku dok će u isto vreme trgovina unutar ovog regiona kreirati novu koncentraciju međunarodne tražnje.
Iako je svetska trgovina doživela značajne restrikcije usled finansijske krize, poslednji podaci ukazuju na trend oporavka koji predvode brzorastuća tržišta odnosno trgovina između njih. Razvijene zemlje su dominirale svetskom trgovinom na početku 1990-ih ali je njihov udeo u međuvremenu značajno opao a taj trend će se nastaviti još bržim tempom u narednih deset godina, kažu u Ernst & Young-u. Dok razvijene ekonomije pokušavaju da nekako izađu iz krize, brzorastuća tržišta jačaju i postaju značajan faktor u svetskoj ekonomiji. Njihov udeo u svetskoj trgovini postaće još dominantniji u narednoj deceniji, a kao rezultat ovog trenda svetske kompanije će morati da prilagode svoje strategije sve izraženijem regionalnom obrascu globalne trgovine.
Azijska karta SAD
Ernst & Young procenjuje da će nastavak globalnog trenda izmeštanja proizvodnje (outsourcing), u kombinaciji sa razvojem regionalnih lanaca snabdevanja koji će nastojati da zadovolje sve veću potražnju koju generišu brzorastuća tržišta, smanjiti udeo razvijenih ekonomija u svetskoj trgovini sa 60% koliko je iznosio u 2010. godini na oko 55% do 2020. godine. Azija će ostati najdinamičniji region što se tiče trgovine, sa najbržim rastom izvoza unutar samog regiona. Indija i Kina će predvoditi konstantan uspon brzorastućih ekonomija i do 2020. godine će zajedno obezbeđivati gotovo 20% svetske trgovine.
U isto vreme Indija i Kina predstavljaju najbrže rastući izvor tražnje za robu koja stiže iz drugih zemalja. Studija koju su uradili stručnjaci Ernst & Young-a predviđa da će najveći rast među trgovinskim rutama zabeležiti one koje iz SAD vode u Kinu odnosno Indiju. U Ernst & Young-u kažu da će obim trgovine ove dve izvozne rute godišnje rasti čitavih 16%. Iako je udeo SAD u svetskom izvozu značajno opao tokom prethodne dve decenije, Ernst & Young-ova studija ukazuje na preokret ovog trenda tokom narednih deset godina kada će ekonomija SAD ojačati usled velikog povećanja izvoza u region Azije i Pacifika.
Udeo Evrope u svetskom izvozu opašće sa 38% iz 2010. godine na 34% do 2020. godine. Ipak, analitičari Ernst & Young-a predviđaju da će od svih razvijenih ekonomija Evropa najviše profitirati u pogledu vrednosti potražnje koja će stizati iz Kine. Tako će vrednost izvoza iz Evrope u Kinu porasti za 370 milijardi dolara u narednih deset godina dok će u isto vreme izvoz iz Kine u Evropu premašiti 1 bilion dolara i biće gotovo dvostruko veći od izvoza iz SAD u Evropu.
U Ernst & Young-u ukazuju na jedan posebno interesantan nalaz ove studije. Naime, uprkos tome što se najbrži rast ukupnog obima trgovine očekuje u Aziji, trgovina unutar Evrope je ono što tokom narednih deset godina treba da doživi ubedljivo najveći rast u pogledu ukupne vrednosti. Drugi najveći rast ukupne vrednosti izvoza očekuje se između Kine i ostatka Azije, dok će izvoz u suprotnom smeru biti na trećem mestu.
Evropljani u Podsaharskoj Africi
Nova tržišta za izvoznike otvaraju se na Bliskom Istoku, Severnoj i Podsaharskoj Africi paralelno sa razvojem ekonomija ovih regiona. Studija Ernst & Young-a predviđa da će ukupan svetski izvoz prema ovim regionima porasti znatno više u odnosu na izvoz prema SAD, Evropi, Japanu i Južnoj Americi. Prognoza kaže da će evropski izvoznici pokriti oko 25% porasta potražnje iz Podsaharske Afrike dok će izvoznicima iz Azije pripasti bezmalo polovina ovog rasta. Velike investicije od strane brzorastućih ekonomija a pogotovo Kine, mogle bi da pospeše snažan razvoj koji je Africi potreban.
Do 2020. godine izvoz iz Evrope u Afriku i na Bliski Istok premašiće 900 milijardi dolara i biće za oko 50% veći u odnosu na izvoz prema SAD. Evropa će postati najznačajnije tržište za zemlje Podsaharske Afrike jer će obezbeđivati 25% ukupne trgovine ovim ekonomijama. Međutim, ukupan trgovinski bilans između Evrope i Podsaharske Afrike će dostići relativno skroman nivo od 108 milijardi dolara.
U Latinskoj Americi, obilje prirodnih resursa i veliki dotok stranih direktnih investicija omogućiće porast produktivnosti i podstaći privredni rast. Brojna populacija i rapidna akumulacija bogatstva dodatno će podstaći rast domaće potražnje, pre svega u Brazilu. Do 2020. godine izvoz iz Latinske Amerike i Kariba prema SAD dostići će 769 milijardi dolara što će biti za nijansu više u odnosu na izvoz iz Evrope prema SAD.
Kinezi – novi globtroteri
Ernst & Young-ova studija o novim tokovima svetske trgovine predviđa brz rast uslužnog sektora, koji će takođe predvoditi Azija. Do 2020. godine ukupan protok usluga iz Evrope prema Aziji i Pacifiku (bez Japana) biće veći nego prema Severnoj Americi. Jedan od najsnažnijih pokretača ove ekspanzije biće rast u bankarskom sektoru kao i osiguranju i drugim finansijskim uslugama, što se poklapa sa sazrevanjem azijskih ekonomija i razvojem tamošnje srednje klase. Zahtevi za sofisticiranim finansijskim uslugama u Aziji ubrzano rastu kako raste i nivo bogatstva odnosno značaj čitavog regiona kao finansijskog centra.
Nisu samo finansijske usluge pred procvatom u Aziji. Turizam će takođe dobijati na značaju kako se broj turista koji putuju iz Kine ka međunarodnim destinacijama bude uvećavao – od 32 miliona u 2010. godini do predviđenih 59 miliona 2020. godine. Ukupan iznos novca koji ovi putnici budu spremni da potroše biće još značajniji i porašće sa 52 milijarde dolara koliko je potrošeno u 2010. godini na neverovatnih 222 milijarde dolara u 2020. godini.
Unutrašnja trgovina uslugama u Evropi zabeležiće najveći porast u narednoj deceniji. SAD i Evropa će nastaviti da dominiraju svetskim tržištem usluga dok će Kina i Indija uspeti da značajno podignu svoj tržišni udeo samo u drugim zemljama Azije.
Industrijski sektori
Sektor za proizvodnju mašina i transportne opreme (koji uključuje proizvodnju elektronskih dobara široke potrošnje poput računara, televizora i veš mašina, kao i industrijskih mašina) najviše će doprineti rastu svetske trgovine u narednih deset godina. Pratiće ga drugi proizvodni sektori kao što su tekstilna, drvna i industrija gumenih proizvoda. Ovi sektori će zajedno dominirati svetskom trgovinom jer će do 2020. godine pokrivati ukupno 54% globalne robne razmene. U Ernst & Young-u kažu da ovo podjednako ukazuje na snažan rast potrošačke i investicione tražnje koji se može očekivati na brzorastućim tržištima, i na trend fragmentacije lanca dobavljača koji će se pojačavati jer velike kompanije sve više pribegavaju proizvodnji komponenti na različitim lokacijama. Očekuje se da će udeo Kine u svetskoj trgovini u ovim sektorima do 2020. godine porasti sa 18% na 24%.
Rizici i neizvesnosti
U Ernst & Young-u kažu da će bez obzira na ohrabrujuće trendove globalne tražnje problemi postojati na strani ponude koja je podložna neočekivanim i rapidnim promenama te je samim tim veoma neizvesna. U skladu sa ovim, postoji nekoliko alternativnih scenarija odnosno rizika koji bi mogli da ugroze predviđeni rast globalne trgovine u narednoj deceniji ili da ga, pak, još više podstaknu. Među najdramatičnijim alternativama pominje se „usklađivanje valuta“ (sinhronizovana revalvacija ili devalvacija nacionalnih valuta više zemalja) što bi dovelo do rebalansa domaće potražnje između SAD i Azije i značajno uticalo na projektovane trendove u međunarodnoj trgovini. Na drugoj strani, čak i delimično ubrzanje liberalizacije trgovine moglo bi da pokrene rast globalne trgovine koji bi bio veći od predviđenog.
Ernst & Young,
Biznis & Finansije, broj 86, april 2012.