Uloga rejting agencija u svetskoj ekonomskoj krizi je sudbonosna. One su te koje su davale lažno visoke ocene drugorazrednim hipotekarnim papirima, i tako je mehur “naduvan”.
Pozamašna dokumentacija rejting agencija Mudis i S&P pokazuju da su njihovi analitičari i rukovodioci izvesno očekivali predstojeći krah – mnogo pre nego što su dilovi poznati kao ‘Čejni’ i ‘Rajnbridž’ poslati u svet sa oznakom AAA. Već 2005, S&P je u internim memorandumima govorio o „mehuru“ na tržištu nekretnina, a 2006. godine rukovodioci ove agencije bili su svesni da su „robusne procene već neko vreme zasnovane na lažnim premisama“, što izaziva „porast kašnjenja u otplati“ i „hipotekarni košmar“.
U junu 2007, istog meseca kada je Rejnbriž lansiran, izveštaj Upravnog odbora S&P govori o totalnom kolapsu tržišta. “Urušavanje tržišta hipotekarnih kredita povećaće i broj gubljenja prava na hipoteku i opteretiti tržište nekretnina.” (subprime mortgage market – tržišne niše za finansiranje hipoteka koje nisu u skladu sa standardnim kriterijumima izdavanja; ovo tržište ‘sabprajmovima’ tj drugorazrednim vrednosnim papirima, služi zajmotražiocima koji su ranije imali problem u otplati kredita, ili imaju nekonvencionalne potrebe za zajmovima)
Ništa bolje raspoloženje nije bilo ni u Mudisu, čiji su rukovodioci juna 2007. interno razgovarali o „povećanim količinama laganja o prihodima“ i „povećanim količinama grešaka u vezi sa nivoom zakupa nekretnina“ u aplikacijama za hipoteke. Klarksonu, koji će dva meseca kasnije postati predsednik, rečeno je nedelju dana pre nego što je pokrenut ‘Rajnbriž’ da „većina igrača na tržištu“ hipotekarnih kredita smatra da će ono imati vrlo loše performanse, i da su problemi „veoma ozbiljni”.
Ipak, dve rejting agencija ne samo što su te brige delile strogo privatno, već su činile i ekstremne korake da javno iznose upravo suprotne tvrdnje.
U dva slična javna obaveštenja, Mudis i S&P su tog leta izjavili da tržište hipotekarnih kredita možda ode dođavola ali da su dilovi kakav je SIV u redu. Mudisov izveštaj od 18. jula ima naslov „SIV-ovi: oaza mira na olujnom hipotekarnom tržištu“, dok izveštaj S&P od 14. avgusta 2007. nosi naziv „Izveštaj kaže da rejtinzi SIV ublažavaju trenutne poremećaje na tržištu.“
Izveštaj S & P je bio toliko drzak da je šokirao čak i bankare Morgan Stenlija uključene u dilove sa SIV. „Ne mogu da verujem da bi ovi moroni mogli ponovo da daju dobre ocene tom tržištu,“ napisao je jedan bankar u e-mailu dan pošto je pušten S&P izveštaj.
Čejni, Rajnbridž i gomila drugih hipotekarnih kredita na kraju su eksplodirali u paramparčad i sa sobom usisali ogromne količine novca – prema nekim procenama 40% svetskog bogatstva zbrisano je u periodu od pucanja hipotekarnog mehura. Ta 2008. je za američku privredu bila isto što je 11. septembar bio za nacionalnu bezbednost. Ipak, dok je vlada SAD 9/11 iskoristila da bi pregazila Ustav u ime javne bezbednosti, nakon 2008. vlasti su otišle u drugom pravcu. Možete li zamisliti post-9/11 scenario kojim bi bili eliminisani detektori metala na aerodromima a ljudi slobodno šetali s motornim testerama i satarama tamo-amo? Ako možete da zamislite takvo šta, onda, tom slučaju, dobijate grubu predstavu o tome šta je otada do danas urađeno povodom reforme procesa davanja realnih rejtinga.
Naime, veoma je malo učinjeno u promeni načina na koji se dobija AAA rejting – po kojem model tipa „izdavalac plaća“ i dalje postoji, a „Velika trojka“ i dalje zadržala približno isti udeo na tržištu. Napor senatora iz Minesote Ala Frankena da se promeni model kompenzacije kroz novi pristup – prema kojem bi se agencijama nasumično dodeljivale na procenu nove emisije hartija od vrednosti – dobio je većinu u Senatu ali je je u donjem domu Kongresa potisnut zahvaljujući studiji Američke komisije za hartije od vrednosti (SEC) – koji je prošle godine objavio svoje nalaze, pozivajući na “potrebu za izradom… više studija…” Sukob interesa koji je ranije postojao postoji još uvek, na potpuno isti način“, kaže frustrirani Franken.
Sve rejting agencije su u međuvremenu ponovo u plusu. U 2012, na primer, profit Mudisa porastao je za 22%, na 1,18 milijardi dolara. Prošle godine je McGraw-Hill, matična kompanija Standard & Purs, ostvarila je 437 miliona dolara profita, od čega 70% ovog profitnog kolača ide u usta S&P.
Obamino Ministarstvo pravde je ovog februara, u zakasneloj akciji, podnelo pet milijardi dolara vrednu građansku parnicu protiv Standard & Purs, oslanjajući se na neke od istih podataka i dokumenata koji su bili deo tužbi Čejni i Rajnbridž. U okviru te akcije, visoki funkcioneri u S&P saslušani su od strane vladinih istražilaca, priznavši tom prilikom da su ‘modifikovali’ svoj metodološki pristup kako bi zaštitili svoje tržišno učešće. U jednom od dokumenata, Ričarda Gugliada, šefa S&P za poslovanje sa obezbeđenim dužničkim obligacijama (CDO), vlada pita zašto je kompanija bila spora u ispravljanju svog modela za evaluaciju CDO:
P: Da li je fer da se kaže da su očuvanje većeg udela na tržištu i profita Standard & Purs uticali na tempo ispravljanja metodologije ocenjivanja CDO?
A:Tako je, delimično.
P: Glavni razlog što ste izbegavali da smanjite rejtinge (sa nerealnog na realni) nivo “džanka” bio je očuvanje profitnog učešća kompanije S&P na tržištu, da li je to tačno?
A Tačno je.
Godinama nakon kolapsa je “pomalo” vredljivo videti da svi ti analitičari iz industrije rejtinga bezočno priznaju, pod zakletvom, kako su nauku i egzaktne činjenice odbacili zarad svog profitnog udela na tržištu – posebno ako se ima u vidu da i dalje protestuju, tvrdeći u javnosti sasvim suprotno. Kontaktirani u cilju pisanja ove priče, Mudis i S&P su insistirali na tome da su mnogi od dokumenata koji su ovde korišćeni i navedeni jednostavno istrgnuti iz konteksta, insistirajući na tome da je “njihova analiza uvek bila rigorozna, objektivna i nezavisna”.
To je tanušna odbrana, ali se drži – za sada. Akcije McGraw-Hill pale su skoro 14% otkad je vest o tužbi ministarstva pravde procurila u javnost, i još skoro 19% u februaru, mada su od tada akcije povratile dosta od svoje vrednosti – u martu i aprilu 2013. porasle su skoro 16%, kad su tržišta reagovala pozitivno na, između ostalog, nedavnu nagodbu McGraw-Hill u tužbama za ‘Čejni’ i ‘Rajnbriž’. Tržišta jasno pokazuju da će rejting agencije preživeti.
Ono što je neverovatno jeste to što – čak i bez mase kompromitujućih dokumenata i dokaza o njihovoj nesposobnosti i korumpiranosti – ove firme i dalje ostaju u tom poslu. Čak i da su slučajno pogrešile, to bi već trebalo da bude više nego dovoljan razlog da nagna tržišta da potraže drugačije modele rejtingovanja, da potraže druge kompanije, kao i drugačiju metodologiju procenjivanja.
Ali, mi sada znamo da to nije bilo slučajno. Šta se desilo sa rejting agencijama tokom finansijske krize, i ono što se verovatno i dalje dešava unutar njihovih zidova – to je fenomen star koliko i sam biznis. S obzirom na izbor koji se pravi – izabrati između novca i sopstvenog integriteta – rejting agencije su odabrale da uzmu novac. Što i ne bi bilo toliko loše da nisu u biznisu koji iziskuje integritet.
Met Tejbi, 19. jun (Rolling Stone 4. jul – 18. jul 2013)
(priredio: Milan Lukić)