Oporavak građevinske industrije, modernizacija poljoprivrede, lizing nepokretnosti ili obnovljivi izvori energije – samo su neki od primera budućeg razvoja lizinga u Srbiji. Međutim, izuzetno je važno da u tom procesu regulator shvati da lizing kuće imaju smisla samo ako su fleksibilnije od banaka, odnosno ako i same posluju poput malih i srednjih preduzeća kojima su njihove usluge i namenjene.
Pošto nisam prorok, pokušaću da na osnovu sadašnje situacije u lizing industriji i njenih osnovnih karakteristika predvidim kako će se razvijati u budućnosti. Želim da odmah istaknem da je budućnost lizinga svetla. Razlog za optimizam pronalazim u osnovnoj svrsi ove industrije, podršci onim preduzećima koja teže dolaze do izvora finansiranja. Bez obzira na različite ocene ekonomista da li su mikro, mala i srednja preduzeća najvažnija ili manje važna za razvoj nacionalne ekonomije, sigurno je da njihov napredak doprinosi povećanju zaposlenosti i ekonomskom rastu. Da bi preduzetnik skupio hrabrost da svoje ideje pokuša da ostvari, jedan od ključnih preduslova je mogućnost da obezbedi sredstva za početak ili prelazak u novu razvojnu fazu. Zbog toga što će uvek postojati potreba za izvorom finansiranja koji je fleksibilan i prema kreditnom rejtingu i prema strukturi transakcije, a pored toga je jednostavan i brz, lizing ima budućnost.
Naravno, uspešna budućnost neće sama po sebi doći, već je potrebno mnogo toga da se uradi kako bi se “videli u budućnosti”. Olakšavajuće je saznanje da ona zavisi pre svega od same lizing industrije i zaposlenih u njoj. Zato je moj optimizam vrlo razumiljiv i dobro utemeljen.
Dokazi koliko je lizing fleksibilan
U svega deset godina postojanja lizing je doživeo neverovatan rast lizing plasmana, ali prebrzo nakon toga i ekonomsku krizu koja je dovela do prekidanja ugovora, vraćanja i prodaje lizing predmeta da bi se naplatile obaveze prema lizing kućama. Lizing u poslednje tri godine stagnira, a osnovni razlog je činjenica da iza svakog lizing ugovora stoji predmet koji može mnogo duže da se koristi od trajanja ugovora. Tokom krize i građani i firme se suzdržavaju od obnavljajnja svog voznog parka, poljoprivredne i građevinske mašine i drugu opremu. Uz negativan uticaj, često u javnom mnjenju preuveličanih situacija u kojima su se vraćali predmeti lizinga, došlo je do značajnog pada lizing plasmana. Tek nakon 2013. godine oni će početi ponovo da rastu, jer će iz portfelja izaći rekordna 2008. godina zbog isteka ugovora koji su uglavnom sklapani na pet godina.
Iskustvo sa lizingom u prethodnim godinama bilo je veoma poučno, kako u pogledu preterano brzog rasta koji se ne može ponoviti, tako i praktičnih saznanja kakvo je sredstvo obezbeđenja lizing predmet. Čak i u neprijatnim situacijama vraćanja predmeta uzetih na lizing, i klijenti i mlada lizing industrija su se uverili koliko je lizing fleksibilan finansijski proizvod. Objektivni pokazatelji upućuju da prodajom lizing predmeta može da se nadoknadi (u zavisnosti od tipa predmeta) od 50% do čak 80% ukupnih obaveza prema lizing kućama. Predmet je odlično obavio svoju funkciju i za klijente, i za lizing kuće – većina duga se naplatila, i to bez dodatnih obezbeđenja, što je omogućilo opstanak i jednih i drugih. Ostatak obaveza po lizingu je bio značajno manji nakon vraćanja predmeta, a preduzeća su bila u mogućnosti, koliko je to ekonomska situacija u zemlji omogućavala, da nastave svoje poslovanje sa manjim brojem prevoznih sredstava, opreme ili mašina.
Značajan razvoj lizing industrije u situaciji borbe za smanjeno tržište ogleda se u stalnom unapređivanju usluge koju pruža klijentima. Lizing kuće su danas vrlo precizne i jasne oko uslova pod kojima se lizing ugovor sklapa, uključujući i jasne troškove koje klijent može da očekuje. Podrška klijentima tokom trajanja ugovora u smislu informacija ili rešavanja pojedinačnih problematičnih situacija raznih vrsta, od registracije do kašnjenja u plaćanju, veoma je poboljšana. Za klijente je možda još važnije da velika konkurencija u lizing industriji, koja se ogleda u činjenici da desetak lizing kuća ima sličan udeo u godišnjoj prodaji, dovodi do vrlo prihvatljivih nivoa kamata i vrlo atraktivnih lizing aranžmana.
Da bi u budućnosti bila važan ili najvažniji izvor finansiranja za mala i srednja preduzeća kao i najjednostavniji instrument za podizanje životnog standarda građana, lizing industrija mora da se uhvati u koštac sa zaustavljanjem dalje interne i eksterne regulacije, koja je tretira kao da je reč o bankama. Smanjeni plasmani i borba sa troškovima dovode do sve veće integracije lizing kuća sa matičnim bankama ili drugim finansijskim organizacijama, što ima višestruke prednosti i za lizing kuće i za klijente jer su u mogućnosti da dobiju razna rešenja za svoje potrebe. Međutim, izuzetno je važno da se u tom procesu ne zaboravi da lizing kuće imaju smisla samo ako su fleksibilnije od banaka, odnosno ako i same posluju poput malih i srednjih preduzeća kojima su njihove usluge i namenjene.
Nelogična logika države
Kada je eksterna regulativa u pitanju, zakonodavac takođe mora da razume prirodu lizinga i da ne traži da lizing ima skupu strukturu kao banke, visoke kapitalne limite, standarde u IT i drugim oblastima kao da su u pitanju velike organizacije sa stotinama i hiljada zaposlenih, jer to nije slučaj sa lizing kućama. Najbolji primer nerazumevanja je visina osnovnog kapitala, jer u slučaju propadanja lizing kuće klijent će u najgoroj varijanti nastaviti da plaća nekoj drugoj lizing kući koja će preuzeti portfelj, ili će dobiti besplatno predmet i štetu će imati samo vlasnici propale lizing kuće, što je i logično.. Znači, visokim osnovnim kapitalom zakonodavac štiti vlasnike od samih sebe i smanjuje konkurenciju i nove pokušaje da se osnuju lizing kuće sa novim idejama i načinima obavljanja te delatnosti.
Zakonodavac može da pomogne time sto će “samo” da skloni prepreke i izjednači uslove za lizing sa ostalim izvorima finansiranja. Najvažnije promene bi bile ukidanje pdv-a na kamatu, omogućavanje poreskog kredita kada je izvor nabavke lizing kao što važi za druge izvore finansiranja, učestovanje lizinga u akcijama države kod stimulisanja kreditiranja kao i dosledno sprovođenje logike lizinga u raznim oblastima. Navešću par konkretnih primera da bih bio jasan. Parking servisi širom Srbije automatski tretiraju automobil pod lizing ugovorom kao profitabilan i siguran izvor prihoda koji će pribaviti od lizing kuća, prenebregavajući činjenicu da je lizing sredstvo finansiranja kiljenta, te da lizing kuće ne mogu biti odgovorne za greške ili neplaćanja onih koji automobilom upravljaju. Carina bi morala da razume da uvoz polovne opreme koje vrše lizing kuće ne može da tretira na isti način kao kada to rade firme, jer se ona ne uvozi za potrebe lizing kuće već klijenta kome je to osnovno sredstvo, čak i u knjigama.
U Srbiji i dalje postoji veoma veliki potencijal za lizing industriju jer je zamena voznog parka građana i privrede zaustavljena zbog krize, a transportna industrija preko pet godina ne nabavlja kamione i autobuse u većem broju. Građevinska mehanizacija je idealan lizing predmet ali se mora sačekati da se građevinska industrija barem malo oporavi. Sledi i nastavak zamene poljoprivredne mehanizacije, a lizing industrjja ima taman vremena da detaljno analizira ovaj sektor i da se prilagodi raznim vrstama poljoprivrednih proizvođača. Lizing nepokretnosti za proizvodne hale, poslovne prostore, skladišta, hotele i slično nije ni u povoju a nudi ogroman potencijal. Učestovanje lizing industrije u razvoju obnovljivih izvora energije je izazov vredan istraživanja i prvih ugovora.
Zbog svega navedenog jedva čekam da budućnost postane sadašnjost.
Vladimir Pajović, predsednik izvršnog odbora S-leasing-a
Finansije TOP 2012/13, jun 2013.