Kako bi izbegli plaćanje poreza, bogati prazne svoje bankovne račune u Švajcarskoj i ulažu u umetnost. Ovo je podstaklo razvoj novog biznisa – skladištenje umetnina u iznajmljenim magacinima i skladištima.
Neka od najvrednijih svetskih umetničkih dela nalaze se na izuzetno zapuštenom i za oko neprivlačnom mestu, šestospratnici poznatoj kao Ženevska luka. Umesto prozora, većina fasade prekrivena je sivim panelima koji imaju ulogu čuvara. Na ulazu je potrebno savladati i nekoliko prepreka, uneti određenu kombinaciju brojeva na mali ekran, okrenuti čeličnu ručicu i proći kroz masivna čelična vrata. S obzirom na sadržaj koji se u zgradi čuva, ovakve mere bezbednosti su više nego neophodne. Ono što rentijerima predstavlja pravi izazov jeste kako da obezbede osiguranje za sve umetnine koje se nalaze pod njihovim krovom. Dinastija Nahmad, poznata među trgovcima umetninama, navodno poseduje 300 Pikasovih dela u ovom skladištu, u kome su smeštena i nebrojena dela Degaa i Monea. Dok se procenjena vrednost ovih umetnina izražava u milijardama, retko koji svetski muzej može da se pohvali ovako vrednom kolekcijom.
Ali iako svetski bogataši svakim danom postaju sve bogatiji, pogrešno bi bilo misliti da ih briga o svetskoj ekonomskoj krizi ne dotiče, s obzirom da su poreznici širom sveta pod pritiskom da otkriju identitete ljudi čije se bogatstvo čuva u njihovim bankama. Čak i švajcarski bankari šalju pisma svojim klijentima tražeći od njih saradnju sa poreskim vlastima. Jedan od menadžera švajcarske banke pretpostavlja da će hiljade milijardi franaka kako vreme bude prolazilo jednostavo isteći iz Švajcarske. Delom zbog nepoverenja u finansijsko tržište, velike svote novca ulažu se u opiljive predmete poput umetnina, vina ili starih automobila. Razlog zbog koga su luke u Ženevi i Cirihu više nego popularne je zato što nude ono što su Švajcarske banke nekada nudile svojim klijentima: maksimalnu diskreciju i mogućnost neplaćanja poreza. Ono što samo potvrđuje njihovu popularnost kod klijenata je i da su skoro sva mesta u skladištima popunjena. Godišnja cena za zakup najmanje prostorije iznosi i preko 17.000 evra. Zaposleni u skladištu nude svojim klijentima posebne usluge poput besplatnog transporta svih umetničkih dela, izdavanja specijalnih garaža za ljubitelje automobila kao i prostorije u kojima postoje savršeni uslovi za čuvanje skupocenih vina sa kontrolisanom temperaturom i vlažnošću. Sa Kinezima koji su otkrili umetničko tržište kao odličan način za investiranje novca, prodaja umetnina u 2012. godini dostigla je 43 milijarde evra. Svake godine početkom juna i do 300 privatnih aviona sleće na aerodrom u Bazelu, kako bi posetili izložbe ovih bogataša koje su poslednjih godina postale pravi brend među imućnima jer privlače velike sume novca. Ove godine slika Gerharda Rihtera iz ranog perioda prodata je za 3,5 miliona dolara već prvog dana.
Izvor: Špigl