Dok se Velika Britanija preznojava u najdužem talasu vrućine u prethodnih sedam godina, novo istraživanje skreće pažnju na uticaj koji dizajn visokogradnje i čitavih gradova ima na lokalnu klimu.
Stanovnicima velikih gradova je posebno teško da izbegnu vrućinu u ovim letnjim danima. Istraživači i naučnici sa Univerziteta Mančester, koje je finansirao Odbor za ekonomska i socijalna istraživanja (ESRC), pokazali su kako bi arhitekte i projektanti mogli da sarađuju kako bi smanjili dejstva i posledice gradske vrućine. Lokalna klimatska šema može biti analizirana i potom unesena u mapu, dok bi vazduh mogao biti svežiji uz prikladnu vegetaciju i propustljiv asfalt. Zgrade bi mogle biti građene tako da se oko njih ostavi dovoljno prostora kako bi zemljišni kao i morski povetarac lako dopreo do njih i služio kao prirodna ventilacija.
Sve ovo je potrebno i neophodno zbog toga što zgrade zarobljavaju sunčevo zračenje i ometaju protok vetra. Neprobojne gradske površine suzbijaju vlagu, dok gusti i zbijeni građevinski materijali čuvaju toplotu. Pored toga, mašine i ljudska aktivnost dodaju toplotu, prašinu i zagađenost. Klime zajedno sa svojim spoljnim jedinicama možda dovoljno dobro rashlađuju unutrašnji prostor ali su zato izuzetno štetni za spoljnu okolinu s obzirom da povećavaju visinu spoljašne temperature. Dok u ruralnim oblastima temperatura opada nakon sumraka, u urbanoj sredini vrućina se zadržava i do kasno u noć. Razlika između temperature u selu i u gradu tokom noći može biti i do 10 stepeni. Autori ove studije, profesor Majkl Hebert i doktor Vladimir Janković, saznali su da i uprkos svoj dostupnoj tehnologiji, većina projektanata planira gradove potpuno nesvesna o tome kakav uticaj i posledice to može imati na okolinu. Profesor Herbert kaže da će se potreba za svešću o ovim problemima povećati tek kada dejstvo globalnih klimatskih promena postane jako izraženo, donoseći ekstremnije temperaturne fluktuacije i risk od poplava ne samo zbog izlivanja reka i povećanja nivoa mora, već i od pljuskova koji bi zatrpali čitav gradski odvodni sistem. On dodaje i da „gradovi koji razumeju i rukovode se svojom lokalnom klimom su već na početku u velikoj prednosti u odnosu na druge zemlje kada govorimo o globalnom zagrevanju i klimatskim promenama.“