Najveća ekonomija Južne Amerike pokušava da ozvaniči trgovinski sporazum sa EU još od 1999. godine, sa još četiri članice Mercosur-a, četvrtog najvećeg trgovinskog bloka na svetu.
Ekonomija Brazila doživela je snažan rast u protekloj deceniji pa je ova država nedavno klasifikovana i kao zemlja srednje visokog prihoda. Međutim, takvo zvanje sa sobom nosi i izvesne nepogodnosti kao što je gubljenje trgovinskih subvencija od strane EU u 2014. godini. Iz tog razloga brazilske vlasti najavljuju predlaganje trgovinskog sporazuma između EU i Mercosur-a, četvrtog po veličini trgovinskog bloka na svetu, čije su članice i Argentina, Venecuela, Paragvaj i Urugvaj. Ministar inostranih poslova Brazila Antonio Patriota izjavio je za Financial Times da bi taj trgovinski sporazum pokrivao bilateralnu trgovinu između EU i Brazila u vrednosti od 80 milijardi dolara. Prema zvaničnim podacima Evropske komisije, u 2011. godini trgovina sa EU je pokrivala 37% ukupnog trgovinskog bilansa Južne Amerike.
Svetska trgovinska organizacija dozvoljava formiranje zasebnog tarifiranja robe unutar više postojećih trgovinskih sporazuma. Mercosur je višedržavni latinoamerički blok slobodne trgovine koji privređuje oko tri biliona američkih dolara. Odluka Brazila da samostalno, ali u ime čitavog bloka, predlaže trgovinski sporazum sa EU, govori o prekoj potrebi vlasti u ovoj zemlji da ponovo ubrza svoj ekonosmki rast. Posle uspešne decenije prošle godine Brazil je imao rast od tek 0,9% BDP. Pojačana diplomatska aktivnost Brazilaca, pogotovo u ekonomskoj sferi, dolazi neposredno posle masovnih protesta koji su potresli zemlju.