Najnoviji model za izračunavanje posledica klimatskih promena koji koristi PNAS, zvanični žurnal američke Akademije nauka, nema nimalo optimistična predviđanja: Neka se pripreme gradovi na obali.
Krenimo redom. Nivo ugljen-dioksida u atmosferi dosegao je prošle godine maksimum za poslednja tri, a možda čak i pet miliona godina, Arktik je još malo pa nestao, a 2012. bila je i deveta najtoplija godina od kada se meri temperatura na globalnom nivou. Uticaj čoveka na klimatske promene postao je očigledan čak i za najveće naučne skeptike. Jedan naučno-istraživački rad podigao je puno prašine tvrdeći nedavno da će Majami na Floridi već do kraja ovog stoleća biti pod vodom. Nova studija PNAS, međutim, proširila je ovu tvrdnju na čitavih 1.400 gradova.
Dr Bendžamin Štraus, klimatski ekspert iza ovog istraživanja, kaže da je u atmosferu Zemlje već ispuštena količina gasova koji izazivaju efekat staklene bašte dovoljna da dovede porast nivoa svetskih mora za 1,3 metra, što će samo u SAD ugroziti oko 3,6 miliona stanovnika u 316 obalskih gradova. Štraus je otišao i dalje u budućnost, tačnije do 2100. godine, u kojoj predviđa da će, ukoliko se sadašnji trendovi nastave, preko 1.400 gradova biti pod vodom. On je napravio i interaktivnu mapu Sjedinjenih Država koja pokazuje kojim tempom će plaviti američki gradovi do kraja veka. Prema najmračnijoj prognozi do kraja 21. veka mora mogu da se podignu za 23 stope, odnosno oko 7,3 metra. Prema Štrausu, ukoliko bi sada počeli da se primenjuju veliki rezovi i smanjenje emisije štetnih gasova, do 2100. mora će se podići za nešto više od dva metra, jer je veliak šteta već naneta.