Na tradicionalnoj rang listi revizorsko-konsultantske kuće Deloitte „Top 500 kompanija u centralnoj Evropi “ na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje nalazi se 8 kompanija iz Srbije, tri manje u odnosu na prošlu godinu. Najbolje plasirana srpska kompanija je EFT na 63. mestu, sa ostvarenim prihodom od 2,16 milijardi evra u 2012. godini, druga kompanija je NIS na 78. mestu (prošle godine 89.), a treća JP EPS na 108. mestu. Iako su najbolje plasirane srpske kompanije iz sektora energetike i mineralnih resursa, poslovanje kompanija iz ovog sektora u Srbiji je u 2012. godini generalno obeleženo blagim padom prihoda i značajnijim padom profitabilnosti. Do pada prihoda i profitabilnosti je uglavnom došlo u sektoru elektroenergetike i gasa, dok je naftni sektor poslovao profitabilno sa blagim rastom prihoda.
Ove godine Telekom Srbija se našao na 190. mestu, dok je Deleze Srbija zauzela 235. mesto. JP Srbijagas se našao na 355. mestu, zatim Tarket na 435, a Merkator-S je zauzeo 470. mesto na listi Top 500 kompanija u centralnoj Evropi.
Kao i proteklih godina, PKN Orlen ( sa prihodom od 28,7 milijardi evra) i MOL (19 milijardi evra ) su zadržali vodeće pozicije na Deloitte-ovoj listi, dok je češka Škoda na visokom trećem mestu treću godinu za redom.
„Ukupan prihod od prodaje 500 vodećih kompanija u centralnoj Evropi rangiranih na Deloitte-ovoj listi iznosio je više od 724 milijardi evra u 2012. godini, odnosno kompanije su zabeležile prosečan rast prihoda od 3,3 % . Međutim, prosečna neto dobit je opala za 4,14% tokom 2012. godine što ukazuje da je poslovno okruženje i dalje neizvesno i puno izazova što otežava kompanijama u regionu da ostvare održivi rast prihoda“, komentariše Žarko Mijović, partner u Deloitte-u.
Najveći broj centralno-evropskih kompanija dolazi iz sektora robe široke potrošnje i transporta (159), a po broju plasiranih firmi sledi ga energetski sektor (150).
Mijović dodaje da “da se tržište sektora robe široke potrošnje nalazi u turbulentnom periodu. Promet robe i kupovna moć građana su svakog meseca sve slabiji, cene rastu zbog rastućeg kursa evra, a trgovci i dalje ne žele da se odreknu visokih marži. Dalje ukrupnjavanje trgovina tek predstoji kako u Srbiji tako i u regionu, a komapnije treba da se i dalje brzo prilagođavaju potrebama kupaca i fokusiraju na inovacije kako bi što bolje prezentovali svoje proizvode i pridobili sve prefinjenije potrošače“.
Deloitte je pored liste kompanija sastavio i listu 50 najvećih banaka na osnovu aktive i listu 50 vodećih osiguravajućih društava na osnovu bruto obračunate premije. U centralno-evropskom bankarskom sektoru PKO BP banka je prva na listi, i pozicionirala se kao najveća centralno-evropska banka. Ova banka je ostvarila rast vrednosti aktive od 9,6% i neto profit u iznosu od 895,8 miliona evra.
“Bankarski sektor Srbije u 2012. godini karakterišu zadovoljavajuća likvidnost, zadovoljavajući stepen kapitalizacije, uz pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora od 19.9%, što predstavlja neznatan rast u odnosu na prethodnu godinu (19.1%) i indeks koncentracije koji je ostao na relativno umerenom nivou. Prema učešću u ukupnoj aktivi bankarskog sektora, najveća banka je Banka Inteza, a slede je Komercijalna banka i Unikredit banka“, komentariše Nada Suđić, partner u Deloitte-u. “Međutim, nizak i negativan ekonomski rast, smanjenje kvalitetne domaće tražnje za kreditima, nelikvidnost realnog sektora, kao i ograničena ponuda, usled pooštravanja uslova kreditiranja, uticali su na stagnaciju kreditne aktivnosti bankarskog sektora. Na kraju 2012. godine nekvalitetna aktiva čini 18.6% ukupnih (bruto) kredita, što je posmatrano u međunarodnom kontekstu iznad proseka regiona, ali je istovremeno pokriće problematičnih kredita ukupnim rezervama za potencijalne gubitke među najvišim u regionu. Visok nivo nekvalitetne aktive i tendencija rasta kreditnih gubitaka, zajedno sa poskupljenjem domaćih i inostranih izvora finansiranja, ukazuju na značajne probleme kada je u pitanju oporavak profitabilnosti bankarskog sektora Srbije u narednom periodu“, dodaje Nada Suđić.
Poljsko osiguravajuće društvo PZU i dalje drži vodeću poziciju među osiguravajućim društvima, a sledi ga Warta iz Poljske.
“Iako su prisutni spori, ali pozitivni pomaci u smislu rasta učešća premija životnog osiguranja i konstantnog rasta tehničkih rezervi, sektor osiguranja u Srbiji je i dalje nerazvijen, i nalazi se znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije, kao i zemalja centralne i istočne Evrope. Prema iznosu bruto obračunate premije, najveća osiguravajuća kuća je Dunav osiguranje koje u ukupnoj premiji sektora osiguranja učestvuje sa 29.1%, a sledi je Delta Đenerali osiguranje sa učešćem od 20%. Sazrevanje tržišta i razvoj svesti stanovništva o životnim osiguranjima kao alternativnim vidovima štednje zavisi, između ostalog, i od jačanja poverenja javnosti u ovaj segment finansijskog sistema,” ističe Nada Suđić.
Za ovo istraživanje korišćeni su podaci o prihodima iz finansijskih izveštaja za 2012. godinu. Informacije su prikupljene iz javnih izvora, direktno od kompanija, kao i na osnovu procena koje su bazirane na ovom istraživanju. U slučajevima kad podaci o prihodima za finansijsku godinu 2012. nisu bili dostupni, korišćeni su prijavljeni prihodi za 2011. godinu. Prihodi kompanija-ćerki koje posluju u okviru velikih grupa su navedeni i u okviru konsolidovanog izveštaja i posebno za one kompanije koje posluju u različitim privrednim sektorima, podsektorima ili zemljama od konsolidujućeg entiteta pa su bile dovoljno velike da se samostalno plasiraju na listu. Kompanije su rangirane prema visini prihoda od prodaje, banke prema visini ukupne aktive, a osiguravajuća društva prema visini obračunate premije koja uključuje premiju i od životnog i neživotnog osiguranja, uprkos činjenici da u nekim područjima takva osiguranja posluju kao odvojeni pravni entiteti. Rang lista 500 vodećih kompanija u centralnoj Evropi biće objavljena u najnovijem izdanju časopisa Biznis & Finansije.