Investitori iz Sjedinjenih Država su u prvih šest meseci ove godine u evropski akcijski kapital upumpali najviše novca još od 1977. godine, pokazujući time da imaju puno poverenje u konačan oporavak starog kontinenta od dužničke krize.
U prvoj polovini 2013. penzioni fondovi i ostale velike grupacije iz SAD investirale su 65 milijardi dolara u evropski kapital, odnosno najviše u poslednjih 36. godina, pokazuje statistika tima za Evropsku strategiju banke Goldman Sachs na osnovu podataka američkog ministarstva (sekretarijata) finansija. Rani znaci ekonomskog oporavka i rastuće poverenje u biznis povratili su poverenje američkih investitora u Evropu, uz nadu da će čitavo tržište dodatno da naraste i ostavri veće zarade i u drugoj polovini godine, prenosi Financial Times. I Edi Perkins, rukovodeći u Odeljenju za menadžment aktive u banci Goldman Sachs veruje da je Evropa u narednom periodu „sigurna opklada“. „Očekujemo da evropske akcije nastave da rastu usled daljeg oporavka čitavog kontinenta“, kaže Perkins.
Evropski akcijski kapital je porastao za 27% od juna 2012. ali analitičari u HSBC smatraju da je on, dugoročno, i dalje potcenjen za nekih 15% te da će u narednom periodu sticati tu vrednost. Ipak, trgovanje na ovakvim tržištima još uvek ima određenu dozu rizika, kao što bi eventualno mogle da predstavljaju (ne)predviđene posledice napada na Siriju, ali i zbog slabijeg rezultata koje velike veropske kompanije već neko ostvaruju na tržištima zemalja u razvoju. HSBC procenjuje da evropske kompanije čak trećinu svoje zarade dobijaju sa tih tržišta i eventualni novi jači ekonomski potres na njima mogao bi da dovede do novog urušavanja.
Uprkos rizicima, investitori u ovom trenutku vole evropske akcije baš zato što su jeftiniej nego što bi trebalo da budu. Ciklično prilagođeni količnici zarade na evropske akcije HSBC sada iznose oko 11,4, u poređenju sa prosečnih 14,8, piše Financial Times. Sektori u Evropi koje kao najprivlačnije izdvajaju analitičari HSBC i Goldman Sachs su finansije, telekomunikacije i komunalnih usluga, odnosno upravo oni koji su bili najviše oštećeni tokom krize.