Kada čuje da se neko preduzeće prodaje, prosečan građanin Srbije prvo pomisli na nepoštenje, korupciju i kršenje zakona. Ovo ne čudi jer su trenutno pod istragom 24 ugovora o privatizaciji, za koje je podignuto 115 krivičnih prijava a oko 90 ljudi je lišeno slobode. Posle veoma negativnih iskustava sa Sartidom, Galenikom, C marketom, Lukom Beograd, Nacionalnom štedionicom i drugim zlatnim kokama za pojedine funkcionere, očekivan je skepticizam stanovništva za buduću prodaju preduzeća poput Telekoma ali i naših najtrofejnijih fudbalskih klubova.
Novi ministar finansija Lazar Krstić nagovestio je da će do polovine 2014. godine biti okončano sređivanje stanja u 179 preduzeća u restrukturiranju koja troše 750 miliona evra iz budžeta i samo gomilaju gubitke. Određene državne kompanije koje su od nacionalnog interesa, poput Železnice, neće biti prodate ali kompanije koje bi inače trebalo da posluju po tržišnim principima, poput Telekoma, možda neće više biti državne. Vicepremijer Aleksandar Vučić je tim povodom rekao da treba voditi računa o tome da li ova kompanija može da izdrži zdravu konkurenciju.
Iako se godinama priča o potrebi prodaje gubitaša sistematski se radi upravo suprotno – brojna neuspešna privatna preduzeća doživela su podržavljenje. Poslednji primer ovoga je Simpo, ali nije jedini. Naime, u Srbiji trenutno postoji više od 200 društvenih preduzeća, među kojima je i tridesetak u procesu podržavljenja. Bivši ministar Dinkić je ranije govorio da bi u krug ovih preduzeća mogle da se uključe i neke druge problematične firme u Srbiji sa velikim brojem zaposlenih, a početkom ove godine je bio i inicijator praktičnog podržavljenja Železare Smederevo, a pre toga i Rudarsko topioničarskog basena Bor, nakon više neuspelih tendera da se ta kompanija proda zaintresovanim investitorima.
Mediji za sada prodaji preduzeća ne posvećuju veliku pažnju – u prošloj nedelji ona je pomenuta samo devet puta, i to jedino u Pregledu više od jedanput. Češće je pominjana reč “privatizacija” i to najviše zbog najave prodaje Crvene zvezde i Partizana. Naime, prvi potpredsednik Vlade je objavio da država nije spremna da svake godine daje po 10 miliona evra ovim klubovima a i oni sami su se složili da su spremni da se uključe u proces privatizacije. Ipak, oni nisu tako atraktivni kako njihovim fanovima možda izgleda – opterećeni su velikim dugovima, a zemljište na kome se nalaze njihovi objekti u vlasništvu je države.
Pitanje Telekoma i drugih utrživih preduzeća u državnom vlasništvu postaće interesantnije u procesu izrade budžeta za 2014, godinu i odmeravanju političkih opcija o tome koliki bi teret mogli izdržati poreski obveznici a da se (prejako) ne pobune, i šta su druge opcije za eventualno zaustavljanje rasta javnog duga. Tada će biti jasniji i dometi sadašnje rekonstrukcije vlade.
Inače, Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.