Nemački Špigl piše da intervenciju u Siriji treba gledati kroz prizmu rata u Bosni, jer će Asad odbijati da pregovara sve dok misli da ima prednost.
Evropska diplomatija nije bila mnogo uspešna i zato je na scenu stupila Amerika, spremna da deluje – iako ovo liči na priču o sirijskom sukobu 2013. godine, ovo je zapravo zaplet rata u Bosni 1995. Uprkos tome što imaju mnogo sličnosti i dalje svi intervenciju u Siriji gledaju kroz iskustva u Avganistanu i Iraku, pa neki predlažu napad na ovu zemlju a neki ga isključuju sa liste razumnih izbora.
No, sukobi na Balkanu, koji su sličniji ovome što se dešava u Siriji, naučili su nas da se nekad mora primeniti vojna sila da bi se zaraćene strane primorale da pregovaraju. Jer drugačije se oni koji rat dobijaju ne mogu primorati da budu mirotvorci.
Špigl poredi Asada sa Miloševićem devedesetih jer on odbija ozbiljne pregovore i mirovne predloge (kao što su Srbi odbili Vens-Ovenov plan 1993. godine). Srpska, vojno jača, strana je pristala na pregovore tek kada je uz pomoć zapada počela da gubi na frontu, da bi konačno 1995. godine došlo do potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Tu se pokazala snaga ali i odlučnost zapadnih sila da održe mir.
Trenutno se u Siriji dešava da Asad jača i dokle god je u pobedničkom raspoloženju on neće pristati na ustupke. Međutim, ni bosanski sukob nije bio, a neće ni ovaj biti razrešen dok se ne dogovore Amerika i Rusija. Rusija je bila bliska Srbima a sada je sirijskom režimu, a bez njene jake podrške bilo bi mnogo lakše izboriti se protiv aktuelne vlasti u Siriji.
Još jedan Špiglov razlog za delovanje je činjenica da je intervencija već sada ekonomski opravdana. Naime, u Bosni je cena nereagovanja bila manja od troška intervencije sve dok se nije desio genocid u Srebrenici, a u Siriji se masakr desio, i to zabranjenim hemijskim oružjem. Neintervenisanje bi bilo, piše nemački list, moralni bankrot.