Donedavno “žderači struje”, data centri sada su primer za neobičan trend – sa porastom produktivnosti smanjuje se utrošak energije. To je rezultat novih rešenja, koja su morala da se nađu s obzirom da su data centri veći zagađivači nego avioindustrija, objašnjava Urlik Ham, stručnjak za ovu problematiku u kompaniji Cisco.
Kada ne bi postojala mogućnost da se data centri iznajmljuju od IT frimi koje su specijalizovane za njihovo pravljenje i održavanje, oprema kompanije poput Fejsbuka bi se usled velikog protoka elektronskih podataka verovatno “istopila”. Sa druge strane, s obzirom da su data centri pretrpani najmodernijom tehnologijom koja je bez prekida u pogonu, oni su i veliki potrošači električne energije. Pored toga, iz straha da zbog neke nezgode ne ostanu bez napajanja, online kompanije se oslanjaju na velike dizel generatore koji zagađuju okolinu emitovanjem izduvnih gasova.
Širom sveta digitalna skladišta koriste oko 30 milijardi vati električne energije, što je ekvivalentno energiji koju stvara 30 nuklearki. Međutim, sve je više ekološki osvešćenih firmi koje ulažu velike napore da data centre učine energetski efikasnijim. Kako za BiF objašnjava Urlik Ham, specijalista za data centre u IT kompaniji Cisco, s obzirom da velike kompanije i organizacije iz bezbednosnih razloga ne smeju da drže ogromnu količinu opreme u običnom kancelarijskom prostoru, za neke od njih će uskoro korišćenje data centara biti i zakonska obaveza. To još ne važi za mala i srednja preduzeća, ali im se kao veoma korisno preporučuje da programe i krucijalne podatke, koje ovakve firme najčešće čuvaju samo na jednom serveru, da čuvaju i na eksternom data centru smeštenom kod servis provajdera u tzv. “oblaku”. U ekstremnim klimatskim uslovima, kojima smo i sami sve češće svedoci, kada je u kancelarijama teško obezbediti neophodne klimatske uslove, najbezbednije je smestiti sav digitalni materijal koji vam je bitan tamo gde je on najsigurniji”, ističe naš sagovornik.
Bif: U poslednje vreme data centri su jedna od najaktuelnijih tema kada se govori o informacionim tehnologijama i energetskoj efikasnosti. Zašto?
Urlik Ham: Osnovni razlog je što su se ove tehnologije zbog potreba tržišta veoma brzo razvijale i postajale sve efikasnije, ali uporedo sa sve obimnijim radom data centara rasla je i potrošnja električne energije. Čim je to uočeno, industrija se okrenula ka unapređivanju ovih tehnologija u pogledu zaštite životne sredine. Rezultat je da sa rastom produktivnosti data centara opada njihova potrošnja energije. Za data centre je vezan još jedan problem – oni su među najvećim zagađivačima, jer njihovo funkcionisanje zahteva veliku količinu opreme, jake procesore, servere… U data centrima najviše energije ubedljivo troše storidž diskovi i serveri.
Bif: Koliki je taj uticaj na životnu sredinu u poređenju sa drugim modernim uređajima?
U. Ham: Evo, daću vam jedan primer iz Nemačke, odakle ja dolazim. Tamo data centri emituju više ugljen – dioksida u atmosferu nego cela avio-industrija. Avionski prevoznici u zagađenju učestvuju sa 3,5%, a data centri sa 4,4%. Ove brojke naravno variraju od zemlje do zemlje, u zavisnosti od razvijenosti ovih industrija. Ali suština ostaje ista: data centri vrše vidljiv uticaj na životnu sredinu.
Bif: Da li je ista situacija sa sistemima za skladištenje i analizu ogromnih količina podataka poznatim kao “big data”?
U. Ham: Slična je, sa tim što su ti sistemi bolje optimizovani. U optimizaciji potrošnje energije se često koristi alatka “Power usage effectiveness” koja meri potrošnju kompjutera ali i njegove opreme. Tako znamo koliko energije troše data centri, a koliko ostala oprema. Pošto se veoma brzo zagrevaju, data centri troše veliki deo energije za rashlađivanje. Na primer, ako prosečan data centar potroši 100 kilovata, od toga otprilike 30kV odlazi na hlađenje. Sa pametnim načinima za rashlađivanje i optimalnim temperaturama prostorija u kojima rade može da se uštedi dosta energije.
Bif: Pored pomenutih rešenja, kako dodatno štedite u kompaniji?
U. Ham: Za uštedu energije Cisco koristi i tehonologiju „jednog prekidača“. Naime, za kompjutere, storidž i dodatnu opremu u data centrima potrebno je napajanje različitog intenziteta, pa se zato i koristi mnoštvo kanala za napajanje. Zato smo osmislili tehnologiju koja objedinjuje energiju različitog intenziteta i efikasno napaja sve mašine potrebne za rad u data centrima. Zahvaljujući tome što se samo pomoću jednog prekidača omogućava rad različitim sektorima, uštedimo između 30 do 40% energije.
Bif: Opširna Istraživanja “MekKinzija” pokazuju da data centri u proseku troše samo 6 do 12% energije na svoju primarnu funkciju, dok se ostatak troši na održavanje servera u slučaju prestanka sa radom ili zagušenosti zbog gustog saobraćaja koji bi mogao da izazove pad servera.
U. Ham: Da, to je zato što mnoga preduzeća aktivno koriste jedan server, a ostali su stalno u pripravnosti ako dođe do nekog kvara. Tako paralelno sa njim rade i drugi serveri koji tog trenutka nisu u upotrebi, ali uredno troše mnogo energije. Cisco međutim ima tehnologiju koja „zna“ konfiguraciju našeg glavnog servera i pamti sve podatke sa njega, tako da od trenutka kada prestane sa radom, sve se za vrlo kratko vreme prebacuje na rezervni server koji je do tada bio u stend-baju. Eto još jednog načina da se uštedi.
Bif: Da li se za održivu upotrebu data centara mogu iskoristiti i prirodni resursi?
U. Ham: Mogu se koristiti „zelene energije“, posebno u domenu hlađenja. Tako se u regionima sa malo hladnijom klimom koriste vazduh i voda. U toplijim krajevima je to već malo teže. Prijatna temperatura može biti energetski veoma efikasna. Ako uzmemo, na primer, da se za prostorije u kojima rade data centri preporučuje temperatura od 21 stepena a temperatura vazduha je oko 24, onda ne morate uključivati klima uređaje koji dodatno troše energiju. Data centri mogu da rade i na toj temperaturi. Naravno, ako je u ovim prostorijama svakodnevno 30 stepeni, onda morate da ih rashlađujete jer postoji velika opasnost od pregrevanja.
Bif: Da li se isplati napajanje data centara solarnom energijom, bar delimično?
U. Ham: To isto zavisi od klime, odnosno od broja sunčanih dana u određenoj regiji. Ne isplati se u mestima na kojima nema mnogo sunca i gde je cena električne energije niska. Kod vas i u okruženju je cena i dalje niska, ali ako će ubuduće rasti cene struje onda bi to mogao da bude pametan izbor.
Bif: Koliko se data centri primenjuju u ovom regionu?
U. Ham: Zapadni Balkan – kako ga zovu – je čini mi se na sličnom nivou razvoja kao Zapadna Evropa. Hrvatska, Srbija i druge zemlje regiona imaju tehnologiju, znaju kako da je upotrebe i, u krajnjoj liniji, napreduju i u domenu energetske efikasnosti.
Naravno, i na Zapadu ima preduzeća koja ne razmišljaju o ovoj vrsti ulaganja, čak i u zemljama gde im takav stav značajno poskupljuje poslovanje. Generalno, problem sa data centrima sa aspekta energetske efikasnosti je što oni koji su svesni problema – kada treba da se plate računi – retko su u prilici da pokrenu tu temu sa kolegama iz drugih sektora i sa rukovodiocima. Ima, naravno, i drugačijih primera: od onih koji su odlučili da imaju „zeleni imidž“ na tržištu odnosno da se brendiraju kao ekološki osvešćeni, do onih koji su shvatili koliko se isplate ovakve investicije.
Bif: A koliko brzo se isplate?
U. Ham: Novac uložen u energetsku efikasnost obično se vrati za 12 do 18 meseci. I u vašem regionu će to u jednom trenutku biti isplativo pa će u “zeleno“ investirati i kompanije koje nisu među najuspešnijima. Danas se misli da u energetsku efikasnost investiraju uglavnom dobrostojeće firme, ali uskoro će se ona isplatiti svima.
broj 98/99, jul/avgust 2013.