Osim o vojnoj kampanji u Siriji, američki Kongres uskoro će odlučivati i o postavljenju novog direktora FED, jedne od najuticajnijih finansijskih institucija na svetu, ali i o novoj „fiskalnoj litici“, još većoj od one prošlogodišnje.
U senci diskusije i skoro sigurnog proglašenja nove američke vojne kampanje, ovaj put u Siriji, američki Kongres će do kraja godine biti stavljen pred još dva velika izazova koja će odrediti sudbinu svetske ekonomije u srednjem roku. Rat u Siriji ne bi trebalo da utiče bitnije na cenu svetske nafte, uprkos sadašnjem porastu, kažu stručnjaci. Međutim, ukoliko bi se sukob proširio na region, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi kolike bi bile ekonomske posledice.
S druge strane, početkom oktobra Kongres je dužan da odluči o povećanju američkog zaduživanja, inače će se po treći put u tri godine američak vlada suočiti sa opasnošću sunovrata u tzv. „fiskalnu liticu“. Kako bi privoleo republikanski deo Kongresa da glasa o povećanju dozvoljenog zaduživanja, predsednik Obama će najverovatnije morati da se oprosti od glavnih najavljenih promena u, za njega ključnom, zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Na taj način će, piše Vašington Post, reforma zdravstva u SAD biti poništena.
Tokom jeseni Obama bi trebalo da predloži i naslednika za Bena Bernankija, predsedavajućeg FED, koji je ostavio dubok trag u svetskoj ekonomiji u vremenima krize. Iako se još ne može reći sa sigurnošću ko je najizgledniji kandidat, samo glasina o kandidaturi Larija Samersa, bivšeg ministra finansija SAD, podiglo je prinos na obveznice. Odluke američkog FED imaju velike posledice u čitavom svetu, što se u ovom trenutku najbolje može uočiti na primeru Indije i njene nacionalne valute.